С РИЈЕЧЈУ СВЕ ПОЧИЊЕ И ЗАВРШАВА СЕ

ЦРНОГОРСКО НОВИНАРСТВО ДАНАС ВИШЕ ЛИЧИ НА АГЕНЦИЈУ ЗА НЕКРЕТНИНЕ НЕГО НА ПРОМОТЕРА СЛОБОДНЕ РЕЧИ

Поштоване колеге, пријатељи,

Данас сам двоструко почашћен јер, осим што сам добио Награду за животно дело, одабран сам и да се захвалим у име осталих награђених колега.

         А када сте ми већ дали право на реч, онда је ред да нешто кажем, не само да бих удовољио протоколу.

         Реч је потка нашег заната, њоме све почиње и завршава се. Кад је већ тако, онда верујем да је право сваког човека да каже оно што и мисли, упркос томе што је "савремено" црногорско новинарство прокламовало тезу да модерни „транс-атлантски“ новинари и не морају да мисле, осим да преносе мисли других.

         Мени се није дало да не мислим, и увек сам с уважавањем писао, цитирао и говорио о својим саговорницима и захваљујући њима исписивао своју новинарску биографију.

         Наше удружење и даље окупља часне новинаре и бројна сјајна новинарска пера. Пре нас су то Бошко Пушоњић, Бошко Милошевић, Видоје Конатар, Момчило Поповић, Велимир Тасић, Душко Јолић, Славко Вукашиновић, Љубо Ђикановић, Будо Симоновић, Драгомир Бећировић, Саво Греговић, Иво Поповић, Коста Чакић, Влатко Вујовић, Милорад Мињо Кнежевић и многи други.

         Данашње црногорско новинарство, поникло из Сорошеве колевке, под плаштом демократије, протерала је пера и увезла диктафоне. Сада уместо ауторских текстова зује диктафони, а новинар само има улогу да запис пренесе на папир. Бритка реч је проглашена говором мржње, свако размишљање непожељним, а бројни политички шаптачи у штампаним и електронским медијима перјаницама слободног новинарства. Част изузецима.

          Црногорско новинарство данас више личи на Агенцију за некретнине него на промотера слободне речи, истине и истраживачког новинарства. Истина се у данашњем црногорском новинарству све чешће манифестује кроз „истраживаче“ разних тајних служби, „сараднике“ и активне учеснике на берзи, или кроз „рекеташко новинарство“. Европске интеграције су изњедриле младе, лепе и универзалне новинаре који једино не морају да знају да пишу. И то није мало.

         Поштоване колеге,

         Награде које смо данас примили моје уважене колеге и ја су најзначајније признање сваком новинару, јер долазе од колега, па је зато част те награде посебно обавезујућа за нас и све оне који се баве часно овом професијом. Професионално новинарство је увек било и биће изложено разним притисцима, али новинар се томе може и мора одупрети једино истином, мером и чињеницама. Јер владари пролазе, уредници се мењају, а реч изговорена или написана преживи и сведочи о нама, какви смо били.

         Зато се захваљујем и лепим речима с којима смо почели наш живот, и онима које ће се изговорити након нас.

/ Реч на додјели Награде за животно дјело Удружења новинара Црне Горе, Подгорица, 23. јануар 2010. године /