Не пропадају мали него заборавни народи

По благослову, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, Егзарха Пећког Трона, Амфилохија Радовића, дике рода православног, вечерас сам почаствован да изговорим ријеч у уме организатора ове јединствене манифестације не само у Црној Гори.

        Дакле, најприје вас поздрављам у име организатора  Издавачко информативне установе „Светигора“, црквене општине Херцег Нови, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења издавача и књижара Црне Горе и захваљујем што сте вечерас овдје да заједно испишемо нову страницу пете по реду, универзалне културне манифестације “Трг од ћирилице”.

Новица Ђурић са колегама писцима на Тргу од ћирилице, 2018.

А ово место гдје се вечерас даривамо пјесничким везом веле да је трг. Камени трг. Камено слово. Окамењена азбука, ћирилица наша златна да јој се трага не да избрисати.

        Истина, свако ко једном дође на Трг од ћирилице осјећа како је то оно Његошево гувно и оног прије њега светог Петра Цетињског, како су га закрстили, ћириличним словима поплочали, како би и они након њих знали гдје им је неизбрисиви траг. Та ћирилична, од камен-кремена саздана слова, су се ваздигла и постала наши иконописи, златни везови наших манастира и храмова.

        Трг је мјесто зборишта и кроз вјекове био јав сваког добра или зла. Са овог Трга од ћирилице у свијет је отишла вијест да се на њему догађа нешто ново - јединствена културна манифестација у трајању од месец дана где се организује сајам књига, промоције, предавања, изложбе, музички програми, позоришни комади са циљем очувања духовности, језика, културе и ћириличне писмености у Црној Гори.

        И овај Трг од ћирилице у историји петогодишњег трајања уписаће да га је ове 2018. године свечано отворио нико други до новохиротонисани епископ диоклијски Методије.

 

Новица Ђурић, бесједи на Тргу од ћирилице

Поштована господо, са пар ријечи морам да подсјетим да је покретачка идеја за организовање „Трга од ћирилице“, како је то једном рекао директор издавачке куће „Светигора” и председник Управног одбора „Трга од ћирилице“ Радомир Никчевић, изникла из изјаве митрополита Амфилохија да „онај ко прекида и затире своје памћење и живу стваралачку везаност за претке, тај се као сасушена грана лишава њиховог животног сока и соја, и на крају откида од племенитог корена њиховог“.

        Никада не смијемо као народ заборавити „да не пропадају мали него заборавни народи’“ зато ми овом манифестацијом чувамо вјеру, језик, писмо, историју, обичаје, културу, како би као народ остали и у будућности препознатљиви у великој породици не само словенских народа.“

        Трг од ћирилице није само манифестација која својим именом брани ћирилицу нашу златну већ својом суштином, разноврсним програмима, истрајношћу, озбиљношћу, ријечима бројних угледника и духовника калдрмамо изнова све путељке, стазе и тргове наших свијетлих предака чиме дајемо изнова сјај нашој борби за идентитет српског народа у Црној Гори, односно нашој укупној култури и духовности.

        Вјерујем у моћ  културних дешавања и у одлучнију борбу, не само на овом тргу, у одбрани угрожене, протјеране ћирилице у Црној Гори једнако као и српског језика и свега другог на чему је створена она најсветлија и у свијету најузвишенија Црна Гора у доба Петовића. Она, како је с поносом називамо, Негошева Црна Горе.

        Зато је и овај „Трг од ћирилице“ прворазедни културни догађај који сведочи, представља, позива и опомиње да је култура последња одбрана националних интереса једног народа у овом случају српскога.

        Нека „Трг од ћирилице“ одјекује добрим пјесмама, књигама, изложбама, концертима, молитвама докле допире и глас Божји. Да Херцег Нови буде истински Град од ћирилице и да да Бог да се таквим представе и сви остали у Црној Гори и Србији.      

Амин, Боже дај.

/ Поздравна ријеч предсједника Удружења књижевника Црне Горе, Новице Ђурића на Петом „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом, 4. августа 2018. године /