ОЖИВЉЕНИ И ЖИВОНОСНИ

Новица Ђурић, / СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ ПОД ЛОВЋЕНОМ/, Књижевна задруга СНВ, 2008. године, Подгорица

Све на земљи дође и прође. Остаје људски лик и подвиг, забиљежен у Божјем памћењу. И записан у језику, човјечијем слову. Остаје и љепота творевине Божије, чувана у зеници ока и такође - у ријеч преточена. Велику истину је изрекао чувени Тарабић, Златиборац: Кад нестане стида код људи, мириса у цвијећу и кад воде оболе - тада ће доћи - смак свијета.

Новица Ђурић, сабравши на једно своје записе у књизи Светлост и сенке под Ловћеном, свједочи нам њима да се родио под срећном звијездом, да још није дошао смак свијета. Јер он се срео са стидним људима, нашао је мириса у цвијету, примио у зеницу ока и преточио у слово .

У руковетима четири поглавља своје књиге саборника и сабирнице, предочава нам писац језгровито и осликава ликове најљепших и најстиднијих људи од жена рођених: Светога Саве, Светог Василија Острошког, Владике Данила, Светог Петра Цетињског, Владике Рада и мајке му Иване. Описује њихове подвиге и чуда, уткана у вријеме, народно памћење и живот савременика и потомака. Ту су и други ликови, дајући смисао времену у коме су живјели и у коме живимо и чувајући здраву памет, образ и достојанство свога народа. Треба прочитати главе: „Готово заборављени“, „Освета као посвета“, „Човек као белег“, да би се живо и неочекивано срели са Балшом првим, Шћепаном Малим, Тодором Кадићем, јунаком Пером Живковим Стојановићем, осветником Благојем Јововићем, страдалним Петром Дедићем и др.

Овоме да додамо и следеће не мало значајно: сви ти ликови, оживљени и живоносни, сваки на свој начин, потврђују и свједоче, да над свим земнима беспоредцима и ужасима ипак „умна сила торжествује“; као и словесни, морални закони, господарећи законима природе и природног поретка ствари и збивања.

Љепота људских ликова у овој књизи не би могла бити тако лијепа, миомирна и здрава, да нису осликани и описани кратким и изворним народним словом, и реченицом без претјераних украса и сувишних „плетенија словес“.

Ова књига Новице Ђурића се пије „наискап“ као вода с планинских извора, кријепећи вјеру у неуништивост божанске доброте и љепоте у човјеку и свијету.

 
Теодорова Субота
2007.
Цетиње

+АЕМ Црногорско-приморски

Амфилохије