ДРВО У ТАМИ

ДРВО У ТАМИ

Новица Ђурић, / ДРВО У ТАМИ  /, Библиотека ,Удружења књиженника Црне Горе, Титоград, 1986. године

Новица Ђурић је све присутнији у црногорској савременој поезији. За годину дана појавиле су се његове двије пјесничке збирке, што је за наше услове готово равно подвигу.

                Ђурић је рођен 1956. године у Дријенку код Колашина. Живи и ради у Титограду. Објавио је четири занимљиве књиге псезије „Трагом живота", 1973, „Узалудна врата", 1980. „Страх од сличности" 1985, и „Дрво у тами" 1986. године.

                Најновија збирка обухвата 34 пјесме подијељене у четири циклуса: „Остави поруку, „Иконе", „Свуд те има" и „Прво слово".

                Поезија Новице Ђурића препознатљива је по његовој заокупљености човјековом судбином, свијетом који га окружује, мукама и тегобама, сумњама и недоумицама које га муче. Стих, једноставног казивања, прожет је зебњом, страхом и очајем.

                Ђурић пјева о тјескобама, немоћи, немирима, отуђености али увијек остаје на страни човјека.

Пјесник инсистира на унутрашњем доживљају обојеном узнемиреношћу, неспокојством, невјерицом, меланхолијом. Примјетна је при том пјесникова тежња да утиче на судбину, догађаје и токове живота.

                „Дрво у тами" је плод пјесничке зрелости, казивање је сигурно стамено. Пјесник успијева да сједини реалноети живота са својим рефлексијама, сновима, имагинацијом. Ђурићеве пјесме имају атмосферу иреалног и метафизичког. Све је подређено готово кошмарном доживљају и казивању. Стихови настају из проживјеног, заокупљени су дилемом о трајаљу и пролазности. Кроз његову поезију провлачи се одређена доза ексепресионизма.

                Ђурићево „дрво у тами" на добар начин афирмише едицију „Доклеа" која је у прва два кола показала да успјешно слиједи савремене токове и домете црногорског и југоеловеиског књижевног стваралаштва.

Тамара Радоњић

Титоградска трибина