Трпе јер не пишу по партијском диктату

СУСРЕТ СА НОВИЦОМ ЂУРИЋЕМ, ПРЕДСЈЕДНИКОМ УКЦГ, О ПЛАНОВИМА ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАТУСА 70 ГОДИНА СТАРОГ УДРУЖЕЊА 

 

Новица Ђурић

Да је сада Његош жив и којим случајем члан нашег удружења, као што ми духовно и државотворно њему припадамо, нема те награде коју би му додијелили у Црној Гори, нити конкурса и касе из које би додијелили новац да штампа ,,Лучу микрокозму”, посебно не из средстава од игара на срећу – упозорио је Ђурић

Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре ове го­ди­не сла­ви 70 го­ди­на по­сто­ја­ња, а ње­го­во ру­ко­вод­ство го­ди­ну да­на ра­да. О пла­но­ви­ма, те­шко­ћа­ма, иза­зо­ви­ма и стре­мље­њи­ма Удру­же­ња, раз­го­ва­ра­ли смо са ње­го­вим пред­сјед­ни­ком Но­ви­цом Ђу­ри­ћем.
● Го­ди­на да­на је про­шла од ка­да сте на че­лу УКЦГ. Ка­ко оцје­њу­је­те учи­ње­но?
– Ни­је­смо во­ди­ли ра­чу­на ко­ји је да­тум, већ на ко­ји на­чин да иза­ђе­мо из не­за­вид­не си­ту­а­ци­је, бес­па­ри­це, не­ма­ња еле­мен­та­р­них усло­ва за рад, па чак ни сво­јих кан­це­ла­ри­ја. А гдје оба­ви­ти не ма­ли број по­сло­ва ко­је од ру­ко­вод­ства Удру­же­ња оче­ку­ју ње­го­ви чла­но­ви, до при­пре­ма за по­нов­но из­ла­же­ње оних ча­со­пи­са ко­је су уки­ну­ли бес­па­ри­ца и по­ли­тич­ки ина­ти, да не ка­жем по­ли­тич­ки освет­ни­ци ми­мо свих ври­јед­но­сних, од­но­сно књи­жев­них кри­те­ри­ју­ма. Ка­ко ни у јед­ном по­слу ни­је­сам на­ви­као на пре­да­ју, та­ко сам са ко­ле­га­ма из упра­ве по­ку­шао да по­мје­рим ко­ји ми­ли­ме­тар ка до­бру: нор­ма­тив­но смо уоб­ли­чи­ли Удру­же­ње, штам­па­ли но­ве члан­ске кар­те, сре­ђу­је­мо еви­ден­ци­ју (ако бу­де од­луч­но­сти и ре­е­ви­ден­ци­ју), об­ја­ви­ли не­ко­ли­ко пје­снич­ких књи­га, пи­сци УКЦГ уче­ство­ва­ли су на Књи­жев­ним су­сре­ти­ма на Жа­бља­ку, По­лим­ским ве­че­ри­ма, Ње­го­ше­вим да­ни­ма у Ник­ши­ћу, Ме­ђу­на­род­ним Ње­го­ше­вим ве­че­ри­ма по­е­зи­је, Ме­ђу­на­род­ним су­сре­ти­ма пи­са­ца у Бе­о­гра­ду, а по­кре­ну­ли смо Ђур­ђев­дан­ско-ње­го­шев­ске су­сре­те на Ње­гу­ши­ма... Ак­ти­ви­ра­ли смо књи­жев­ну три­би­ну ,,Ри­јеч” у Под­го­ри­ци и по­кре­ну­ли ,,Сво­бо­ди­ја­ду” у Ник­ши­ћу. У то­ку су пре­го­во­ри око адап­ти­ра­ња про­сто­ри­ја УКЦГ, по­кре­та­ња ча­со­пи­са ,,Ства­ра­ње”, а ако обез­би­је­ди­мо сред­ства вје­ру­је­мо да ће­мо по­но­во по­кре­ну­ти ,,За­пис” и ,,Сквер”. На­из­глед ма­ло, ако се не вје­ру­је ка­ко слам­ку и ка­пи по­то­пи­ти мо­гу.
● Ко­је су то нај­те­же пре­пре­ке са ко­ји­ма сте се су­о­ча­ва­ли у про­те­клих го­ди­ну да­на?
– Све је те­шко, а нај­те­же је што љу­ди ко­ји од­лу­чу­ју о кул­ту­ри са­мо пре­по­зна­ју пар­тиј­ске дик­та­те, а не и пра­ве кул­тур­не ври­јед­но­сти. Да је са­да Ње­гош жив и ко­јим слу­ча­јем члан на­шег Удру­же­ња, као што ми ду­хов­но и др­жа­во­твор­но ње­му при­па­да­мо, не­ма те на­гра­де ко­ју би му до­ди­је­ли у Цр­ној Го­ри, не­ма тог кон­кур­са и те ка­се из ко­је би до­ди­је­ли сред­ства да штам­па ,,Лу­чу ми­кро­ко­зму”, по­себ­но не из оних сред­ста­ва ко­ја се до­дје­љу­ју од ига­ра на сре­ћу гдје би ту­жи­ла­штво тре­ба­ло да пре­тре­се на­чин на ко­ји су се ми­ли­о­ни еура ди­је­ли­ли про­те­клих го­ди­на. Упра­во то што је власт про­гла­си­ла се­бе за но­бе­лов­це, а по­је­ди­не ,,књи­ге-пљу­ва­о­ни­це”, од­но­сно њи­хо­ве ауто­ре, на­гра­ди­ла ста­ту­сом за­слу­жног ства­ра­о­ца је на­гра­да за беш­ча­шће и уни­жа­ва­ње до­сто­јан­ства и ча­сти цр­но­гор­ског на­ро­да. У не­дав­ном раз­го­во­ру са ми­ни­стром кул­ту­ре Па­влом Го­ра­но­ви­ћем по­кре­ну­ли смо пи­та­ње ста­ту­са удру­же­ња ко­ја су од­га­ји­ла број­не пи­сце, сли­ка­ре, фил­ма­џи­је и ко­ја, као на­ше Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре, сла­ве ове го­ди­не 70 го­ди­на по­сто­ја­ња. Не­ка они што про­си­ја­ва­ју суд­би­ну Цр­не Го­ре до­бро раз­ми­сле шта им на кра­ју у си­ту мо­же оста­ти као њи­хов до­при­нос кул­тур­ној исто­ри­ји Цр­не Го­ре.

