 |
| Драган Алорић,Милорад Дурутовић, Будимир Дубак и Новица Ђурић |
Поема од бола
Нова пјесничка
књига ,,Косово мајко” Новице Ђурића, промовисана је пред бројном публиком у књижари
Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици.
- Кад се већ самим насловом у лику мајке и Косову, нашем духовном и националном етимону првог реда, одреди поетско и онтолошко средиште Ђурићевог пјевања, размишљање о жанру, о форми или о стилизацији намах оде у други план, јер се у том светом двојству - у мајци и Косову - остварује висок емоционално-вредносни ниво читалачког очекивања. Тако насловом наговијештена, а у тексту књиге развијена тематика не може бити вреднована искључиво естетским мјерилима, већ и етичким, већ и емоционалним – казао је проф. Милорад Дурутовић. Он је додао да аутор ,,више него задовољава крупна очекивања од савременог пјесништва”.
- Иако Ђурић посебну сугестивност постиже лирским нијансирањем косовских задужбина, па биле оне цркве, или травке, или пчеле, или божури, у његовом поступку има и хомеровског замаха. Као што је за Хомеров свијет од суштинског значаја опис, списак или каталог бродова, тако и Ђурић трага за пописом наших задужбина. У оба случаја циљ је исти, да се сачува сјећање на претке. Јер, као што бродови тону, тако, а видимо то ових година, и наше цркве тону, нестају с дечанског мора. Али та потонућа могу бити трајна само уколико ишчезне сјећање или престане косовско пјевање – казао је Дурутовић о Ђурићевој књизи.
Књижевник Будимир Дубак истиче да се Ђурић овом књигом придружује ,,импозантном списку оних српских пјесника и њихове поезије инспирисане вјечном и судбинском темом Косова и Метохије”.
- Осим Косова у наслову књиге читамо још једну свету ријеч - мајка. То двојство, тај дубински однос између Косова и мајке, артикулисан је као вапај за оним најсветијим и најдражим, које од нас траже овоземаљска сила или неумитност смрти. Пјесник не дијели ова два бола. С тога се не може разабрати да ли давори за Косовом, или за мајком. Ишчитавањем цијеле књиге долазимо до разрјешења. Пјеснички субјект истовремено и нераздвојно оплакује обоје – каже књижевник Будимир Дубак. Он додаје да ,,стварни лик мајке, чије срце подсјећа на велику косовску рану, понекад поприма безвремене, митолошке обрисе неке Косовке-мајке, коју пјеснички субјект, односно син, позива да се моли Богу, како би се призвали свијести и савјести они који нам земљу отимају”.
- Страшна је ова прича која траје вјековима, и не види јој се краја. У том кључу је и пјесник Новица Ђурић испјевао поему ,,Косово мајко”. Лични и колективни удес, уобличен је у пјесничко свједочанство о Косову као универзалној и свевременој трагедији коју пак надилази вјера у неуништивост српског народа – закључио је Дубак.
Стихове из књиге ,,Косово мајко” читао је Драган Алорић. На крају се аутор захвалио публици и прочитао фрагмент из поеме.
А.Ћ.
,,Рана ми косовских”
,,Свој израз Косова и косовског свијета Новица Ђурић проналази у личном доживљају. Доживљај почиње од једне изреке-заклетве пјесникове мајке: ,,Рана ми косовских“, па се одатле продужује у све шири комплекс косовских појмова, међу којима доминирају биљези трајања српских средњовјековних задужбина, који су оријентири живота и памћења. Гдје су манастири, ту су остали косовски међаши и симболи: божурови, Симонида, круна, крст... Посебну димензију овом наслеђу даје призвук косовског епа – најдрагоценија ријеч и мисао српске усмене књижевности“, забиљежио је књижевник Драган Лакићевић о Ђурићевој књизи.
- Кад се већ самим насловом у лику мајке и Косову, нашем духовном и националном етимону првог реда, одреди поетско и онтолошко средиште Ђурићевог пјевања, размишљање о жанру, о форми или о стилизацији намах оде у други план, јер се у том светом двојству - у мајци и Косову - остварује висок емоционално-вредносни ниво читалачког очекивања. Тако насловом наговијештена, а у тексту књиге развијена тематика не може бити вреднована искључиво естетским мјерилима, већ и етичким, већ и емоционалним – казао је проф. Милорад Дурутовић. Он је додао да аутор ,,више него задовољава крупна очекивања од савременог пјесништва”.
- Иако Ђурић посебну сугестивност постиже лирским нијансирањем косовских задужбина, па биле оне цркве, или травке, или пчеле, или божури, у његовом поступку има и хомеровског замаха. Као што је за Хомеров свијет од суштинског значаја опис, списак или каталог бродова, тако и Ђурић трага за пописом наших задужбина. У оба случаја циљ је исти, да се сачува сјећање на претке. Јер, као што бродови тону, тако, а видимо то ових година, и наше цркве тону, нестају с дечанског мора. Али та потонућа могу бити трајна само уколико ишчезне сјећање или престане косовско пјевање – казао је Дурутовић о Ђурићевој књизи.
Књижевник Будимир Дубак истиче да се Ђурић овом књигом придружује ,,импозантном списку оних српских пјесника и њихове поезије инспирисане вјечном и судбинском темом Косова и Метохије”.
- Осим Косова у наслову књиге читамо још једну свету ријеч - мајка. То двојство, тај дубински однос између Косова и мајке, артикулисан је као вапај за оним најсветијим и најдражим, које од нас траже овоземаљска сила или неумитност смрти. Пјесник не дијели ова два бола. С тога се не може разабрати да ли давори за Косовом, или за мајком. Ишчитавањем цијеле књиге долазимо до разрјешења. Пјеснички субјект истовремено и нераздвојно оплакује обоје – каже књижевник Будимир Дубак. Он додаје да ,,стварни лик мајке, чије срце подсјећа на велику косовску рану, понекад поприма безвремене, митолошке обрисе неке Косовке-мајке, коју пјеснички субјект, односно син, позива да се моли Богу, како би се призвали свијести и савјести они који нам земљу отимају”.
- Страшна је ова прича која траје вјековима, и не види јој се краја. У том кључу је и пјесник Новица Ђурић испјевао поему ,,Косово мајко”. Лични и колективни удес, уобличен је у пјесничко свједочанство о Косову као универзалној и свевременој трагедији коју пак надилази вјера у неуништивост српског народа – закључио је Дубак.
Стихове из књиге ,,Косово мајко” читао је Драган Алорић. На крају се аутор захвалио публици и прочитао фрагмент из поеме.
А.Ћ.
,,Рана ми косовских”
,,Свој израз Косова и косовског свијета Новица Ђурић проналази у личном доживљају. Доживљај почиње од једне изреке-заклетве пјесникове мајке: ,,Рана ми косовских“, па се одатле продужује у све шири комплекс косовских појмова, међу којима доминирају биљези трајања српских средњовјековних задужбина, који су оријентири живота и памћења. Гдје су манастири, ту су остали косовски међаши и симболи: божурови, Симонида, круна, крст... Посебну димензију овом наслеђу даје призвук косовског епа – најдрагоценија ријеч и мисао српске усмене књижевности“, забиљежио је књижевник Драган Лакићевић о Ђурићевој књизи.
