Новица Ђурић - ПОЕТСКО ПАМЋЕЊЕ СТРАДАЊА

На шеснаестогодишњицу НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, и на дванаестогодишњицу мартовског погрома над косметским Србима, Удружење књижевника Црне Горе организовало је пјесничко вече – „Поетско памћење страдања“.

            Пригодну бесједу казао је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Новица Ђурић.

            На овом великом патриотском часу пјесници се ангажованим стихом одупиру сваком насиљу и злу, биљежећи и памтећи страдалне жртве поручивши да се несреће које су нас задесиле не смију заборавити и да се памћењем чувају преломни трагични догађаји у историји колективног бића.

            Вече је одржано 24. марта, са почетком у 19 часова у Духовном центру „Симеон Мироточиви“ на Немањином граду, број 31 (Подгорица).

ПОЕТСКО ПАМЋЕЊЕ СТРАДАЊА - бесједа Новице Ђурића

          На мени као човјеку из народа и писцу није да судим и пресуђујем, али јесте да говорим, јасно како би сви разумјели да је слободан човјек онај који смије јавно да говори истину, да је саопштава не бирајући мјесто и вријеме, да се противи сваком силнику који унижава човјека, поробљава, плаши, експлоатише, уништава његова добра и на крају убија и њега самога.

          А један народ не може бити поробљен све док има своје писмо, језик и цркву, док има своје памтише од којих кроз вријеме нахранује будуће нараштаје, како би знали на чему почивају вјекови постојања његовог народа. То памћење је у Црној Гори проглашено за ретроградно, односно јерес.

Тако убице дјеце наше, не само они удружени прије 16 година, већ и они из  пређашњих ратова, а није их било мало, проглашавају се добротворима, добрим убицама који су то чинили за наше добро, како би се ми „опаметили“.

Све то уз позив да сви прођу кроз фазу самопрекора, самопрезира, да се одрекну да нијесу то они и потомци храбрих и честитих предака, већ да признају да су никоговићи на позив оних који су осрамотили и Уједињене нације до чије су одлуке држали колико до прве испаљене бомбе над Црном Гором. Сада ти исти поробљивачи слободних народа прокламују оздрављење проласком кроз терапију звану “Суочавање са прошлошћу”.

Да је то прави лијек питам се колико би вјекова устајала и омркнула у Суочавању са прошлошћу једна Њемачка из доба нацизма или САД због бројних злочина широм планете. Уосталом, свијет треба да тражи и Суочавање са истином о свим злочинима и геноцидима макар за протекли вијек без обзира ко их је и гдје починио. Умјесто тога, поједине државе покушавају ревидирати историјске чињенице да се у скоријој будућности може очекивати како је Други свјетски рат изазвало и свијет покушало поробити неко племе из Црне Горе.

          Најгласнији у правдању НАТО звјерстава у Савезној Републици Југославији су они из торила и солила којима су долари “отворили очи” и освијестили их па сада разумију како су, након шеснаестогодишњице НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, и на дванаестогодишњицу мартовског погрома над косметским Србима, схватили да су западне земље предвођене САД, окупљени у НАТО алијанси, требали и прије да нас бомбардују, јер народ који никада ни пред ким није клечао и треба да буде поробљен, а по могућности и побијен.

          Ово пјесничко вече УК ЦГ под називом “Поетско памћење страдања“ доказ ја да књижевници пишу, биљеже, похрањују звијери, односно ратне злочинце који су хиљадама тона бомби убијали нашу невину дјецу.

          Ко је тај силник који  не дозвољава свом народу да се сјети, присјети и опомиње на 24. март 1999. године када су истребљивачи народа и њихових култура по свијету безмилосно бомбардовали као “Немилосрдни ђаволи” црногорске и српске градове, а затим помогли протјеривање протјераних, отетих и убијених Срба и осталих неалбанаца са Косова и Метохије 17. марта 2004. године. Тог 17. марта пред очима цијелог свијета и окупљене Европе око сопственог пакленог пројекта опљачкане су, спаљене и уништене православне светиње.