Оче­ку­ју по­моћ ми­ни­стра
● Ово је го­ди­на ве­ли­ких ју­би­ле­ја у УКЦГ...
- Сма­трам, да је 70 го­ди­на Удру­же­ња и ,,Ства­ра­ња” нај­ве­ћи до­га­ђај у кул­тур­ној исто­ри­ји Цр­не Го­ре. Јед­на Фран­цу­ска или Ру­си­ја по­но­си­ли би се та­квим ју­би­ле­јом. Ова на­ша Цр­на Го­ра по­гну­ла је гла­ву и са­мо уна­зад бро­ја­ла до де­сет. Ипак, оче­ку­јем да ће јој се ка­за­ти и да ће ра­зу­мје­ти као и по­је­ди­ни пи­сци, да је ово ју­би­леј свих пи­са­ца у Цр­ној Го­ри ко­ји су тај ста­тус до­би­ли у про­те­клих 70 го­ди­на. Ни­је ово ју­би­леј са­мо овог ру­ко­вод­ства и члан­ства, он се ја­вља из сва­ког за­пи­са­ног и пе­ча­то­ва­ног сло­ва за про­те­клих се­дам де­це­ни­ја. Ра­ди­ће­мо на об­ја­вљи­ва­њу ,,Ства­ра­ња” и ор­га­ни­зо­ва­њу ве­ли­ке ака­де­ми­је гдје оче­ку­је­мо по­моћ ми­ни­стра Го­ра­но­ви­ћа ко­ме и по функ­ци­ји при­па­да да бу­де пред­сјед­ник Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра и по­кро­ви­тељ ју­би­ле­ја. Вје­ру­јем да је ми­ни­стар ра­зу­мио ову ми­си­ју и на­шу по­ну­ду. Сто­га је ово при­ли­ка да по­зо­вем све пи­сце из Удру­же­ња да за­јед­но осми­сли­мо на ко­ји на­чин да до­сто­јан­стве­но оби­ље­жи­мо ве­ли­ки ју­би­леј и да код ин­сти­ту­ци­ја у Цр­ној Го­ри по­кре­не­мо ини­ци­ја­ти­ву за из­мје­ну за­ко­на ко­јим су три-че­ти­ри удру­же­ња до­ве­де­на у ста­тус НВО ,,Пи­во­пи­ја” и слич­них. Ако то по­мје­ри­мо он­да смо ура­ди­ли и ви­ше но што мо­га­смо.

● Шта ће би­ти у фо­ку­су Ва­шег ра­да у на­ред­ном пе­ри­о­ду?
– Обез­бје­ђи­ва­ње про­сто­ра за рад УКЦГ, по­кре­та­ње ча­со­пи­са ,,Ства­ра­ње”, ини­ци­ја­ти­ва за из­мје­ну за­ко­на ко­јим би се УКЦГ вра­тио онај ста­тус ко­ји му исто­риј­ски, кул­ту­ро­ло­шки, прав­но и пра­вич­но при­па­да, под­мла­ђи­ва­ње Удру­же­ња, по­кре­та­ње из­да­вач­ког пред­у­зе­ћа... Ако бу­де па­ра, би­ће и ви­дљи­ви­јих ре­зул­та­та.
А.Ћ.    ДАН, Култура, 24.03.2016.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=538804&datum=2016-03-24&naslov=Trpe%20jer%20ne%20pi%B9u%20po%20partijskom%20diktatu

СРПСКИ ПИСЦИ СУ ИЗБРИСАНИ СА СВИХ АДРЕСА

Ствараоци који се не изјашњавају да су Црногорци и нису били за приватну државу у којој ће бити понижени и обесправљени, немају се чему надати - сматра предсједник Удружења књижевника и Удружења новинара Црне Горе Новица Ђурић.
 

