Kо се казује туђим језиком на свом исписује срамну биографију

Прије петнаестак мјесеци појавилла се у „Дану“ страна која себе именова као ЋИРИЛИЦА  и о себи одмах проговори и о њеном уреднику Александру Ћуковићу. И то се чу и потраја.

          Нема за уредника друге личне карте од новине којој даје изглед, дух, љепоту, писменост, а све то украшава са словима нашег златног ћириличног писма.

Фемић, Ћуковић, Краљ и Ђурић

Као писац и новинар морам да будем крајње објективан и прецизан у ставовима које ћу предочити о „Ћирилици“,  јер ко је добровао у „Дану“, а ја то јесам, онда нека ми буде опроштено ако нека ријеч и не нађе пут у „рај“.  А у рајску ризницу „Ћирилице“ нашла су се бројна имена и њихова остварења из разнородних књижевних и културних жанрова - поезија, проза, есејистика, али и књижевна, позоришна, ликовна и музичка критика, прилози о филму, као и занимљиви прилози, налик на есејистику које су исписали неки млађи аутори, за које вјерујем да су слобода наше мисли и продужетак књижевне, критичке, есејистичке, пјесничке и философске мисли у Црној Гори, поштоваоци и најубедљивији браниоци ћирилићног писма и српског језика. Јер, ко се казује туђим језиком на свом исписује срамну биографију.

          Будимо зато у свом језику. И када то није добро и када то што се запише неће живјети дуго, најважније је да остаје неизбрисиви траг – ћирилични, јер од многих староставних књига од непроцењиве су важности слова с којима су исписане, макар дјела и не била за памћење.

Тек како зрачи Симонидин вез, и сва похрањена слова на нашим иконама и фрескама. И Данова „Ћирилица“ кандидује се да се упише у збирку новинских – књижевних икона, под условом да из броја у број буде са што бољим и вреднијим прилозиима из свих области књижевности и културе. Јер, сада „Ћирилица“ није подједнака шанса за добре и лоше рукописе. Сада је „Ћирилица“ опако опасан скенер који тренутно предочава шта то на ћириличном писму и српском језику производе пјесници, прозаисти, критичари из разних области, али и баун у кога ће неке будуће генерације завиривати и судити о ономе што се данас писало, шта је и на основу којих критеријума објављивала „Ћирилица“. Зато је сада на колеги Ћуковићу велика одговорност и још тежи посао да одабере најбоље остварење без обзира ко је његов аутор. Вјерујем да ћемо се сложити да дјело продужава живот аутору и да захваљући њему оживљава у сваком читању.

          Овдје сам намјерно избјегао да кажем да је „Ћирилица“ културни додатак, јер да не испуњава тај основни критеријум не би се ни појавила и отворила једина врата за сачињенија српских писаца у Црној Гори.

          Но, како се кућа увијек лакше гради када јој у помоћ притекну комшије и новина се увијек свестраније концептира ако јој пруже руку ствараоци разних профила са добрим рукописима који, прије тога, наравно нијесу враћене са адреса других редакција, часописа и књижевних новина. „Ћирилица“ не смије да буде поштанско сандуче, већ књижевно-културна разгледница најбољих и најновијих остварења. Не без разлога кажем да овај прозор у свијет писаца, већином чланова Удружења књижевника Црне Горе, ваљало би да избегава оно што могу дневно да прогутају странице културе у Дану захваљујући којима смо ми, српски повјесници, успјели да упутимо поруку и да се сазна за оно што пишемо, као и за активности Уружења књижевника Црне Горе. Захваљући Дану, у оквиру којег излази и „Ћирилица“ наше писмо ћирилично не само да је одржало своју вишевјековну нераскидиву нит, већ и продужио његову лозу и похранило дјела и српске писце онако како то ни ми писци не би себи самима приуштили.

          И истина о значају Дана за српски језик, писмо ћирилично је немјерљива и мора бити казивана у свакој прилици. Јер, као у свакој битци сви су ратници- само је један херој. А овај наш Ћириличник, Дан са својим новорођенчетом „Ћирилицом“ су херој од средине прошлог и половине овог вијека. Ова новина је дала цијену нашег идентитета, вјере православне, српског писма и ћирилице, а он је незамислив без слободе, платила најскупље од свих у новијој историји – главом Душка Јовановића.

          Ето, нека ми не буде замјерено што на српском казах ово кратко запажање о светлосном трагу „Ћирилице“ која тек сада мора лијепој руци дати замаха.

          Хвала руководству редакције „Дана“, уредници културе Вери Самолов којој није лако с нама писцима и посебно нашем писцу, новинару и уреднику „Ћирилице“ Александру Ћуковићу, што су подржавајући темеље српске писмености оснажили себе и дунули у душу нашу, нас писаца којима су већ три деценије затворена сва врата културних институција и штампаних и електонских медија у Црној Гори.

/Трибина „Ријеч“УКЦГ, културни додатак „Ћирилица“ дневне новине „Дан“, 13.09.2108./

  ++++++++

    У оквиру сегмента Духовна (језичка) обнова Трибина „Ријеч“УКЦГ представиће културни додатак „Ћирилица“ дневне новине „Дан“.

О додатку „Ћирилица“ , о сабирању у језику и писму, говориће књижевници: Новица Ђурић, председник УКЦГ, мр Радоје Фемић, теоретичар и књижевни тумач, мр Александар Ћуковић, новинар у редакцији културе „Дана“ и уредник додатка „Ћирилица“ и Милица Краљ, уредница трибине.

Вече ће се одржати у четвртак 13.септембра у 19 часова у Манастиру „Симеон Мироточиви“, Немањина улица, Предград 31.