Промоција књиге: КОСОВО МАЈКО, књижевника, публицисте и новинара Новице Ђурића биће промовисана данас, у сриједу, 23. децембра у 19.00 часова у просторијама Матице српске – Римски трг 50, Подгорица.
О Ђурићевој “Косовки” говориће писац и књижевни критичар Будимир Дубак и Милорад Дурутовић.
Стихове ће казивати Драган Алорић и аутор Новица Ђурић.
* * *
МАЈКА - ЗАДУЖБИНА
Косово је једна од најважнијих тема српских песника. Косово је део бића српског човека - сложени систем доживљаја и унутрашњег живота у широком распону осећања: од колективно-несвесног у дубини култа предака, преко културно-историјског и морално-психолошког, све до личног и појединачног.Код различитих песника преовлађује различита интелектуална меморија, која утиче на различите изразе Косова.
Свој израз Косова и косовског света Новица Ђурић проналази у личном доживљају. Доживљај почиње од једне изреке-заклеве песникове мајке: Рана ми косовских, па се одатле продужује у све шири комплекс косовских појмова, међу којима доминирају белези трајања српских средњовековних задужбина, који су оријентири живота и памћења. Где су манастири, ту су остали косовски међаши и симболи: божурови, Симонида, круна, крст... Посебну димензију овом наслеђу даје призвук косовског епа – најдрагоценија реч и мисао српске усмене књижевности.
Новица Ђурић, међутим, не наглашава сјај симбола и појединости косовског света и завета. Његов доживљај Косова је лирски – пре свега зато што се остварује напоредо и преплетено са доживљајем мајке. Суочен са једном врстом губитка мајке (из овоземаљског живота) и с једном врстом губитка Косова (у историјско-политичком тренутку свога доба) – два упоришта, лична и национална, песник бележи лирска сновиђења којима дочарава сложеност и искреност доживљаја та два спојена мотива.
Новица Ђурић то остварује у форми седмоделне поеме, сачињене од микро-слика – из психо-емотивног и јзичкогкорпуса. Реторским средствима, којима доминира управни говор, једна врста дијалога између мајке и сина, песник сенчи лице и наличје косовског света у нама – светлу страну поседовања једног огромног побожног и витешког наслеђа, а с друге стране библијско страдање свог народа на светој земљи предака, коју отимају, погане и тлаче зле силе и слуге најгорих војски: „прогледаше тек кад видјеше / како гробове руше, / пале цркве и манастире, / како у огањ дјецу бацају, / житнице пале“.
Испод витешког ореола Косова чује се глас тужбалице – још једне мајке Југовића.
Мајка и син, у два гласа које поезија уплиће у венац, туже спрам Косова. Песник тужи за мајком, тако мајка поново постаје песничка задужбина. (Драган Лакићевић)
* * *
Организатор промоције о Ђурићу наводи:Новица Ђурић, рођен 1956. године у Дријенку (Колашин).
Објавио је Књиге песама:
Трагом живота (1973.)
Узалудна врата (1980.)
Дрво у тами (1986.)
Страх од сличности (1986.) и друго издање (1987.)
Кућни тамничар (1990.)
Божја дјеца (1996.)
Јави ми да сам жив (2009.), награда „Златно перо Русије“ – сребрни лауреат, 2010.
Невјерно срце (2013.)
Бос по речима (2014.)
Косово мајко (2015.) и
Милица словарица (1999.) књига поезије за децу
Књиге прозе:
Светлост и сенке под Ловћеном (2008.)
Десанка Максимовић - Жена која је само волела (2008.)
Савиним стопама Лелејском Гором (2011.) за коју је 2012. године добио Унирексову награду за прозу „Душан Костић“.
Роман ти причам (2013.) Српска књижевна задруга Београд за коју је добио награду Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов“.
Приредио књиге:
Вуко – Мит који се сам уздигао (2008.), књига о Вукашину Вуку Вукчевићу, Од обећања до испуњења (2010.)
Књиге интервјуа:
Мој разговор с њима (1990.)
Заступљен је у неколико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик.
Ове године добитник је одличја “Златно перо Русије” (2015.) Савеза писаца Русије, почасног Ордена хероја рада и лауреат медаље “Цар-Риба” коју додељује Међународни културни центар и издавачка кућа "Краснојарско Васкрсење" за заслуге у области зближавања култура, уметности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана.
Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад (Награда за животно дјело УНЦГ и награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ и још неколико признања).
Предсједник је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе.
Живи у Подгорици, новинар је „Политике“.
Нема коментара:
Постави коментар