          Та господа, доброчинитељи и наши спаситељи, како их назива Београд на Води и Подгорица на гријеху, није ни трепнула када су их гледале, када их прогоне невини анђели: трогодишња Милица Ракић из Батајнице, Сања Миленковић, одличне ученице гимназије из Варварина, Јулијана Брудар, Мирослав Кнежевић и Оливера Максимовић, избјеглих са Косова а побијених приликом бомбардовања Мурина... Да, управо Мурино, Даниловград, Луштица, Аеродром Голубовци, подгоричко авио склониште “Шипчаник” и бројна друга су места на која су НАТО убице изручиле смртоносне бомбе и ко зна колико још мучки побили дјеце и невиног становништва.

          Убијали су дјецу, жене, старце, јагње у пољу, пчелу на цвијету и данас црногорска власт моли да буде лансирна рампа НАТО пакта. Скоро сам схватио да та власт моли да се извини НАТО-у што је бомбардовао Црну Гору. Чека да му простру црвени тепих како би обишли спомен обиљежја невиним жртвама. Да им придржи џакове са доларима које доносе да плате огромна разарања... Да им каже како народ јесте за њих, али то не умије да искаже. Да их моли да то разумију. Да прихвате да то умјесто њих ураде представници приватне торине и власници Црне Горе. Да нијесу сами већ да су уз њих сви они који су опљачкали народ и у бесцење продали предузећа и радничку имовину. Да очекују велику помоћ дијела невладиног сектора који јесте за НАТО, али је нејасно зашто је против њих и тај списак прихватања, мољакања, тражења опроста не може стати ни уз помоћ два нова слова у црногорској азбуци. Треба им за ту писанију још најмање толико.

          Није народу до власти, народу је до себе, па се боји да не остане и без онога ништа. Шта ће тек онда да има. Није у томе лако ни пјесницима, на њима је да преживе, пишу и запишу све страхоте, издаје, невјерства, да свједоче истину и да је опјевају. Јер, као ријетко у које доба у Црној Гори, истина је највећи јунак. Свијетли. Само ће он остати као светионик и једини поуздани свједок који ће извирети из наших књига. Пјесници су сужњи који се у Црној Гори и свудгје у свијету одупиру сваком насиљу и злу. А зло је бескрајни путник, и сврати, најчешће, незван.

/Духовни центар “Симеон Мироточиви“ Немањин град (Подгорица) /

24. март 2015. године 

По­ет­ско пам­ће­ње стра­да­ња

Чла­но­ви Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре ју­че су се при­дру­жи­ли они­ма ко­ји не до­зво­ља­ва­ју да се за­бо­ра­ве жр­тве НА­ТО бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је и Цр­не Го­ре, као и жр­тве мар­тов­ског по­гро­ма над Ср­би­ма са Ко­сме­та. Оку­пља­ње пје­сни­ка и ро­до­љу­ба, на­сло­вље­но „По­ет­ско пам­ће­ње стра­да­ња” одр­жа­но је ру­ко­во­ђе­но сви­је­шћу уче­сни­ка да се не­сре­ће ко­је су за­де­си­ле Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру при­је 16, од­но­сно 12 го­ди­на, не сми­ју за­бо­ра­ви­ти и да се пам­ће­њем чу­ва­ју пре­лом­ни тра­гич­ни до­га­ђа­ји у исто­ри­ји ко­лек­тив­ног би­ћа. Увод­ну бе­сје­ду у под­го­рич­ком Ду­хов­ном цен­тру „Св. Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви” одр­жао је књи­жев­ник и но­ви­нар Но­ви­ца Ђу­рић, пред­сјед­ник УКЦГ.
Ђу­рић ис­ти­че да је сло­бо­дан чо­вјек са­мо онај ко­ји сми­је јав­но да го­во­ри исти­ну, да је са­оп­шта­ва не би­ра­ју­ћи мје­сто и ври­је­ме, и да се про­ти­ви сва­ком сил­ни­ку ко­ји уни­жа­ва чо­вје­ка, по­ро­бља­ва, пла­ши, екс­пло­а­ти­ше, уни­шта­ва ње­го­ва до­бра и на кра­ју уби­ја и ње­га са­мо­га.