Разговарао: Тихомир БУРЗАНОВИЋ

ПОДГОРИЦА, 6. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Удружења књижевника и Удружења новинара Црне Горе Новица Ђурић упозорава да су српски писци избрисани са свих адреса и именика независне црногорске државе.

"Књижевна сцена у Црној Гори годинама је подијељена, а српски писци стварају `у баракама` и не живе животом достојним своје професије" - истиче Ђурић у интервјуу Срни.

Он оцјењује да српски писци већ трећу деценију преживљавају, понижени и непрочитани, мада су најбољи писци у Црној Гори, те да су прећутани од црногорских штампаних и електронских медија.

Ђурић наводи да "српске писце у свијету препознају по пјесмама, причама, романима, али их у Црној Гори покушавају прећутати само зато што не прихватају да буду оно што нису и што се не одричу Његошевске, односно Петровићевске Црне Горе".

"Ова власт и њени националисти праве будућност Црне Горе на изградњи националног идентитета само и искључиво Црногораца" - наглашава Ђурић.

Он црногорске писце назива "Покретом за подршку власти у кризним тренуцима" и истиче да управо ти и такви "класици" годинама добијају на стотине хиљада евра преко разних конкурса, а посебно Министарства за културу, у чијим комисијама за оцјену приспелих пројеката-дјела нема ниједног Србина.

"Ствараоци који се не изјашњавају да су Црногорци и нису били за приватну државу у којој ће бити понижени и обесправљени, немају се чему надати. Ја искрено вјерујем да ће у скоријој будћности почети нова сеоба Срба из Црне Горе" - упозорава Ђурић у изјави за Срну.

Оно што остане од књига српских писаца - биће спаљено, процјењује Ђурић и подсјећа да су то већ радили новинари државних медија прије двадесетак година, када су палили новине из Србије на Тргу Ивана Милутиновића "у срцу" Подгорице.

Ђурић поручује да Срби у Црној Гори треба да бране свој језик и треба да игноришу "трговце", који су "дебело" зарадили наводно бранећи Србе и борећи се за њихова права.

"Најважније је да то буду нови људи - млади, образовани, од ријечи, прагматични, они који ништа не обећавају а више раде како би сачували народ, његову вјеру, цркву, писмо, азбуку, језик... " - сматра Ђурић и појашњава:

"Ако не буде тако, у Црној Гори, због све чешћег набоја црногорског, и не само црногорског, национализма, неће бити сачувани темељи које су управо Срби поставили на највећи духовни, политички, мисаони, литерарни и државнички ниво".

Према његовој оцјени, Срби у Црној Гори "морају највише да држе до Његошевске Црне Горе, да је награђују, опјевавају и не дају било коме да је пороби".

Ђурић истиче да писци који су држали до своје вјере, писма и језика српског до појаве Књижевне задруге Српског народног вијећа - нису имали гдје да штампају књиге.

"Српски писци су хајдуци, који покоју књигу штампају код јатака. Да се није појавила Књижевна задруга - данас био постојао шлепер необјављених рукописа чиме би се поносили идеолози и литерарне скутоноше власти", сматра Ђурић.

Он наводи да је данашње новинарство у Црној Гори - "поданичко, рекеташко, непрофесионално, а даљински управљач је - најидеалнији уређивачки тим".

Постоје слободни новинари који носе слободну мисао, закључује Ђурић у интервјуу Срни, али указује да они мало гдје могу то да искажу, док се други слободоумни људи и не баве новинарством.
http://www.srna.rs/novosti/382255/srpski-pisci-su-izbrisani-sa-svih-adresa-.htm

http://www.srna.rs/foto1/47308/podgorica---novica-djuric.htm

Интервју објављен на АТВ БЛ

http://www.atvbl.com/duric-srpski-pisci-su-izbrisani-sa-svih-adresa-u-crnoj-gori/

Објавио ПРЕСС

 

Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Господину Амфилохију уручен „Аврамов штап“

Новица Ђурић

Удружење књижевника Републике Српске – подружница Требиње и Удружење књижевника Црне Горе додијелили су књижевну награду „Аврамов штап“ поводом педесет година плодног духовног и књижевног рада за књигу пјесама „У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС“, Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Господину Амфилохију. Награда је уручена у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 26.02.2016. године у 19 часова.

