 |
| Соња Мијушковић |
Пише: Новица
ЂУРИЋ
Као да је бирала дан када ће, са својом несвакидашњом
ведрином, небеса да упозна. Соња Мијушковић замијени свјетове.
Оде на Васкрс, најсвјетлији празник људскога рода - уопште!
Кажу да само одабрани на велике свеце иду Богу на истину!
Соња је била одабрана!
Соња, човјек и хајдук. Увијек спремна да заскочи хајдука и подржи човјека. Да човјеку
буде човјек.
Лав у срцу! Дама и другарчина!
Њен глас први пут је допро с њеним првим текстом у "Гласу
Црногораца". Тај првијенац најавио је новинара од класе! Сваком наредном смо
се радовали! Сваки је објављен ад литерам! У њено перо се није дало мијешати уреднички!
Нити је било потребе! Прецизно као сат, бистро као око некадашње
ријеке Пиве која је изњедри.
Сваки њен текст бијаше врело самосвојне духовитости и проницљивости.
У вјери утемељена, непоколебива! Своме српском роду одана безрезервно,
онако како то само Српкиња, она из најљепших народних пјесама и најпоучнијих прича
може и умије да буде.
Соња је говорила и оно што многи мушкарци нијесу смјели ни да
помисле!
Говорила је своје и српске истине на ТВ ЈУ - ИНФО и на ТВ Елмагу.
У "вуненим временима", у добу страхова и ћутања, Соња је зрачила храброшћу уз осмијех својствен
неустрашивим и непоколебивим! Писала је за "Дан" и "Покрет"! Била награђивана! Премало у односу на новинарске квалитете,
прогоњена таман онолико колико је потребно да се ти квалитети и потврде! У два мандата
била је члан Управног одбора УНЦГ и Савеза новинара Србије и Црне Горе.
Није имала стално радно мјесто и редакцију.
Њен примјер свједочи како је тешко говорити истину и остати свој и колико
се "ође није смјело право зборит", ни у једно доба,
па ни у ово које зовем Диктатуром демократије.
Соња није поштовала демократију силе, наручену и инсталирану
ни из чије куће, посебно не из Бијеле, већ слободну ријеч од свога и у свом народу
па и због тога живјеће у сјећању својих колега, али и као "хајдук те гони хајдуке",
као неко ко је ударао и тамо гдје други нијесу смјели ни да погледају.
Соња је жива и у памћењу синова Вука и Драже којима је мајчиним
млијеком завјештала своје истине!
Вук и Дража, два златна имена у граду под Требјесом, и да занијеме није чудо. Мајка је то.
А чуда се догоде када у то најмање вјерујемо.
Вјеровала
је Соња и снагом вјере, за
коју годину продужила живљење. А онда је Господ рекао:
„Када је већ време упокојења, нека то буде на дан мог васкрснућа“.
Бог рече
и би тако.
/ ДАН /
Нема коментара:
Постави коментар