СВАКА СЛИКА
РОМАН ЗА СЕБЕ
Када сам од
господина Божидара Павићевића Зодијака био обавијештен да ми је указана та част
да управо ја отворим ову изложбу сјетио
сам се ријечи великог Бернарда Шоа, односно његовог одговора на питање: Како да
човјек добро пише ? „Једноставно ,одговорио је Шо, само је потребно погодити
право слово на машини “.
На мени је, дакле,
да пронађем праву ријеч,ону која би на достоајан начин одшкринула двери
сликарских свјетова Божидара Павићевића. Пронаћи такву ријеч не само да није
лако већ готово немогуће . Из простог разлога што слике Божидара Павићевића
Зодијака, сва она величанствена остварења која смо годинама имали среће да
сусрећемо на многобројним изложбама , представљају један самосвојан и аутентичан
свијет у који имају приступ само најодабранији .
А свијет Божидара
Павићевића уистину јесте свијет
античког и митолошког искуства , реалног и одсањаног , свијет болова и усхићења
истински преживљен , искрено и до перфекционизма на платно пренесен,вјечно
уздигнут над прахом краткотрајног и пролазног.
Простори у којима се крећу Божидареве слике
јесу они и само они простори којима се кроз времена кретао народ из којег је
Божидар потекао,његова кичица упамтила је и памти кораке Његове судбине . Оне
су запис о нама и какви јесмо,нама какви смо могли да будемо,али не ријетко и сликарев крик за оним што смо
пропустили, оним што нијесмо учинили да би наш свијет био људскији,
племенитији, бољи...
Сликарство Божидара
Павићевића Зодијака на најбољи начин потврдјује истину да сваки стваралац,
говори о чему год да говори, на крају говори о себи. Тако Зодијакове слике носе
сву гордост и суровост крајолика који га је по родјењу дочекао у родном
Бријестолу , али мало пажљивијем посматрачу не може промаћи ни бескрајна
њежност и суптилност које су као лична Зодијакова психолошка
карактеристика на платна унесене ,
Но,оно што истиники
плијени,оно пред чиме застаје дах када је сликарство Божидара Павићевића у
питању јесте импресиа и снага његовог цртежа којој се у истину нема што додати.
Поћи трагом линија
Зодијаковог цртежа значи свјесно се упустити у авантуру истраживања новог
,непознатог,надасве недокучивог. Оне понекад потеку
тихо,монолитно,успављујуће,да би већ у следећем тренутку напросто експлодирале
пред засјењеним очима,изненадиле и бесповратно увукле у зачаране вилајете
Зодијаковог сјећања,искуства јаве и сна .
Ма шта да човјек на
том путу осјети или преживи,ма какав да је исход авантуре предавања и
комуникације са Зодијаковим цртежима, сигурно је само једно,да се човјек са тог
пута враћа обогаћен несвакидашњим искуством.
Сви смо ми своме крсту дужни,и носимо га кроз
живот како најбоље знамо и умијемо . Крст Бозидара Павићевића који тако често
уочавамо на цртежима је крст оног који се свјесно одриче личног, свјесно потире
садашње,зарад колективног и будућег.
Заиста, сликарство Божидара Павићевића је његово само онолико колико
траје магични чин стварања,након тога постало је и постаје неотуђиви дио наше
културне ризнице коју је Павићевић обогатио као ријетко ко,овјековјечивши на
својим платнима и цртежима ону есенцијалну нит наше духовности и културе.
Колико год сам пута
стајао застрављен снагом неког Зодијаковог цртежа или слике,нијесам могао а да
се не запитам колико ли је снаге,талента и искуства требало да се доживи, а
кмоли платну повјери и прецизно пренесе .
Свака слика,сваки
цртеж је не прича , већ готов роман за себе.
/ Новица Ђурић на отварању изложбе сликара
Божидара Павићевића Зодијака, 16. мај 2007. године, Даниловград /
Нема коментара:
Постави коментар