Пише: Новица ЂУРИЋ
/ Академик Зоран Лакић, ИЗ ДАНА У ДАН - ГОДИНА, Књижевна задруга Српског народног вијећа,
Подгорица /
Да ништа није од јуче када је ријеч о
бројним историјским драмама
свједочи и академик Зоран Лакић књигом
„Из дана у дан – година“ која је подијељена, рекло би се, у четири дијела, мада
скоро сваки дио има од два до три одељка. Наизглед, они који је само прелиставају, а код нас је све
више прелистача него читача,
можда и помисле како је сваки од четири дијела књиге посебна цјелина. Можда то и
може бити тачно све док се она темељно не прочита након чега се недвосмислено дâ закључити да је Лакић саградио јединствену тврђаву
која се ничим не дâ урушити.
Да је на темељима својих ранијих расправа,
саопштења, спорења и бројних књига назидао ову тврђаву од непобитних историјских
чињеница говори сваки редак ове обимне књиге од око 450 страна. И није ријеч
о сувопарном и тешко читљивом штиву, већ напротив – то је ријека која лагано тече, обликује сваки тренутак,
догађај, вријеме, године, главне јунаке и оне часне споредне издиже изнад самопрокламованих
вођа... и тако све тече као пјесма. И не треба сумњати да је он, како је неко већ записао, „пјесник
међу историчарима“.
Но, за Лакића се међу признатим интелектуалцима
оне Веље Југославије говорило да је међу најхрабрим „провокаторима“ умировљених
интелектуалаца и оних којима „закон лежи у топузу“. Стога и не чуди да је он један од ријетких,
а у неким ситуацијама, био јединка која се није дала повити како власт „дува“, односно
њени западни савезници,
већ је пером сјекао и просијецао све табу теме времена у ком живи и ствара.
У првом дијелу књиге академик Лакић на
око 135 страна салива слова од боја на Царевом лазу (1712 - 2012) до слободарских
идеала односно писаца
који су на крилима, зашто не рећи комунизма, прво постајали водећи писци у ондашној
Федеративној Народној Републици Југославији до „планетарних дисидената“.
Рецензирајући ову књигу проф. др Јелена
Попов примећује да Лакић и овом као и претходном књигом предњачи у својој научној критици за коју Попов каже да је „потребно имати
знања, искуства, а више мање Бога ми и личне храбрости“.
И док су бројни академици не само у Црној
Гори ћутали о судбоносним дешавањима протеклих деценија по народе у Црној Гори,
Лакић је грмио текстовима провокативних наслова од којих наводимо само неке: Ко се често клања кичма му се
повија, Потомци предака или ратни злочинци, Домовински рат или етничко чишћење,
Да ли Црна Гора улази у НАТО - или НАТО у Црну Гору, Прекомпозиција Балкана, Уједињење
или анексија, лажна дилема...
И заиста, док се чита књига
„Из дана у дан – година“ академика Зорана Лакића, не може се а да се много тога и не забиљежи.
И над овом књигом кажем себи: „Запиши док читаш“.
И, ево, ово је дио тих малих забиљешки.
Нема коментара:
Постави коментар