Ж.Ј.

ДАН,25.март2015.

 

 

Руски портали о избору Новице Ђурића за предсједника књижевника Црне Горе

Новица Ђурић о награђеној књизи Перивоја Поповића

Новица Ђурић као предсједник жирија награде "Марко Миљанов", Удружења књижевника Црне Горе, на Медуну 8. маја 2008. године о награђеној књизи Перивоја Поповића.

ПОЛИТИКА

,,Политика", култура, 15. март 2015. године

Новица Ђурић на челу УКЦГ

На Скупштини Удружења књижевника Црне Горе изабрано ново руководство. Писци не смеју да се деле по подобности, поготово ако пишу ћирилицом, рекао је нови председник

Ђурић најављује борбу за просперитет УКЦГ

НОВИЦА Ђурић је нови председник Удружења књижевника Црне Горе. На ово место кандидовали су га богато стваралаштво и заступљеност у антологијским и панорамским изборима. Песме су му превођене на италијански, руски, бугарски и македонски језик.

У том послу "асистираће" му потпредседници Милица Бакрач, Веселин Ракчевић и секретар Александар Ћуковић. Догађају је присуствовао и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је редовни члан удружења.

- Бити председник Удружења књижевника је не само част, већ и огромна обавеза. Протеклих деценија много тога остало је започето, а недовршено. Много тога није урађено, када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца и књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално-материјалном осигурању - истакао је Ђурић.

Обавиће се правни послови око статутарног прилагођавања важећим законским прописима, а онда, на основу норми тражити средства која припадају овом, као и другим удружењима која се финансирају из буџета.

- Држава не сме да прави дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто нема, например, новца за вишедеценијски часопис "Стварање", а има за "Арт" и слична гласила?

Ђурић је нагласио да нико више не сме да дели писце на "подобне" и "неподобне", поготово ако се узима за један од критеријума за дисквалификацију писање ћирилицом.

- Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи покојни. Да се живи писци заштите, излазе њихови часописи, опет формира издавачка делатност, па и врати бесправно одузета имовина, као што је то случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је Удружење власник и некретнине и узурпираног плаца. Таквих случајева има још, попут некретнина на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом... - најавио је Ђурић.

Новица Ђурић је добитник многобројних књижевних награда, али и највећих новинарских признања. Председник је Удружења новинара Црне Горе и дописник "Политике" из Подгорице.

УДРУЖЕЊЕ УЗ ЏОМИЋА

Скупштина је затражила да се ново руководство званично обрати јавности и властима с поруком протеста због прогона члана овог Удружења протојереја-ставрофора Велибора Џомића. Удружење тражи и укидање аката због којих је он принуђен да буде далеко и од породице и од своје Подгорице.

„Вечерње НОВОСТИ“             В. КАДИЋ | 14. март 2015.

 

 

Новица Ђурић изабран за новог предсједника Удружења књижевника

На данас одржаној Изборној скупштини Удружења књижевника Црне Горе, за новог предсједника изабран је Новица Ђурић, књижевник из Подгорице, а за потпредсједнике Милица Бакрач и Веселин Ракчевић. УКЦГ је добило и нови осмочлани Управни одбор, чиме је престао мандат претходног руководећег тијела најстарије организације писаца у Црној Гори, на челу са Илијом Лакушићем

На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…

На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…


Скупштина УНЦГ је захтијевала да се ново руководство Удружење званично обрати јавности и властима са поруком протеста због прогона члана овог Удружења протојереја Велибора Џомића и да затражи укидање аката због којих је он принуђен да буде далеко и од своје породице и од свог града Подгорице.
Сједници скупштине УКЦГ, присуствовао је и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је редовни члан овог удружења.

