НЕСУМЊИВ ДОКАЗ ЂУРИЋЕВОГ ПЈЕСНИЧКОГ ДАРА

НЕСУМЊИВ ДОКАЗ ЂУРИЋЕВОГ ПЈЕСНИЧКОГ ДАРА

Новица Ђурић, / УЗАЛУДНА ВРАТА/, Књижевна омладина Црне Горе/ Титоград, 1981.године, Подгорица

Збирка минијатура  “Узалудна врата”  чији 30 аутор млади пјесник Новица Ђурић  објављена је прошле  године у издању Књижевне омладине  Грне Горе и листова  "Омладинског покрета” из  Титограда и “Универзитетске ријечи"  из Никшића.

            Шкртост пјесникова и издашност пјесме два су већ на почетку уочљива парадокса, ако се тако може рећи, и двије  основне карактеристике збирке “Узалудна врата”. Ђурић наиме, своди простор свог поетског исказа на најмању форму и у тој   такорећи тјескоби сажето и садржајно проговара и пјева о широком кругу мотива  и тема. Мотива који  се уствари  крећу од доживљајног и искуственог до уопштених проблема и појмова о животу и стваралаштву. Посебно се успјешне оне пјесме гдје мисао бива изазвана појавним било да се ради о пејзажу, ствари  или објекту са којим се  свакодневно  сретамо.

            Примјер пјесма “Соба”

            Ко што сте чули у Ђурићевим пјесмама нема детаљисања и распјеваности. Пјесник се не исцрпљује у анализама и поређењима, за његове  лирске исказе може  се рећи да су првобитно створени у тренутку надахнућа остали да трају као срж објекта о којем је ријеч.

            Први утисак о Ђурићевој збирци “Узалудна врат” може бити да је то збир мотива који тек треба да буду поетизовани и разрађени да би одмах након тога заокруженост и пуноћа унутрашњег бића пјесме оповргла  такво мишљење, а то је управо несумљив доказ Ђурићевог пјесничког дара.

Радио Титоград,

31.јануар 1981.године

Чедомила Вујошевић