НАЂЕНА ЈЕ ИСКРА У КАМЕНУ

ИЗДАЈУ И ЊЕГА И НАС

Браћо Кучи и Братоножићи, најпрецизније - браћо Срби!

            Једино Он, Господ наш, зна шта они други раде, док ми Срби испаштамо. А у колијевци српства од поодавно они знају шта ми радимо. Само се ми правимо да не знамо шта су чинили и хтјели Марко Миљанов и Пејо Станојев.

            По ријечима у протеклих неколико деценија проглашени смо шампионима причарења. Уста су нам била пуна ријечи а руке нејаке. Међусобно се убјеђујемо ко смо и како се зовемо, као да не знамо чеговић су били наши преци. Није то од јуче. Од поодавно је то тако. Тако је, изгледа, морало и бити када су предуго, нека им Бог опрости, крст умјесто бадњака налагали вјерујући да су вјери наудили, а себи и другима добро чињели. То су они које наш мудри народ назва "ниједна вјера".

            Над нашом колијевком давно је пао мрак ни толико велик ни толико мали а да се разагнати не да. Само поједини партијски лидери, мандат-опозиционари, виде свјетлост а народ и даље бауља у мраку и не чуди када им је партија старија и преча од вјере и цркве. Само је Његош свјетлост као пјесник видио, док је као владика и господар видио око себе бројне јуде. Они који не издаше Њега, јер немаху времена, ево данас издају и њега и нас. Само је српски народ у Црној Гори три пута мијењао вјеру: турчио се, латинио и црногорчио. Једнима смо истрагом на траг ударили, друге опјевали, а ови трећи започели су истрагу "посрбица" или "србежи", како нас крстише некрсти, ћутолози... Тамо они из дукљанске авлије.

            Наша ватра у српским племенима већ дуже тиња. Нађена је искра у камену. На нама је да с Бадњаком кренемо, подложимо, да нам наум васкрсне, да за крстом браћа крену, да крстом браћу крстимо, вјери призовемо, братској вратимо и уразумимо оне који су памет продали зарад оке злата.

            Дај Боже да нам се разведри над Гором Црном. Нек буде проклет свак онај који свјесно чини против воље свога народа, против Божје воље. Пред правдом Божјом, правди његовој покоримо се. Нити има друге правде и веће силе пред коју нијесмо кадри стати. Станимо већ једном како би нам било пута, како би иза нас и наша дјеца имала куда.

 / Кучи, Орљево, на Бадњи дан 2001. године /