Биографија Новице Ђурића

Новица Ђурић, рођен је 1956. године у Дријенку код Колашина. Објавио је књиге пјесама: Трагом живота , Узалудна врата, Дрво у тами, Страх од сличности, Кућни тамничар,  Божја деца (избор), Јави ми да сам жив, Невјерно срце, Милица словарица ( књига песама за децу); књига прозе: Светлост и сенке под Ловћеном, Десанка Максимовић – жена која је само волела,  Савиним стопама – Лелјском гором, приредио: Вуко – мит који се сам уздигао ( о Вукашину Вуку Вукчевићу), Од обећања до испуњења, Мој разговор са њима (интервјуи).

·  четвртак, 12 март 2015 15:45

·  Аутор: ИН4С
 http://www.in4s.net/index.php/novica-djuric-izabran-za-novog-predsjednika-udruzenja-knjizevnika

НОВИЦА ЂУРИЋ ПРЕДСЈЕДНИК

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ДОБИЛО НОВО РУКОВОДСТВО 

Новица Ђурић

Настојаћу да се борим да УКЦГ добије кров над главом. Писци треба да су у својој кући, а ми је немамо – рекао је Ђурић

Но­ви пред­сјед­ник Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре од ју­че је Но­ви­ца Ђу­рић, од­лу­че­но је на Из­бор­ној скуп­шти­ни у про­сто­ри­ја­ма Књи­жа­ре Ма­ти­це срп­ске – Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри у Под­го­ри­ци. Тај­ним гла­са­њем Ђу­рић је до­био 34, а дру­ги кан­ди­дат Ра­до­мир Уља­ре­вић де­вет гла­со­ва. Не­ва­же­ћа су би­ла два гла­сач­ка ли­ста.
– Не­мам шта да вам обе­ћам. Ни­је­сте ме иза­бра­ли да вам обе­ћа­вам. На­сто­ја­ћу да се бо­рим да УКЦГ до­би­је кров над гла­вом. Пи­сци тре­ба да су у сво­јој ку­ћи, а ми је не­ма­мо. Мо­ра­мо про­ми­је­ни­ти ат­мос­фе­ру ме­ђу на­ма. Мо­ра­мо го­во­ри­ти о књи­жев­но­сти, а не би­ти порт­па­ро­ли ко­је­ка­квих пар­ти­ја и рас­пра­вља­ти о днев­но­по­ли­тич­ким те­ма­ма – ка­зао је Ђу­рић.
Он је до­дао да ће бор­бу усред­сре­ди­ти на вра­ћа­ње имо­ви­не УКЦГ, об­на­вља­ња и по­кре­та­ња ча­со­пи­са, као и из­да­вач­ке дје­лат­но­сти, али и окре­та­ње од­ре­ђе­ним бит­ним про­јек­ти­ма. Ђу­рић је обе­ћао да ће на­ред­на Скуп­шти­на би­ти прав­но мак­си­мал­но уоб­ли­че­на. Чла­но­ви су се ја­вља­ли за ди­ску­си­ју и пред­ла­га­ли од­ре­ђе­на рје­ше­ња ко­ја се ти­чу функ­ци­о­ни­са­ња, фи­нан­си­ра­ња, чла­на­ри­на, и оста­лих бит­них те­ма. Од­лу­че­но је да чла­на­ри­на на го­ди­шњем ни­воу бу­де 20 еура.
