Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Господину Амфилохију уручен „Аврамов штап“

Новица Ђурић

Удружење књижевника Републике Српске – подружница Требиње и Удружење књижевника Црне Горе додијелили су књижевну награду „Аврамов штап“ поводом педесет година плодног духовног и књижевног рада за књигу пјесама „У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС“, Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Господину Амфилохију. Награда је уручена у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 26.02.2016. године у 19 часова.

 Митрополит Амфилохије, проф. др Радисав Милошевић, Новица Ђурић и мр. Рајко Танасијевић

Текст, ДАН

Ваше високопреосвештенство,

часни оци,

поштоване колеге писци,

даме и господо!

            Дијелим с вама радост што сам у прилици да поздравим, у име Удружења књижевника Црне Горе, наше пријатеље из Удружења књижевника Републике Српске и кажем скромно слово о пјеснику и монаху који већ деценијама духовно препорађа Црну Гору.

            Архиеископ цетињски Амфилохије Радовић је пјесник-молитвеник. Свако његово изговорено и написано слово је богонадахнута молитва и поезија.

            Вечерас смо овдје и ми, да у његову част, кажемо коју ријеч. Као најистакнутијем члану Удружења књижевника Црне Горе, које обиљежава 70 година свог постојања, исказујемо неизмјерну захвалност нашем митрополиту Амфилохију, што достојно столује на трону славних светитеља и митрополита – од Светог Јована Владимира (чији миленијум од упокојења ове године обиљежавамо), до Светог Симеона Мироточивог, Светога Саве, Светог Петра Цетињског и Светог Ловћенског Тајновидца Његоша.

            Стефан Немања, ујединитељ српских земаља, творац самосталне српске државе, бранитељ Православља, прву свијећу запалио је на ушћу Рибнице у Морачу, тамо гдје и данас зрачи свјетлост остатака Немањиног града. Потом прими монашки чин, у манастиру Студеници 1195. године и доби монашко име Симеон. Оде у Свету Гору и са својим светим сином Савом подиже манастир Хиландар. Захваљујући њиховом подвигу, српски народ се утврди у вјери православној. Светосавље је светионик чијем сјају неуморно доприноси и наш велики молитвеник, Амфилохије.

            Рекосмо да је ова година у знаку обиљежавања хиљаду година од пострадања првог српског свеца, Јована Владимира, којем је посвећен велелепни храм у Бару. Био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Према Љетопису Попа Дукљанина, кћерка бугарског цара Самуила, Теодора Косара, удала се за Јована.

            Јован Владимир је на превару убијен 22. маја 1016. године, по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је испред једне цркве, у Преспи, гдје је и сахрањен. Његове свете мошти су неколико пута сељене. Дуго су чуване у манастиру Светог Јована Владимира, код Елбасана, у Албанији. Од 1995. године налазе се у саборној цркви у Тирани.

            Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст, који је држао у рукама приликом погубљења. Тај крст се вјековима чува у породици Андровић, из Вељих Микулића, код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. По древном предсказању, његова црква је с неба слетјела на Румију, гдје сваке године ходочастимо.

            Још једном, у име Удружења књижевника Црне Горе, исказујем радосну честитку, поводом 30 година архијерејске службе и 25 година од устоличења на Трон цетињских владика, митрополиту црногорско-приморском, зетско-брдском и скендеријском, и егзарху трона пећкога, архиепископу цетињском, господину Амфилохију.

            Ваше високопреосвештенство,

            Удружење књижевника Црне Горе, чији сте Ви најистакнутији члан, с поносом и радошћу, заједно с нашом Светом Српском православном црквом, чији сте архијереј већ 30 година, и вјерним народом, слави јубилеје Вашег неуморног и плодотворног епископског труда, у славу Господа, српског народа и свеколиког Православља.

            Ваш долазак у Црну Гору, прије четврт вијека, на трон цетињских владика, означио је почетак новог доба у духовном животу нашег народа, који је у Црној Гори био под атеистичком идеологијом лишен права да слободно исказује своју вјерску и националну припадност.

            Ви сте, господине Митрополите, разгорели запретани жар на нашем Светом огњишту. Та зубља у пепелу разгорела се у огањ, који нас све грије и освјетљава.

            Створили сте бесмртно дјело, које нам је узор и путоказ.

            У години кад Ваше и наше Удружење књижевника Црне Горе слави 70 година свог постојања, обиљежавамо датуме Ваше архијерејске службе, као најстарија књижевна организација у Црној Гори. То је још један разлог да се писци радују Вашем присуству у савременој српској књижевности.

            Желимо Вам да још дуго у здрављу и подвигу служите српском народу на светионику Српске православне цркве у Црној Гори, чија зубља у помрачини, бури и олуји чува наш брод спасења, да не залута и сигурно броди ка светом пристану православља.

            На многаја, многаја љета, свети наш владико Амфилохије!

            Нека Вам ово књижевно признање буде мелем за све оно што сте надчовјечанским напорима, Божјом вољом, похранили у четворотомној свједочници страдања српског народа на Косову и Метохији.

Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе

Подгорица, 26.02.2016.