недеља, 25. јануар 2015.

Ђурић: Умијмо сопствено лице како не бисмо упрљали туђе



ИЗЈАВА ПРЕДСЈЕДНИКА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ, НОВИЦЕ ЂУРИЋА, дневном листу ДАН
                                        Пред­сјед­ник Удру­же­ња но­ви­на­ра Цр­не Го­ре Но­ви­ца Ђу­рић оци­је­нио је да цр­но­гор­ски но­ви­на­ри из го­ди­не у го­ди­ну све те­же жи­ве и да су у све те­жем ма­те­ри­јал­ном по­ло­жа­ју.
– Но­ви­на­ри­ма је све го­ре јер су по­ста­ли по­слу­га по­је­ди­нач­них ин­те­ре­са и по­ли­тич­ких пар­ти­ја. По­што су се­бе до­ве­ли у та­кав по­ло­жај, њи­хо­ва ци­је­на из го­ди­не у го­ди­ну знат­но па­да. За­то но­ви­на­ри да­нас мо­ра­ју да се са­бе­ру, да се удру­же и да ста­ну у од­бра­ну исти­не. Бра­не­ћи исти­ну, од­бра­ни­ће и про­фе­си­ју, а у сва­ком дру­гом слу­ча­ју но­ви­на­ри­ма ће би­ти све те­же и до­ћи ће у си­ту­а­ци­ју да их са пор­тир­ни­ца и пор­ти­ри вра­ћа­ју и да их би­ју и да им па­ле и до­мо­ве у ко­ји­ма ста­ну­ју. То ће се де­си­ти уко­ли­ко се не удру­же и оку­пе око стру­ков­не асо­ци­ја­ци­је, да удру­же­но дје­лу­ју и ука­жу на сво­је про­бле­ме – ка­зао је Ђу­рић за „Дан“.
Он ис­ти­че да ме­диј­ски рад­ни­ци не би тре­ба­ло да се сје­те про­бле­ма са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју са­мо за Дан но­ви­на­ра. 

Са додјеле награда УНЦГ (извјештај ТВ Српска)

–Свих 365 да­на док пи­шу сво­је тек­сто­ве тре­ба да ра­зу­ми­ју ка­ко пи­шу исти­ну, а да дру­ги­ма ша­љу по­ру­ку ка­ко у Цр­ној Го­ри мо­же по­сто­ја­ти са­мо јед­на вр­ста ауто­цен­зу­ре. Ауто­цен­зу­ра је, ка­ко то ја ра­зу­ми­јем, уми­ва­ње соп­стве­ног ли­ца ка­ко не би­смо упр­ља­ли ту­ђе. За­то је мно­го ва­жно да нам исти­на бу­де во­ди­ља и да се бо­ри­мо свим мо­гу­ћим прав­ним сред­стви­ма у окви­ру др­жа­ве Цр­не Го­ре. Ако то не ус­пи­је, а ло­ше успи­је­ва, то тре­ба чи­ни­ти пред ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Уви­јек сам за то да ства­ри пр­во ри­је­ши­мо у вла­сти­тој ку­ћи, јер је ло­ше, ру­жно и пр­ља­во сво­је про­бле­ме рје­ша­ва­ти у ту­ђем до­му, а пре­ско­чи­ти свој праг. Вје­ру­јем да но­ви­на­ри сво­је про­бле­ме пр­во тре­ба да ри­је­ше ов­дје, а ако не мо­гу, то мо­ра­ју рје­ша­ва­ти пред ре­ле­вант­ним ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма – на­во­ди Ђу­рић.
Он ука­зу­је да но­ви­на­ри да­нас го­ре жи­ве не­го ра­ни­је јер су ко­ле­ге у по­је­ди­ним ре­дак­ци­ја­ма не­за­шти­ће­не, па мно­ги од њих не­ма­ју здрав­стве­но и со­ци­јал­но оси­гу­ра­ње и одав­но им се не упла­ћу­је рад­ни стаж.
–Због на­чи­на жи­во­та, тем­па и стре­со­ва, но­ви­на­ри све кра­ће жи­ве. Но­ви­на­ри би мо­гли да по­пра­ве мно­го то­га, не че­ка­ју­ћи дру­ге, а сва­ки дан тре­ба да ука­зу­ју да су им про­бле­ми не­ри­је­ше­ни, а не са­мо за Дан но­ви­на­ра – по­ру­чио је Ђу­рић.


ДАН, Друштво, 22.јануар 2015.





Нема коментара:

Постави коментар