Тај­ним гла­са­њем иза­бран је и Управ­ни од­бор УКЦГ у са­ста­ву: Ве­се­лин Рак­че­вић, Пе­ри­во­је По­по­вић, Ми­ли­ца Ба­крач, Ми­ли­ца Краљ, Ви­шња Ко­со­вић, Бу­ди­мир Ду­бак, То­дор Жи­ва­ље­вић и Сло­бо­дан Чу­ро­вић, на­кон че­га је одр­жа­на и пр­ва кон­сти­ту­тив­на сјед­ни­ца УО.
На кон­сти­ту­тив­ној сјед­ни­ци иза­бра­на су и два пот­пред­сјед­ни­ка удру­же­ња – Ве­се­лин Рак­че­вић и Ми­ли­ца Ба­крач, а се­кре­тар УКЦГ је Алек­сан­дар Ћу­ко­вић. Та­ко­ђе, од­лу­че­но је да се умје­сто по­дру­жни­ца у свим оп­шти­на­ма, осну­ју че­ти­ри са сје­ди­штем у Под­го­ри­ци, Ник­ши­ћу, Пље­вљи­ма и Хер­цег Но­вом. У то­ку је по­дје­ла за­ду­же­ња и фор­ми­ра­ње по­је­ди­них од­бо­ра ко­ји ће се ба­ви­ти пи­та­њи­ма од зна­ча­ја за УКЦГ, ме­ђу ко­ји­ма су мо­гућ­ност рје­ша­ва­ња про­стор­ног оку­пља­ња, на­ста­вак из­да­вач­ке дје­лат­но­сти, ме­ђу­на­род­на и ре­ги­о­нал­на са­рад­ња, про­јек­ти...
Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је по­ну­дио је да се књи­жев­не ве­че­ри, про­мо­ци­је и оку­пља­ња, до до­би­ја­ња но­ве адре­се, одр­жа­ва­ју у објек­ту на Не­ма­њи­ном гра­ду. Он је из­ра­зио на­ду да ће се ус­пје­ти про­на­ћи, са­ку­пи­ти и сре­ди­ти ар­хи­ва УКЦГ, као свје­до­чан­ство о ше­зде­сет­де­ве­то­го­ди­шњем по­сто­ја­њу овог Удру­же­ња.
– Пр­во што ће­мо ура­ди­ти би­ће прав­но уоб­ли­ча­ва­ње Удру­же­ња, да се оно по­зи­ци­о­ни­ра та­ко што ће све сво­је нор­ма­тив­не ак­те ускла­ди­ти са ва­же­ћим про­пи­си­ма др­жа­ве Цр­не Го­ре. Дје­ло­ва­ће ис­кљу­чи­во у ње­ним окви­ри­ма. Дру­ги ко­рак би­ће да се свим ин­сти­ту­ци­ја­ма УКЦГ обра­ти за по­моћ ка­ко би до­би­ли ста­тус као и оста­ла књи­жев­на удру­же­ња. Обра­ти­ће­мо се Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре и Вла­ди Цр­не Го­ре да и на­ши ча­со­пи­си има­ју трет­ман као по­је­ди­ни дру­ги ча­со­пи­си, а та­ко­ђе тра­жи­ће­мо да се у окви­ру Удру­же­ња обез­би­је­ди рав­но­пра­ван трет­ман при­зна­ња по­пут на­гра­де ,,Мар­ко Ми­ља­нов” - ка­зао је Ђу­рић.
Рад Скуп­шти­не, као и сам чин гла­са­ња про­те­ли су у кон­струк­тив­ној ат­мос­фе­ри.А.Ћ.

Ми­ћо­вић пред­сје­да­вао

На че­лу рад­ног пред­сјед­ни­штва то­ком Из­бор­не скуп­шти­не био је Ми­лу­тин Ми­ћо­вић, ко­ме су у ра­ду по­ма­га­ли Бу­ди­мир Ду­бак и Ми­ли­ца Ба­крач. Обра­зо­ва­не су и из­бор­на и ве­ри­фи­ка­ци­о­на ко­ми­си­ја, на­кон че­га су усли­је­ди­ле но­ми­на­ци­је за пред­сјед­ни­ка УКЦГ, као и чла­но­ве Управ­ног од­бо­ра.

