Не пропадају мали него заборавни народи

По благослову, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, Егзарха Пећког Трона, Амфилохија Радовића, дике рода православног, вечерас сам почаствован да изговорим ријеч у уме организатора ове јединствене манифестације не само у Црној Гори.

        Дакле, најприје вас поздрављам у име организатора  Издавачко информативне установе „Светигора“, црквене општине Херцег Нови, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења издавача и књижара Црне Горе и захваљујем што сте вечерас овдје да заједно испишемо нову страницу пете по реду, универзалне културне манифестације “Трг од ћирилице”.

Новица Ђурић са колегама писцима на Тргу од ћирилице, 2018.

А ово место гдје се вечерас даривамо пјесничким везом веле да је трг. Камени трг. Камено слово. Окамењена азбука, ћирилица наша златна да јој се трага не да избрисати.

        Истина, свако ко једном дође на Трг од ћирилице осјећа како је то оно Његошево гувно и оног прије њега светог Петра Цетињског, како су га закрстили, ћириличним словима поплочали, како би и они након њих знали гдје им је неизбрисиви траг. Та ћирилична, од камен-кремена саздана слова, су се ваздигла и постала наши иконописи, златни везови наших манастира и храмова.

        Трг је мјесто зборишта и кроз вјекове био јав сваког добра или зла. Са овог Трга од ћирилице у свијет је отишла вијест да се на њему догађа нешто ново - јединствена културна манифестација у трајању од месец дана где се организује сајам књига, промоције, предавања, изложбе, музички програми, позоришни комади са циљем очувања духовности, језика, културе и ћириличне писмености у Црној Гори.

        И овај Трг од ћирилице у историји петогодишњег трајања уписаће да га је ове 2018. године свечано отворио нико други до новохиротонисани епископ диоклијски Методије.

 

Новица Ђурић, бесједи на Тргу од ћирилице

Поштована господо, са пар ријечи морам да подсјетим да је покретачка идеја за организовање „Трга од ћирилице“, како је то једном рекао директор издавачке куће „Светигора” и председник Управног одбора „Трга од ћирилице“ Радомир Никчевић, изникла из изјаве митрополита Амфилохија да „онај ко прекида и затире своје памћење и живу стваралачку везаност за претке, тај се као сасушена грана лишава њиховог животног сока и соја, и на крају откида од племенитог корена њиховог“.

        Никада не смијемо као народ заборавити „да не пропадају мали него заборавни народи’“ зато ми овом манифестацијом чувамо вјеру, језик, писмо, историју, обичаје, културу, како би као народ остали и у будућности препознатљиви у великој породици не само словенских народа.“

        Трг од ћирилице није само манифестација која својим именом брани ћирилицу нашу златну већ својом суштином, разноврсним програмима, истрајношћу, озбиљношћу, ријечима бројних угледника и духовника калдрмамо изнова све путељке, стазе и тргове наших свијетлих предака чиме дајемо изнова сјај нашој борби за идентитет српског народа у Црној Гори, односно нашој укупној култури и духовности.

        Вјерујем у моћ  културних дешавања и у одлучнију борбу, не само на овом тргу, у одбрани угрожене, протјеране ћирилице у Црној Гори једнако као и српског језика и свега другог на чему је створена она најсветлија и у свијету најузвишенија Црна Гора у доба Петовића. Она, како је с поносом називамо, Негошева Црна Горе.

        Зато је и овај „Трг од ћирилице“ прворазедни културни догађај који сведочи, представља, позива и опомиње да је култура последња одбрана националних интереса једног народа у овом случају српскога.

        Нека „Трг од ћирилице“ одјекује добрим пјесмама, књигама, изложбама, концертима, молитвама докле допире и глас Божји. Да Херцег Нови буде истински Град од ћирилице и да да Бог да се таквим представе и сви остали у Црној Гори и Србији.      

Амин, Боже дај.

/ Поздравна ријеч предсједника Удружења књижевника Црне Горе, Новице Ђурића на Петом „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом, 4. августа 2018. године /

Одговор председника Удружења књижевника Новице Ђурића, послодавцу Сеаду Ђокају (2)

Аферим Ђокају за тефтерић 

  

Ево се огласио „извесни“, како то воли да каже, „послодавац“ општинске  Јавне установе Музеји и галерије, Сеад Ђокај.

            Не бих дао пет пара за то што он ради, а ни честицу за ово како фермани Сеад Ђокај. Једино што морам је да га потрем и тако осушим оно мало несувислости које је изрекао, односно што му промакоше између два тефтерића.

            Зна добро Ђокај колико зна, знају и други, па му савјетујем да прије него се потпише као аутор тефтерића да посложи чињенице и научи како је лијепо бити скроман, бар док каже за себе да је послодавац.

            Зато, господине послодавче, извјесни Ђокају, узалуд си ковао, само си се очађао. Жао ми је што не разумијеш философију Марка Миљанова. Без обзира на то, знам ја да ви сваким даном одлазите на Медун и тражите опрост од Марка зато што сте, у тренутку духовне и интелектуалне слабости, затражили да писца Марка одвојите од писаца и тако га сачувате од себе сама, поучени његовим примјерима чојства.

            Ја нећу говорити, за разлику од вас, да не говорите истину. Ружно је то говорити када знате да је истина оно што сте написали вашем кустосу Илинчићу.

            Шта је спорно у мјесту гдје сте ви послодавац, то ме не занима, ни шта сте ви тамо по чину, ни ко вас је унаприједио. На то питање не могах недавно одговорити ни Вашим школским друговима. И баш ме за то брига.

            Уживајте у свом пословодству. Ево користим прилику да Вас лично и институцију на чијем челу столовачите да Вас обавијестим да ће Удружење књижевника Црне Горе, наредне године на Марков дан поново уручивати награду „Марко Миљанов“на Медуну.

            Очекујемо да се појавите макар као власт, ако не као личност с препознатљивим културним идентитетом. Не морате клањати, довољно је да се извините Марку и писцима.      

            Да бисте били директор Јавне установе Музеји и галерије, морате се поклонити  њеним великанима и дјелима зарад којих постоји институција која је Вас експонирала за првог послодавца. Извините што нијесам детаљисао, јер нијесам ни имао о чему. И ово би премного за овог послодавца који вјерује да је то и Марку Миљанову. Аферим!

            И на крају, рече ми један човјек да редовно обилазите Марка и да га сјетујете. Не мари. Имате код кога.

Новица Ђурић,

предсједник Удружења књижевника Црне Горе