БРИЖЉИВО ИЗБРУШЕНА РИЈЕЧ

ПРОМОВИСАНА КЊИГА РЕПОРТАЖА "СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ ПОД ЛОВЋЕНОМ" НОВИЦЕ ЂУРИЋА

Веселин Веја Лазаревић говори о Ђурићевој књизи "Светлост и сенке под Ловћеном"

~Репортаже сабране међу корице ове књиге су и свједочанство и документ, откривање људских судбина и понирање у социјалне драме, и истраживање узрока друштвених ситуација

Књига новинских репортажа "Светлост и сенке под Ловћеном" Новице Ђурића, у издању Удружења књижевника Црне Горе, недавно је представљена подгоричкој читалачкој публици.

Књижевник, публициста и новинар Веселин-Веја Лазаревић, истакао је да ово дјело представља истински бисер новинарства, а да су репортаже сабране међу корицама и свједочанство и документ, и брижљиво избрушена ријеч, откривање људских судбина и понирање у социјалне драме, и истраживање узрока друштвених ситуација и богатство умних асоцијација, идејна ангажованост и досљедна борбеност.

- Једном ријечју, слика човјека, догађаја или појаве, понајвише то: истинита слика стварности, један њен детаљ, исјечак живота. Све Ђурићеве репортаже посједују и литерарна обиљежја, што праве репортаже и захтијевају. Његове репортаже, дакле говоре аутентично и садрже одговоре на питања: ко, гдје, када, шта, зашто, како? У њима нема литерарне фикције, али има репортерског, псхиолошког, социолошког, филозофског надграђивања. То је неизбјежно код одговора на питање како, а нарочито зашто. Репортаже Новице Ђурића имају за садржај тачну чињеницу, истинити живот, али приступ и обрада тих чињеница и тог живота битно су измијењене у односу на друге новинарске врсте: репортер поетски надграђује стварност и зато се служи литерарним рјечником, односно стилом, насупрот новинара који у свим другим врстама само реалан посматрач збивања око себе и зато се користи превасходно семантичким рјечником, стилом. "Рука која је крстила Исуса", "Рука Светог Саве", "Између живота и смрти", "Колевка у Божјем наручју", "Погибија и прогон", само су неке од репортажа у овој књизи која је тематски везана за Црну Гору. Новица Ђурић је записујући исповијести још живих учесника неких догађаја, успио да нам дочара да има под Ловћеном и свјетлости и тамних сјенки - закључио је Лазаревић. 

Промоција књиге која се брани ријечју

Ауто књиге је казао да је ово дјело на неки начин прича о нечему што је добро познато и о чему се дуго говорило, те да је најтеже испричати управо оно што сви знају.

- Причао сам онако како је мени казано и како је причано кроз вјекове, покушавајући на тај начин на скинем завјесу дневнополитичких калкулација наших светиња, догађаја. Сматрам да оно што није записано, није ни урађено. Много је, и премного, у посљедњем вијеку, на наше светиње покушано да се набаца разних наслага и прашина, од којекаквих тумача наше историје. Ми смо ти који морамо наше светиње да одбранимо, прије свега ријечју. Покушао сам да напишем и друге приче, за које вјерујем да су тачне - казао је Ђурић. 

Ђурић: Пишем само истините приче

Он је казао да припрема још двије књиге, од којих је једна "Црна Гора крајем `80. година", вријеме које су обиљежиле многе књиге и оних са једне и оних са друге стране. Ђурић је истакао да ради књигу поткријепљену искључиво чињеницама и документима, те да неће бити никакво сјећање и мемоари, али ће говорити како је било тих година у Црној Гори, како је и на који начин пала она власт, како је у то вријеме било народу. Она ће, сматра Ђурић, бити корисна за генерације које долазе. У плану је и пјесничка збирка.

Поштоваоцима писане ријечи, Ђурић је прочитао причу "Плакаће мајке", један од ријетких спомињања, скоро заборављене мајке Његошеве, у моменту када прилази одру умрлог сина.

Д.Д.П.

Лазаревић саопштава утиске о књизи "Светлост и сенке под Ловћеном"

 Шапат вјекова

По мишљењу другог рецензента, Милана Мишића, репортаже сабране у промовисаном дјелу су новинарство које је дубоко зашло у атар књижевности, преузимајући најбоље и од заната и од умјетности.

- Кад прича о прошлости, аутор нас попут воденог вира увлачи у све њене "непроходе и недоходе", кад казује о живим људима из садашњости онда оставља траг о времену, за неко будуће вријеме. Главнина репортажа својеврсна је "историја витешке Црне Горе", испричана на суптилан и надахнут начин", тако да читалац има истински осјећај да му "шапућу вјекови". Ђурић је надахнуто оживотворио легенде, а оно што је предмет вјере писао је са сопственим јаким увјерењем, без намјере да убиједи скептике или додатно осоколи већ вјерујуће. Најупечатљивија личност ових репортажа је Св. Василије Острошки, коме је посвећен посебан дио ове књиге. У редовима о њему преплићу се историјски факти и народна предања, и оно невјероватно о Св. Василију је испричано увјерљиво, био је у стању да нам пренесе и "приче које се не дају испричати" - закључио је Мишић.

Новица Ђурић

Подвизи и чуда уткани у вријеме

Један од рецензената ове књиге је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је између осталог забиљежио да је "читаоцима у руковетима четири поглавља своје књиге саборника и сабирнице, писац језгровито предочио и осликао ликове најљепших и најстиднијих људи од жена рођених: Светога Саве, Светог Василија Острошког, Владике Данила, Светог Петра Цетињског, Владике Рада и мајке му Иване".

Детаљ са промоције

Ђурић оживљава готово заборављене догађаје и легенде

 - Описује њихове подвиге и чуда, уткана у вријеме, народно памћење и живот савременика и потомака. Ту су и други ликови, дајући смисао времену у којем су живјели и у коме живимо и чувајући здраву памет, образ и достојанство свог народа. Треба прочитати "Готово заборављени", "Освета као посвета", "Човек као белег", да би се живо и неочекивано срели са Балшом Првим, Шћепаном Малим, Тодором Кадићем, јунаком Пером Живковим Стојановићем, осветником Благојем Јововићем, страдалником Петром Дедићем и другима - забиљежио је митрополит Амфилохије.

ДАН, Култура, 13. новембар 2008.