Посебан књижевни благослов Грачанице
Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје - казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић
Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” одржани су 51. пут у Грачаници, гдје је у Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.
Новица Ђурић је српски пјесник, писац и новинар,
предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена
у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку,
без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.
– Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и
људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда
јесте потврда да смо ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај
мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима
нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине,
све друго овдје не постоји, и кратко траје – казао је, између осталог, лауреат Новица
Ђурић.
Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага”
за члановима жирија.
– Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар
Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним
бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће
зацијело преовладати мрак – казао је, између осталог, Ђурић који је публици читао
стихове из своје поеме „Косово, Мајко".
 |
|
Рада Комазец уручује награду Ђурићу
|
Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама -Јединство”, а трају од 1969. године.
Ранко Ђиновић, Александар Ћуковић, Новица Ђурић, Драган Копривица и Милица Ђурић
– Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског
идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто
гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима
показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на
опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор
НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику
награде.
Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец,
а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав
Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић,
Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др
Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што
је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић.
Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског
позоришта.
​Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима
школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту у 10 часова и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници
из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију.
Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се
велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић и Милован
Витезовић. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину
дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара
Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником
из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.
А.Ћ.
ДАН, Култура - датум: 2020-10-24
НА 51. ПЈЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ” У ГРАЧАНИЦИ ПИСЦУ НОВИЦИ ЂУРИЋУ УРУЧЕНО ПРЕСТИЖНО КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ
Ђурић: Политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље
Подгорица – У региону чувени, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић”, одржани су по 51. пут у Грачаници, на Косову и Метохији, гдје је у тамошњем Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.
Новица Ђурић је српски пјесник, писац, критичар, публициста и новинар, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку, без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.
“Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак, и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје”, казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић.
Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага” за члановима жирија.
“Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће зацијело преовладати мрак”, рекао је, између осталог, књижевник Новица Ђурић који је публици читао стихове из своје чувене поеме „Косово, Мајко”.
Истиче да није узалуд радио, те да је и ово признање и боравак на светој српској земљи потврда томе.
“ Овдје се потврдило да нијесам узалуд радио, да то што сам радио, нешто и вриједи. Пјевајући о Косову, пјевајући о нашим светињама, уствари сам призивао све оно што су можда хтјели да напишу писци који су прерано изгубили живот, попут генијалног пјесника Лазара Вучковића и увјерен сам да је ово тренутак који ми је донио много немира. Радујем се овом признању, јер је оно додијељено од мога народа, јер смо ми Његошев народ и Петар Други Петровић Његош је знао шта је то Косовски завјет, шта је то велика косовска мисао. Ја сам мален да говорим о њему и о косовском завјету, али ето као неки мали мрав и ја приносим сламчицу на тај велики божји косовски мравињак”, казао је, између осталог, Новица Ђурић примајући ово изузетно књижевно признање у Грачаници.
Треба споменути да су Изабрана дјела Новице Ђурића, овогодишњег лауреата награде „Лазар Вучковић”, објављена у издању подгоричког „Унирекса”; трокњижје чине: књига поезије „Камени јахачи”, роман „Роман ти причам” и књига есеја и критичких прилога о поетици Ђурића „Три лица љубави”. На темељу Изабраних дјела овог аутора проф. др Драган Копривица објавио је своју студију „Књига о писцу Новици Ђурићу” (2020), такође у едицији „Унирекса”, у којој је на преко двјеста страница сагледао књижевне домете Ђурића у жанру поезије и прозе, уз преглед ставова критике о писцу.
Ђурић се, обраћајући се бројним медијима након свечаног уручења, осврнуо и на пјесника чије име награда носи.
“Велика нада нашег пјесништва, човјек који је кратко живио, а много написао снагом свог пјесничког исказа јесте Лазар Вучковић. И његов велики пријатељ и писац, Блажо Шћепановић, писац из Црне Горе, подарио је литератури мудрост исткану стиховима који и данас свједоче да је ријеч о особеном пјесничком гласу модерне поезије која се излива у свако вријеме које јој је стигло, али је није престигло и смјестило у заборав. Тако се данас по књигама казује Вучковић, Шћепановић, сво од Немање, до нас, који у овом суровом свијету покушавамо поезијом спасити душу своју. Добро је што су на 51. Пјесничким сусретима „Лазар Вучковић” уз моје дарје и писци из Црне Горе, као свједоци савремене, добре пјесничке и прозне особености. Радујем се што ћемо на Косову и Метохији бити у прилици да цјеливамо осим нашег писма и свете нам манастире, фреске, иконе”, изјавио је , књижевник Ђурић.
