Братоношка монографија - слово које сабира, љуби и окупља браћу

Да не би овог капиталног дјела, књиге о племену Братоножићи, сумњао бих макар потајно да смо обезрукили, обезименили, загубљени међу вјековима, изблиједјели у разним архивима, документима док су други себе дописивали, прештампавали и тако се у свијет појављивали као Они.

                           

            Ми се Братоножићи нијесмо гурали да будемо међу првим књигама у витринама непрочитаних књига, већ ово своје прво сачињеније дуго осмишљавали, пажљиво одабирали како би у тим истим ормарима сама себи одредила мјесто.

            И ево те књиге, кажем поново, капиталног дјела о племену Братоножићи, без којег је немогуће говорити о историји Црне Горе. Ево наше истине кроз историју, истине – тог најљепшег огледала сваког човјека, братства и његовог племена. Братоножићи су и у овој монографији, као и увијек кроз историју, свједочили о себи и о другима.

            Онај који је заложио себе како би оставио траг, не свој већ траг цијелог племена за собом, проф. др Мило Марковић није вечерас са нама, али исклесао је завјетна слова да је то обавеза сваког човјека, генерација кроз вјекове да биљеже, записују и оставе писана документа – трагове о постојању свога братства и племена. 

                                     

            О племену Братоножићи писали су многи појединци, говори се о њима у бројним значајним документима, научним студијама и књигама, али никада, до појаве овог дјела, нису се за једном “књижном трпезом” окупили сви Братоножићи, односно братства овог племена.
 

Братоножићи и пријатељи на промоцији у Подгорици

Монографија о Братоножићима стара је колико и племе. Писала се с датумима, догађајима, преносила с кољена на кољено, допуњавала око огњишта, дописивала, сабљама, ранама, мадаљама, записима и књигама, добрим дјелима више деценија, вјекова.

Писала се, и ево сама се исписала, захваљујући најприје божјем угоднику професору доктору економских наука Милу Марковићу, који јој је пружио руку и она му одговорила руком. Зато је данас она у нашим рукама – племеника, братственика, пријатеља племена Братоношкога, сваког човјека и дјетета као историјско свједочанство – ко смо и од кога смо.

            За монографију о Братоножићима њен аутор и приређивачки одбор користио је литературу од најстаријих времена,око 500 година уназад, до данашњих дана. Ријеч је о документима, студијама, анализама признатих појединаца, угледних научника, државним архивима, домаћим и страним, који су нам били доступни.

            Најједноставније казано, потомци Братоножића су помеђу корица сабрали вјекове постојања, познате чињенице и детаље али и не мали број онога што се није знало или се намјерно прећуткивало о овом српском племену у Црној Гори.                                  

Илија Дармановић, Новица Ђурић и Слободан Бобан Марковић

            Свака свеска, свака књига, као и ова, најбоље говори о приређивачима, док часно свједочи о прецима, бастадурима кроз свако доба у коме је било часно мријети за народ свој, али и о не малом броју угледних интелектуалаца, међу којима су професори, писци, сликари, музичари, академици...

Ђурић: Монографија која сабира и љуби браћу

             Првим читањем одмах се уочава озбиљност, односно студиозност, коју су аутори текстова исказали обрађујући сваки детаљ и чињеницу за коју су оцијенили да има важности за писмени приказ Братоножића кроз историју.

            Свака књига која обрађује овакву тематику мора се сматрати као покушај израде прве Студије о Братоножићима и њено изношење пред лице јавности. Кажем студије, јер вјерујем да ће њено друго допуњено издање уклонити евентуалне грешке и унијети мноштво нових чињеница. Ова књига је прва интелектуална провокација која тражи потврду или деманти написаног како би у новом штампању била што садржајнија, цјеловитија и прецизнија. Искрено, ја вјерујем да је ово издање за ова времена заиста капитално.

                                     

                   Милија Милић,Владимир Чађеновић, Дармановић, Ђурић и Марковић

            Нећу износити поједине детаље из књиге о Братоножићима, али свакако желим нагласити чињеницу да је више него храбар подухват исписати историјат око 140 братстава, која воде поријекло од заједничког претка Брата. Ријеч је о бројним братствима која су се стицајем околности, раселила у развијене крајеве бивше Југославије. У сеобама та братства су промијенила више заједничких имена, али једино и никада нијесу мијењали – своје коријене, колијевку предака, огњишта са којих су пошли, односно да су Братоножићи.

            Овом приликом подсјећам на чињеницу да су се Братоножићи у свако вријеме, без обзира на политичке мијене и државна уређења, са посебним пијететом односили према вјерским објектима, споменицима културе као и према споменицима погинулим Братоножићима у свим ослободилачким ратовима.

            Понос Братоножића су њихове сачуване и обновљене цркве и манастири.

            Братоножићки угледници су подржавали сваку напредну идеју.

            Српство у Црној Гори, односно у Братоножићима, као посебно поглавље,  омеђено је као историјска категорија.

            Искрено вјерујем да је монографија, капитално дјело о Братоножићима на част прецима, на радост и понос потомцима. Да се уздигнуте главе увијек имају по коме казивати. Да сваким новим рођењем исповиједамо вјеру своју православну, језиком и писмом нашим непокореним. 

                                  

Срђа Божовић, Александар Дамјановић,Момчило Вуксановић, Алекса Блечић,Зденка Поповић, Миодраг Бобо Радуновић, Мирослав Радуновић, Брацо Поповић и Владан Вучелић

            Монографија „Братоножићи кроз историју“, прва у Братоножићима, тог светионика, части, чојства и јунаштва, је слово које сабира, љуби и окупља браћу. Чува нас од себе и друге од нас. Само таква је и била потребна племену Братоножићи.

 Новица Ђурић, књижевник

Подгорица, 22.октобар 2014.

/Бесједа слово на промоцији монографије

“Братоножићи кроз историју”, у КИЦ “Будо Томовић”/