ДАН КАО МИТ - ВЕРА КАО ЗАВИЧАЈ

Новица Ђурић, БОС ПО РЕЧИМА / Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори/, 2014. година

Новица Ђурић мисли у стиховима. Његове нове песме исписане су на полеђини живота-књиге. Сваки дан песнику је по један мит и по један лист у тој књизи. Листу живота одговара-припада лист поезије.

Ђурићеве песме су емпиријски тренуци. Оно што је доживео, схватио, закључио, помислио - наш песник бележи у форми лирске песме - непосредно, нађено, препознато у свом унутрашњем свету.

Исказ унутрашњег света у поезији постаје лирски солилоквијум. То се десило и Новици. Уместо наглас, он говори песмом, оно што је у њему - у духу или на уму. Чим је у песнику, песма је довољно тајанствена да је не треба ни украшавати (усложавати), нити експлицирати (поједностављивати).

Ђурићева лирска материја садржи три области: религијску, породичну, љубавну. На емотивном плану, ове области се не могу раздвојити.

Песникова обраћања Богу су лична, непосредна, "домаћа". Бог је, исто, род, близак као остале песничке иконе - светитеља и родитеља, владика и историјских фигура из вере као врсте завичаја. Интонација Ђурићевих песама благо је осенчена мислима нашег савременика патријарха Павла, у којима бруји благослов претходника и потомака.

Каогод молитве Грачаници и Светој Гори, лично звуче и песникова обраћања срцу (ево асоцијација на Ђурићеву књижевну саговорницу Десанку Максимовић, односно душу српске поезије). Срце је, исто, храм - мали, велики, појединачни, општи. С реторским ефектима, међу песмама о срцу, издваја се "Издржи, срце".

Лирском сентенцом "Љубав је једини / бесмртни певач" започињу песме љубавних тема. Љубавни и породични мотиви имају исти емотивни капацитет, а у изразу преовлађује управни говор, обојен драмским (дијалошким-монолошким) сентиментом. Љубав интонира низ лирских реминисценција на "породично време", емотивност и дух ("Опет тихи и малени") - свет који је Новица Ђурић на прозни начин артикулисао у књизи Роман ти причам.

Конкретни свет има своје наличје у унутрашњем животу. Осетљивост на свет који га окружује, лирски субјекат црпе из свог унутрашњег сензибилитета. Загледа се у стварност, а тежи надстварности - тајни стварности. Индикативна је песма "Очима по речима". Са поетичком нијансом, она се односи на шире схваћени поступак. У микро-простору, "у крајичку собице", песник сучељава светлост и реч. Антиципирањем оксиморона сугерише се емотивни однос према речи као таквој, према говору и песништву као особини живота. Тако се приближавамо иронији идиома у наслову Бос по речима.

И кад пева о личном и кад се односи према општем, Новица Ђурић ставља српски печат срца на реч, у којој је суштинско постојање песника.

Драган Лакићевић