ПЈЕСНИЧКО СВЈЕДОЧАНСТВО КОЈЕ НЕ ВАРА

Новица Ђурић, / БОЖЈА ДЈЕЦА/, Ободско слово, Подгорица, Ријека Црнојевића, 1996. године

Божја Дјеца су страшна поема о Нама. Страшна ура. У страшном свијету — најстрашнијем и најусамљенијем од свих свјетова који су постојали. У елегантној, боље рећи у добро скројеној форми, језиком брђанске, српске несанице, премора, прекора и покоре... и све тако и у том правцу и смислу, без правца, и Боже мој, без смисла. Оволико пусте невоље у једној души, у једној Пјесми.

Можда ће Молитвама, дугим, стољећима... бити очишћен, или бар, дјелимично очишћен овај наш Човјек — Народ.

Не миришу више багремови, ако су икада и мирисали, цвјетају наше ране, тако некако размишља Новица Ђурић, пјесник колективног удеса, човјек и пјесник и хришћанска душа која горке сузе лије. И моли.

У овој Поеми још пише, да нема пјесме коју би сви пјевали. Нема. Нема нигдје зрачка љубави. И када би се појавио тај зрачак, то би било чудо, приказаније, нешто невјероватао у доба мржње, раскола, колективног лавежа.

И анђели су, Боже нам опрости, продане душе. Страх је и помислити колико се овај пјес-ник усуђује да говори о себи — О НАМА. Све страда, Пропада. Има ли дна пропадању Човјековом.

Чини се, чини се још једанпут, да кажем; да само они преци наши имаху етику. Али та етика бијаше Исусовом крвљу окупана, Исусовим Мукама стечена.

Без велике муке Човјек се не рађа, нако овакав, богохулник, отпадник, неслободан.

Новица Ђурић је исписао једну Књигу о општем болу, несналажењу, ужасу. Оно о чему многи, или скоро сви причају — Ђурић је поезијом саопштио врхове те несреће, бола, патње и непогоде.

Један, наш српски инферно на земљи, овај пјесник је доживио тако дубоко, да сузе лијући, Бога моли, и муку мучи, не би ли се, макар једног дана, макар један дан, разданило и нама.

Можда ћемо једног дана изаћи из овог пакла. Боже. Ђурићева књига је пјесничко свједочанство које не вара. Говори истину, коју Поезија говори. У томе је вриједност пјесничког језика, који је највиталнији од свих других, многобројних, језика на овоме свијету.

Ранко Јововић