четвртак, 15. мај 2014.

ФОТО - микс, како је настала дневна новина ДАН



ПРВО СЛОВО О ДАН-У

Неке ствари треба прећутати. Неке памтити. Неке похранити у Скровито мјесто. Неке...
            Има тренутака који се сами по себи не дају прећутати, оживе. У које сте и ви дунули. Којима сте подарили искреност, љубав, знање, озбиљност и све то похранили у темеље оног што сте хтјели да се роди. Не само да се роди, већ да траје.
            Било је то већ давно, у прошлом вијеку, када сам на позив једне групе људи прихватио да радим на новој дневној новини – ДАН.
            Недуго затим именован сам за првог главног и одговорног уредника „ДАН“-а.
            Није било лако. Није се имало много шта. Није било ни оних који су стопостотно вјеровали да ће та новина уопште изаћи. Није било ни виртуозних преламача, техничких уредника, дактилографа, фоторепортера, пођекоји слободни новинар, није било, није...
            Али, када човјек зна шта има, онда му је и лакше да зна како до оствареног циља и на који начин – даноноћним радом са сарадницима. Свако је понешто знао, на крају сви су схватили шта знају и колико треба да уложе себе да би пројекат био реализован.
            Радило се без предаха, по дванаест сати. За мале паре. Тек која кифла и бурек. Радило се јер је одабрана екипа створила такву атмосферу која је носила, давала наду, уливала снагу, подржавала, вјеровала, истрајавала, питајући само када ће изаћи први број ДАН-а.
            Радили су се бројни пробни бројеви. Радили. Мијењали. Дорађивали. Тако је то ишло. Приближивао се дан када ће се појавити нова дневна новина у Црној Гори. Приближивао се. То смо сви, без изузетка, искрено ишчекивали.
            И када човјек једно ишчекује неријетко искрсне оно неишчекивано.
            Са ужим и ширим власницима услиједио је састанак. Нијесмо се разумјели – ја сам поднио неопозиву оставку и они су неопозиво остали.
            Свако је на свој начин наставио тамо гдје је стао – ја се вратио професионалном новинарству, ДАН почео да излази.
            Неко је упамћен, неко заборављен, али су слова неумољива. Извире из сваке таме.
            Ето, ово је моје прво слово о времену када смо стварали дневну новину ДАН.
            Велика је то и занимљива прича. О томе припремам, вјерујем, ријетку и вриједну књижицу. Није то тако мало па да нема своје тачно укоричење.

Новица Ђурић



Идејно решење ДАН-а: Душан Јолић и Новица Ђурић
Новица Ђурић, Даница Гарић, Миленко Вицо, Светозар Ђоновић, Ђорђе и Милица Брујић, Слађо Благојевић, Милован Нововић, Јованка Раичевић, Биљана Булатовић, Небојша Бошковић, Драгана Бећировић и Дејан Панић


Новинари и сарадници будуће новине ДАН: Брујић, Благојевић, Нововић, ..., ..., Љубица Божановић, Ранко Башановић, Љиљана Минић, Слободанка Трипковић, ..., Драган Стојадиновић, ..., Даниела Воротовић, Панић, Бећировић и Бошковић


Здравко Гавриловић, Горан Бјелановић, Момо Поповић, Душан Јолић и Новица Ђурић


Одлука о Оснивању новине ДАН и именовању Новице Ђурића за њеног првог главног и одговорног уредника
                                                              
Ђурићева честитка поводом изласка првог броја ДАН-а
Светозар Ђоновић припрема новинарску екипу

Редакцијски састанак

Д. Гарић, М. Вицо, С.Ђоновић, Ђ.Брујић, М.Брујић, С.Благојевић, Јованка Раичевић, Б.Булатовић, Н.Бошковић и Д.Бећировић
Чедо Прелевић, Светозар Ђоновић, Новица Ђурић и Душан Душко Јолић у припреми графичког решења ДАН-а
Графичко решење дневне новине ДАН: Чедо Прелевић, Светозар Ђоновић, Новица Ђурић и Душан Душко Јолић
Дајан Цвијановић, Сретен Обреновић, Ђорђе Брујић, Новица Ђурић, Данијела Воротовић и Љубица Божановић

Скоро да у мјесецима осмишљавања, концептирања и израде нултих примјерака новине ДАН и није било времена за одмор



Нема коментара:

Постави коментар