ВОЈВОДИЋЕВ ИСТОРИЈСКИ ТЕСТАМЕНТ

ВРЕМЕ ЋЕ ОДРЕДИТИ РЕДОСЛЕД ПЕВАЊА

            Многе су странице записа и приказа исписане о стваралаштву особеног морачког језикословца Момира Војводића, да свако ново слово, ово моје, страхује од поновљености или, или,...

            Па и да се уђе у ту замку човек не може а да не ризикује, а шта је друго реч осим ризик, и забележи који редак о новим рукописима Момира Војводића, који се не дају тумачити као појединачна књига, свеска, еп, сонет, циклус, јер је свака нова књига само наставак непресушног језикословља којем овај песник свакодневно придаје нову карику. Све је то исткано у разним формама лирике и епике. Онако, како то само може Војводићев, Оковани самогласник.

            Шта год да каже, овај песник изговори стих, строфу, песму... Тако говори док књигу не изговори. А његов говор није до сада могао стати ни у десетине књига објављених у бројним значајним издавачким кућама две његове отаџбине - Србији и Његошевој Црној Гори. И док други муку муче да издиктирају тестамент словима, Војводић је исписао тестамент поезији.

          Некоме се ово може учинити прејако, али време ће одредити редослед певања, као што ће се и песме саме од себе казивати и одбрати из хиљаде Војводићевих наслова. И лако је из добра најбоље изабрати и о томе не треба да брине овај песник, шта да одаберу они који годинама усмењаче како су славни јер су себе сврстали у неку од пријатељских антологија, или клановских књижевних награда.

            Војводић је ка песничком сазвежђу кренуо књигом Светигора и од тада до данашњих дана његова реч се чује, изговара, живи међу и са људима, у цвркуту птица, жубору Мораче, међу шљивицима, метохијским крстовима и божурима .....

            Војводићевој се руци дало да брани језик српски – мајчине прве речи, свој језик матерњи.

             Гробослов је  његов историјски тестамент који се најбоље сам брани.

Новица ЂУРИЋ

/ 14. септембар 2010. /