Ла­ку­шић пре­дао ду­жност

Из­бор­на скуп­шти­на по­че­ла је ми­ну­том ћу­та­ња ко­јим је ода­та по­шта пре­ми­ну­лим ко­ле­га­ма у пе­ри­о­ду из­ме­ђу дви­је сјед­ни­це, на­кон че­га се обра­тио до­са­да­шњи пред­сјед­ник УКЦГ Или­ја Ла­ку­шић. Он се освр­нуо на успје­хе и по­те­шко­ће функ­ци­о­ни­са­ња Удру­же­ња за ври­је­ме свог ман­да­та.
- Бу­ду­ћем ру­ко­вод­ству ћу усту­пи­ти рас­по­ло­жи­ву до­ку­мен­та­ци­ју као и за­вр­шне ра­чу­не за го­ди­не у ко­ји­ма је наш ра­чун функ­ци­о­ни­сао. На­рав­но да он функ­ци­о­ни­ше и да­нас, али без ре­дов­ног при­ли­ва, па и оба­ве­зе да се пра­ви за­вр­шни ра­чун – ка­зао је Ла­ку­шић.

                                                                                                                         ДАН, 13.03.2015. 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=480918&datum=2015-03-13&naslov=Novica%20%D0uri%E6%20predsjednik 

 

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ: КУДИЈЕ ЈЕ ЊЕГОШ КОРАЧАО, ТУДИЈЕ ЈЕ МОМИР МОРАЧАО

Митрополит Амфилохије и Новица Ђурић, у Морачи

Многе су странице записа и приказа исписане о стваралаштву особеног морачког језикословца Момира Војводића, па свако ново слово, ово моје, страхује од поновљености или, или,...

            Па и да се уђе у ту замку човјек не може а да не ризикује, а шта је друго ријеч осим ризик, и забиљежи који редак о новим рукописима Момира Војводића, који се не дају тумачити као појединачна књига, свеска, еп, сонет, циклус, јер је свака нова књига само наставак непресушног језикословља којем овај пјесник свакодневно придаје нову карику. Све је то исткано у разним формама лирике и епике. Онако, како то само може Војводићев Оковани самогласник.

Излагање Новице Ђурића о поезији Момира Војводића

Шта год да каже, овај пјесник изговори стих, строфу, пјесму... Тако говори док књигу не изговори. А његов говор није до сада могао стати ни у десетине књига објављених у бројним значајним издавачким кућама у двојној отаџбини – Црној Гори и Србији. И док други муку муче да издиктирају тестамент словима, Војводић је исписао тестамент поезији.

            Док је крстио сваку пјесму и слагао их на крају књиге, у садржају, Војводић није, вјерујем, ни слутио да исписује завјетно казивање – пјесму за све пјесме. Тако се мени учинило након што сам пажљиво ишчитавао његову књигу „Усјековање Ловћена“ и биљежио наслове пјесама које су ми се „представиле“ особеним. Схватих како је Војводић у наслову биљежио стихове а у садржају пјесму.

Проф. др Михаило Шћепановић, проф. др Милош Ковачевић, др Момчило Вуксановић, Митрополит Амфилохије, Новица Ђурић и књижевник Драган Лакићевић

Када се то тако само каза, а потом изговори, ја записах Војводићеву Пјесму пјесмама онако како је он, на крају садржаја, поређао:

Гроб Његошев вију гробобије

То без крста Ловћен подрхтава

Над Ловћеном посјечене главе

Туђе Ловћен са себе ће стрести

И Ловћену посекли смо главу

Вучјим зубом на Ловћена плочи

Његош чека на Ловћену Кивот

Да устанеш, бон Владико Раде

На Ловћену нема више крста

и Ловћену посјекли су главу

Учесници научног  скупа са Митрополитом испред Манастира Морача

За Момира Војводића Патар Други Петровић Његош био је Поет, Владика, Ловћен Његош, Раде, Луча, Вишњи, Род, Светац, Мученик, Сновиђенац, Каменштак, Дивотник ...

