ПРЕНОСИ ДУХ ИЛИ ДУШУ ИЗ ЈЕДНОГ У ДРУГО ВРИЈЕМЕ

 Новице Ђурића „Бос по ријечима“  

                        Излазак на изазован терен пред писцем сугерише нову ситуацију и неминовност другачијег сналажења у дефинисању књижевних опсервација. Тест малог простора јесте онај праг иза којег се полаже мјера сензуалности и суптилности, те опробава снага концентрације у стварању фокуса под којим се отварају тајни предјели и прогоријевају опне које одвајају баналност од узвишености, како би то пјесници, можда, радо рекли.

            Задржавајући препознатљиву поетику, која је исијавала и у његовој прози, овај писац твори нове, брже каскаде које траже и рефлексније управљање текстом и сабијање језичке твари у поетске каноне у књизи „Бос по ријечима“  .

            Евидентно раполажући кључним претпоставкама, писац је у ову књижевну форму ушао са већ изграђеним перформансама које су га већ на самом старту успоставиле као изграђеног пјесника.

            Након десетак књига поезије, чињеница је да ће многи дијелови пјесме Новице Ђурића на нашим просторима постати метафора, образ/одраз трансцеденталног, архетипског, оног праизворног које својим бескрајним и непогрешивим зрацима преноси дух или душу из једног у друго вријеме, из једног у други простор, «из других свјетова» у човјекову безграничност, или из човјекове безграничности у «друге свјетове».

И типолошки приступ овом дјелу проналази везе међу догађајима, сликама, алегоријама или параболама, а  посебно су, чини се, значајне такве везе међу догађајима и ликовима у различитим временским тачкама. Тако се у овом смислу филозофски или егзистенцијални приступ неком феномену препознаје у неколико различитих нивоа. Мијешају се елементи, уводе се пресијеци у пјевању, а књига, кроз посебан систем поетских интервенција, одједном, на изненађење читаоца, постаје документ. Ту аутор експлицитно развија неколико говора – један, који је у ужем смислу говор пјесме, односно њене основне нити, до онога што се у данашњици зове административни говор или говор заједнице, а не треба заборавити ни на жаргон, сленг, говор улице, кафане, неких затворених друштвених група...

                                                                      Ђорђе Брујић, књижевник