Изабране песме: Брђанска несаница

Новица Ђурић: „Божја дјеца”, издавач „Ободско слово”, Ријека Црнојевића, 1996.

                Избору из своје поезије подгорички песник Новица Ђурић (1956) додао је тридесет нових песама и објавио их под заједничким насловом „Божја дјеца“. Циклуси о мртвим сликама, узалудном летачу, кућном тамничару, историји болести, црном петку - прерастају у поему о страшном свету, општем несналажењу и патњи која нас окружује.
                Језиком брђанске, српске несанице и премора, како у предговору овај необичан песнички исказ одређује Ранко Јововић, Новица Ђурић пева о колективном удесу ослањајући се на хришћанско наслеђе. У непрестаном дијалогу са Богом, Ђурић пише да нема песме коју би сви певали и да би се случајни зрак љубави показао као чудо, приказаније, нешто невероватно у доба мржње, раскола, колективног лавежа...

С. М.

Политика, субота, 8. фебруар 1997. стра:26