 Митрополит Амфилохије, проф. др Радисав Милошевић, Новица Ђурић и мр. Рајко Танасијевић

Текст, ДАН

Ваше високопреосвештенство,

часни оци,

поштоване колеге писци,

даме и господо!

            Дијелим с вама радост што сам у прилици да поздравим, у име Удружења књижевника Црне Горе, наше пријатеље из Удружења књижевника Републике Српске и кажем скромно слово о пјеснику и монаху који већ деценијама духовно препорађа Црну Гору.

            Архиеископ цетињски Амфилохије Радовић је пјесник-молитвеник. Свако његово изговорено и написано слово је богонадахнута молитва и поезија.

            Вечерас смо овдје и ми, да у његову част, кажемо коју ријеч. Као најистакнутијем члану Удружења књижевника Црне Горе, које обиљежава 70 година свог постојања, исказујемо неизмјерну захвалност нашем митрополиту Амфилохију, што достојно столује на трону славних светитеља и митрополита – од Светог Јована Владимира (чији миленијум од упокојења ове године обиљежавамо), до Светог Симеона Мироточивог, Светога Саве, Светог Петра Цетињског и Светог Ловћенског Тајновидца Његоша.

            Стефан Немања, ујединитељ српских земаља, творац самосталне српске државе, бранитељ Православља, прву свијећу запалио је на ушћу Рибнице у Морачу, тамо гдје и данас зрачи свјетлост остатака Немањиног града. Потом прими монашки чин, у манастиру Студеници 1195. године и доби монашко име Симеон. Оде у Свету Гору и са својим светим сином Савом подиже манастир Хиландар. Захваљујући њиховом подвигу, српски народ се утврди у вјери православној. Светосавље је светионик чијем сјају неуморно доприноси и наш велики молитвеник, Амфилохије.

            Рекосмо да је ова година у знаку обиљежавања хиљаду година од пострадања првог српског свеца, Јована Владимира, којем је посвећен велелепни храм у Бару. Био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Према Љетопису Попа Дукљанина, кћерка бугарског цара Самуила, Теодора Косара, удала се за Јована.

            Јован Владимир је на превару убијен 22. маја 1016. године, по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је испред једне цркве, у Преспи, гдје је и сахрањен. Његове свете мошти су неколико пута сељене. Дуго су чуване у манастиру Светог Јована Владимира, код Елбасана, у Албанији. Од 1995. године налазе се у саборној цркви у Тирани.

            Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст, који је држао у рукама приликом погубљења. Тај крст се вјековима чува у породици Андровић, из Вељих Микулића, код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. По древном предсказању, његова црква је с неба слетјела на Румију, гдје сваке године ходочастимо.

            Још једном, у име Удружења књижевника Црне Горе, исказујем радосну честитку, поводом 30 година архијерејске службе и 25 година од устоличења на Трон цетињских владика, митрополиту црногорско-приморском, зетско-брдском и скендеријском, и егзарху трона пећкога, архиепископу цетињском, господину Амфилохију.

            Ваше високопреосвештенство,

            Удружење књижевника Црне Горе, чији сте Ви најистакнутији члан, с поносом и радошћу, заједно с нашом Светом Српском православном црквом, чији сте архијереј већ 30 година, и вјерним народом, слави јубилеје Вашег неуморног и плодотворног епископског труда, у славу Господа, српског народа и свеколиког Православља.

            Ваш долазак у Црну Гору, прије четврт вијека, на трон цетињских владика, означио је почетак новог доба у духовном животу нашег народа, који је у Црној Гори био под атеистичком идеологијом лишен права да слободно исказује своју вјерску и националну припадност.

            Ви сте, господине Митрополите, разгорели запретани жар на нашем Светом огњишту. Та зубља у пепелу разгорела се у огањ, који нас све грије и освјетљава.

            Створили сте бесмртно дјело, које нам је узор и путоказ.

            У години кад Ваше и наше Удружење књижевника Црне Горе слави 70 година свог постојања, обиљежавамо датуме Ваше архијерејске службе, као најстарија књижевна организација у Црној Гори. То је још један разлог да се писци радују Вашем присуству у савременој српској књижевности.

            Желимо Вам да још дуго у здрављу и подвигу служите српском народу на светионику Српске православне цркве у Црној Гори, чија зубља у помрачини, бури и олуји чува наш брод спасења, да не залута и сигурно броди ка светом пристану православља.

            На многаја, многаја љета, свети наш владико Амфилохије!

            Нека Вам ово књижевно признање буде мелем за све оно што сте надчовјечанским напорима, Божјом вољом, похранили у четворотомној свједочници страдања српског народа на Косову и Метохији.

Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе

Подгорица, 26.02.2016.