По казивањима и стиховима пјесника, ниједна политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље.
Организатори из Установе за новинско-издавачку дјелатност обећавају да ће наставити његовање културе, писма и језика на косовскометохијским просторима.
Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама - Јединство”, а трају од 1969. године.
“Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику награде.
Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец, а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић, уредник часописа „Стварање” Удружења књижевника Црне Горе и додатка о култури „Ћирилица” дневних новина „Дан”. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског позоришта, која је уједно и казивала стихове пјесника Лазара Вучковића (1937-1966).
Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију. Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Милован Витезовић и други. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.
Подсјећамо, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” организовани су углавном посљедње недјеље септембра или прве недјеље октобра, а садржај им се састојао од пјесничког каравана, који је некада два дана обилазио косовска мјеста (Велику Хочу, Призрен, Средску, Штрпце, Грачаницу, Зубин Поток, Косовску Митровицу, Приштину), и књижевних разговора о одређеној теми. На Сусрете су редовно долазили познати писци, књижевни критичари и теоретичари из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Србије – Десанка Максимовић, Бранислав Петровић, Мирослав Антић, Бранко В. Радичевић, Велимир Милошевић, Изет Срајлић, Мира Алечковић, Дара Секулић, Радован Павловски, Зоран Гавриловић, Предраг Матвејевић, Даринка Јеврић, Есад Мекули, Енвер Ђерћеку, Енвер Баки, Вукашин Вук Филиповић, Владета Вуковић и други.
С.Н.
Бокс1
Образложење жираја песничка награда "Лазар Вучковић" 2020. година
Жири књижевне награде "Лазар Вучковић", која се додељује сваке године за најбољу поезију објављену у часопису "Стремљења" између два Сусрета , у организацији Установе за новинско -издавачку делатност "Панорама" -Јединство из Приштине, сачињавали су: Рада Комазец -председник и чланови: Радомир Стојановић; Радослав Златановић; Драгана Зечевић и Радивоје Кулић.
Оцењујући богате поетске прилоге објављене у часопису између два Сусрета жири је на седници одржаној 19. октобра 2020. донео једногласну одлуку да ово престижно признање понесе песник из Подгорице НОВИЦА ЂУРИЋ, за циклус песама објављених у 4. броју Стремљења 2020. године
У овом циклусу песама исијавају избрушени и загрцнути стихови шикнули из срца и душе, и значе ламент над косовско- метохијском земљом, њеним светињама, али и над песниковим завичајем и домом . Стварани под високом духовном температуром, производ су огромне кондензације човековог удеса и бола, искуства и сна.
Песник Ђурић нам Ракићевским и Јефиминим поетским везом осветљава ово времене људске драме и ране, дајући им при том, универзалне поруке и значења .Он у потпуности изражава наше унутрашње осећање , као да нам је увидео душу и на папир излио све што се у њој налази.
У језгру ове поезије је родољубље и стоцизам, светиње и светитељи, али и дом и завичај као стајно место и духовни видиковац. Ђурићева богата и садржајна распеваност у распону од духовности до завичајне лирике прожета је јаким емоцијама и мотивима спаситеља и светитеља.
Мит и историја присутни су у скоро свим песмама, и стварају онај духовни омлад, који употпуњује слику о нама, свету и времену. Ова се поезија бави и егзистенцијалним питањима човековог настанка и нестанка, његовог удеса и трајања, залазећи у срж бића и језика, проширујући при том духовне границе, значења и вертикале. Обраћа се оном бескрајном простору у коме одзвања Божији глас. Аутор ових прелепих песама нас упућује да можемо једним стихом путовати у бесконачност и схватити да смо много више од свог физичког, менталног и емоционалног изгледа и да смо уствари нешто изнад свега овога , свест која превазилази физичку димензију и улази у царство светлости љубави и мира. Она у најбољем смислу потврђује Хелдерлинову максиму да песништвио није украс него најинтимнија структура духа. Песме су писане у слободном стиху, али се у свакој осећа језичка избрушеност и унутрашњи дамар, који ову поезију чини особеном и препознатљивом, а то је тежња сваког песника и одлика сваке праве поезије.