То се чита из садржаја дугог поглавља „Ловћенски каменштак“, поменуте књиге.

Ловћенски дивотник

Ћирилопис на ћошку Биљарде

Владике Рада сам себи пој.

Кудије је Његош Корачао

Његош ствара и надграматику

Црногорци не појимљу "Лучу".

Пред печатњом Његош скољен патњом

бираник вишњега Пјесник "Луче".

Јека мене пред ликом Његоша

Тренут стихом с Његошевим ликом

На обали плачној саман поет

И у цркви мегдан дијелише

Очима је владао Владика

На крсту си, Владико и данас

...........................................

Пред портретом Владике Рада

Стид ме у Те гледати Владико

Јаде раде, бон Владико Раде

Каз Владике Рада на умору

Језик и род не мијења нико ...

Новица Ђурић, Љубица Гојковић и проф. др Милош Ковачевић

Ако би се у садржајима било које његове књиге, посебно тематске књиге „Усјековање Ловћена“ избјегао покоји наслов и уметнула понека ријеч опет би била „сазидана“ пјесничка зидарица. Из те књиге, првог дијела садржаја, то би проткано његовим насловима и одабраним поткоријечима звучало овако:

Када оно у Вучјем катуну

Ченгић главом на Цетиње бану

Туга тиха ловћенских дистиха

за живота оплакани игуману.

Ловћену се поклонише муње

да изведре више Горе Црне

са Ловћена сија само суза

чиме да се зидница огрне.

Моли Бога подно луча светога

Мироносац Свети Петар Цетињски

када оно Лажицаре на Цетиње дође.

да га Господ пригли очински.

Његош поче штапом да удара

црне капе  извори без тока

Зидарица црква на Ловћену

ублажује ујед од поскока.

Из кивота мир вјећног живота

кудије је Његош корачао

а враћао се Обилићу гувну

тудије је Момир Морачао.

Неће пушка на живога свеца

па Русији креће са огњишта

из Мораче Војводић Момире

с двије фреске са златног кућишта.

Митрополит Амфилохије и књижевник Новица Ђурић

Ето само наслова који су „усјековали“ сваку Војводићеву мисао, пјесника који није слагао стихове у строфе, већ је живот претакао у пјесму. Та, ријетко искрена нит, или све мање присутнија у пјесништву, свједочи како се рођењем прекрсти а потом с писменошћу озари поета, какав је био Момир Војводић.

            Био је пјесник који је знао да су његове ријечи за живота умногоме прећутане, али је био свјестан да ће се узнијети и снажно стихоказивати све што буде пјесми тешње.   

             Некоме се ово може учинити прејако, али вријеме ће одредити редослед пјевања, као што ће се и пјесме саме од себе казивати и одабрати из хиљаде Војводићевих наслова. И лако је из добра најбоље изабрати и о томе не треба да брине овај песник, шта да одаберу они који годинама усмењаче како су славни јер су себе сврстали у неку од пријатељских антологија, или клановских књижевних награда. Ријеч је оним, како их је називао Војводић, пјевунима и прозунима.

            Војводић је ка пјесничком сазвежђу кренуо књигом Светигора и од тада до данашњих дана његова ријеч се чује, изговара, живи међу и са људима, у цвркуту птица, жубору Мораче, међу шљивицима, метохијским крстовима и божурима...

            Војводићевој се руци дало да брани језик српски – мајчине прве ријечи, свој језик матерњи.

             Гробослов је његов историјски тестамент који се најбоље сам брани.

Новица ЂУРИЋ

Манастир Морача, 8.март 2015,