KРЕАТИВНОСТИ РАТКA
МУГОШE
Ко
је, макар једном закуцао на врата “Побједине” штампарије, схватио је да је немогуће
било шта завршити без помоћи Ратка Мугоше - Мугија. Њега није лако ангажовати за
неки нови посао, јер је увијек претрпан бројним новинама, часописима, књигама...
Није га лако пронаћи, заиста, ни међу бројним машинама. Он је видљив онолико колико
то жели бити, што му је неријетко и помогло, за разлику од његових колега којима
је наградни бод, као чувени синдикални руководилац, одређивао према својој висини.
О Мугију би се одиста могло говорити кроз бројне приче и анегдоте које се препричавају
међу графичарима и новинарима. Но, како није вече хумора, о Мугију као човјеку са
којим сарађујем већ петнаест година треба и мора се говорити са поштовањем. На то
нас тјера његов рад, професионалност и графичко-дизајнерско знање, иако је то већ
деценијама најслабија страна црногорског новинарства.
Прије
35 година завршио је графички занат као најбољи ручни словослагач у својој генерацији. У
матичној кући “Побједи” почео је као метер и све до 1974. године радио на њеном
техничком уређењу, када одлази у Франкфурт на специјализацију. Тамо се усавршава
за програмера, првог међу црногорским графичарима, и од 1975. године, са својим сарадницима.
даноноћно ради на компјутерском обликовању дневног листа "Побједа".
Жељан
нових знања и усавршавања, већ тада бивши метер, Муги одлази на ново усавршавање
у Килу и отуд се враћа са дипломом програмера што и ради наредне три године.
Вјечити
џак, човјек са више диплома него година, или како би то један наш пријатељ рекао: “Ни мањег човјека, ни више диплома”, он 1987. године завршава новинарску школу,
односно Одсјек технички уредник за опрему новина и књига на југословенском институту
у Београду. Није Муги уписивао само “мале” школе. Као и сви генијалци, у своју биографију
убиљежио је и звање студента и то Факултета на Ријеци, одсјек педагогија, односно,
како то увијек духовити Муги воли да каже, “добро сам га почео, али слабо завршио”.
Техничким
уређивањем и опремом новина и књига, професионално се бави од 1988. године у
“Побјединој” штампарији. До сада је Муги уредио преко 80 различитих листова, часописа,
од општинских листова, новина радних организација до “Побједе”.
Оно
чега се с поносом увијек радо сјећам јесу године проведене на уређивању
“Омладинског покрета” који су вјешто, занимљиво и јединствено технички уређивали
сада покојни Миња Радиновић и Ратко Мугоша. У “Омладинском покрету” Муги је, када
је ријеч о новинама вјерујем достигао свој креативни максимум. Било је то вријеме
када је “Омладински покрет” штампан у преко 40 хиљада примјерака. Новине којима
су Миња и Муги пореметили сва графичка правила; наслова, поднаслова, међунаслова
итд, касније ће у свом техничком уређењу преузети “Дуга” и један “НИН”. Тада је још
Муги завређивао много више пажње, да не кажем признања, од куће и струке којој припада.
Уосталом, знате ли можда неког човјека из ове бранше коме не би била част да од
њега уче и технички уредници великих југословенских часописа и ревија који су уз
то били и предавачи Институту за новинарство.
Муги
је заиста мајстор свог посла, према новини никад се није односио према политичком
опредељењу већ је са једнако воље, љубави и умјешности за штампу припремао како
своју “Побједу”,тако и прве опозиционе листове попут “Круга”, “Монитора”,
“Сјутра”, "Огледала” итд.
Прича
о Мугију не завршава се само новинама и часописима јер је он оставио снажан печат
и у области графичког, односно ликовног опремања бројних књига и монографија.
Прича о њему допуњаће се и трајати онолико дуго колико буде живјела и ова професија.
У свим причама о новинско, графичком, техничком опремању име Ратка Мугоше - Мугија
неизбрисиво је, незаобилазно.
Заиста,
у праву су сви они који кажу да још увијек нису срели човјека са толико диплома,
знања, креативности и свјежине какав је наш пријатељ Муги. Пожелимо му на хиљаде
сјајно уређених нових новина и још толико дивних књига и монографија, попут недавно
оне Удружења новинара Црне Горе.
Новица
Ђурић
/
Ријеч на отварању изложбе Ратка Мугоше
Галерија
“Мост” Подгорица, 10. април 1996.године /
Нема коментара:
Постави коментар