петак, 13. март 2015.

Новица Ђурић изабран за новог предсједника Удружења књижевника


На данас одржаној Изборној скупштини Удружења књижевника Црне Горе, за новог предсједника изабран је Новица Ђурић, књижевник из Подгорице, а за потпредсједнике Милица Бакрач и Веселин Ракчевић. УКЦГ је добило и нови осмочлани Управни одбор, чиме је престао мандат претходног руководећег тијела најстарије организације писаца у Црној Гори, на челу са Илијом Лакушићем


На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…


На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…


Скупштина УНЦГ је захтијевала да се ново руководство Удружење званично обрати јавности и властима са поруком протеста због прогона члана овог Удружења протојереја Велибора Џомића и да затражи укидање аката због којих је он принуђен да буде далеко и од своје породице и од свог града Подгорице.
Сједници скупштине УКЦГ, присуствовао је и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је редовни члан овог удружења.

Биографија Новице Ђурића


Новица Ђурић, рођен је 1956. године у Дријенку код Колашина. Објавио је књиге пјесама: Трагом живота , Узалудна врата, Дрво у тами, Страх од сличности, Кућни тамничар,  Божја деца (избор), Јави ми да сам жив, Невјерно срце, Милица словарица ( књига песама за децу); књига прозе: Светлост и сенке под Ловћеном, Десанка Максимовић – жена која је само волела,  Савиним стопама – Лелјском гором, приредио: Вуко – мит који се сам уздигао ( о Вукашину Вуку Вукчевићу), Од обећања до испуњења, Мој разговор са њима (интервјуи).


·  четвртак, 12 март 2015 15:45

НОВИЦА ЂУРИЋ ПРЕДСЈЕДНИК



УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ДОБИЛО НОВО РУКОВОДСТВО 
Новица Ђурић

Настојаћу да се борим да УКЦГ добије кров над главом. Писци треба да су у својој кући, а ми је немамо – рекао је Ђурић
Но­ви пред­сјед­ник Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре од ју­че је Но­ви­ца Ђу­рић, од­лу­че­но је на Из­бор­ној скуп­шти­ни у про­сто­ри­ја­ма Књи­жа­ре Ма­ти­це срп­ске – Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри у Под­го­ри­ци. Тај­ним гла­са­њем Ђу­рић је до­био 34, а дру­ги кан­ди­дат Ра­до­мир Уља­ре­вић де­вет гла­со­ва. Не­ва­же­ћа су би­ла два гла­сач­ка ли­ста.
– Не­мам шта да вам обе­ћам. Ни­је­сте ме иза­бра­ли да вам обе­ћа­вам. На­сто­ја­ћу да се бо­рим да УКЦГ до­би­је кров над гла­вом. Пи­сци тре­ба да су у сво­јој ку­ћи, а ми је не­ма­мо. Мо­ра­мо про­ми­је­ни­ти ат­мос­фе­ру ме­ђу на­ма. Мо­ра­мо го­во­ри­ти о књи­жев­но­сти, а не би­ти порт­па­ро­ли ко­је­ка­квих пар­ти­ја и рас­пра­вља­ти о днев­но­по­ли­тич­ким те­ма­ма – ка­зао је Ђу­рић.
Он је до­дао да ће бор­бу усред­сре­ди­ти на вра­ћа­ње имо­ви­не УКЦГ, об­на­вља­ња и по­кре­та­ња ча­со­пи­са, као и из­да­вач­ке дје­лат­но­сти, али и окре­та­ње од­ре­ђе­ним бит­ним про­јек­ти­ма. Ђу­рић је обе­ћао да ће на­ред­на Скуп­шти­на би­ти прав­но мак­си­мал­но уоб­ли­че­на. Чла­но­ви су се ја­вља­ли за ди­ску­си­ју и пред­ла­га­ли од­ре­ђе­на рје­ше­ња ко­ја се ти­чу функ­ци­о­ни­са­ња, фи­нан­си­ра­ња, чла­на­ри­на, и оста­лих бит­них те­ма. Од­лу­че­но је да чла­на­ри­на на го­ди­шњем ни­воу бу­де 20 еура.
Тај­ним гла­са­њем иза­бран је и Управ­ни од­бор УКЦГ у са­ста­ву: Ве­се­лин Рак­че­вић, Пе­ри­во­је По­по­вић, Ми­ли­ца Ба­крач, Ми­ли­ца Краљ, Ви­шња Ко­со­вић, Бу­ди­мир Ду­бак, То­дор Жи­ва­ље­вић и Сло­бо­дан Чу­ро­вић, на­кон че­га је одр­жа­на и пр­ва кон­сти­ту­тив­на сјед­ни­ца УО.
На кон­сти­ту­тив­ној сјед­ни­ци иза­бра­на су и два пот­пред­сјед­ни­ка удру­же­ња – Ве­се­лин Рак­че­вић и Ми­ли­ца Ба­крач, а се­кре­тар УКЦГ је Алек­сан­дар Ћу­ко­вић. Та­ко­ђе, од­лу­че­но је да се умје­сто по­дру­жни­ца у свим оп­шти­на­ма, осну­ју че­ти­ри са сје­ди­штем у Под­го­ри­ци, Ник­ши­ћу, Пље­вљи­ма и Хер­цег Но­вом. У то­ку је по­дје­ла за­ду­же­ња и фор­ми­ра­ње по­је­ди­них од­бо­ра ко­ји ће се ба­ви­ти пи­та­њи­ма од зна­ча­ја за УКЦГ, ме­ђу ко­ји­ма су мо­гућ­ност рје­ша­ва­ња про­стор­ног оку­пља­ња, на­ста­вак из­да­вач­ке дје­лат­но­сти, ме­ђу­на­род­на и ре­ги­о­нал­на са­рад­ња, про­јек­ти...
Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је по­ну­дио је да се књи­жев­не ве­че­ри, про­мо­ци­је и оку­пља­ња, до до­би­ја­ња но­ве адре­се, одр­жа­ва­ју у објек­ту на Не­ма­њи­ном гра­ду. Он је из­ра­зио на­ду да ће се ус­пје­ти про­на­ћи, са­ку­пи­ти и сре­ди­ти ар­хи­ва УКЦГ, као свје­до­чан­ство о ше­зде­сет­де­ве­то­го­ди­шњем по­сто­ја­њу овог Удру­же­ња.
– Пр­во што ће­мо ура­ди­ти би­ће прав­но уоб­ли­ча­ва­ње Удру­же­ња, да се оно по­зи­ци­о­ни­ра та­ко што ће све сво­је нор­ма­тив­не ак­те ускла­ди­ти са ва­же­ћим про­пи­си­ма др­жа­ве Цр­не Го­ре. Дје­ло­ва­ће ис­кљу­чи­во у ње­ним окви­ри­ма. Дру­ги ко­рак би­ће да се свим ин­сти­ту­ци­ја­ма УКЦГ обра­ти за по­моћ ка­ко би до­би­ли ста­тус као и оста­ла књи­жев­на удру­же­ња. Обра­ти­ће­мо се Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре и Вла­ди Цр­не Го­ре да и на­ши ча­со­пи­си има­ју трет­ман као по­је­ди­ни дру­ги ча­со­пи­си, а та­ко­ђе тра­жи­ће­мо да се у окви­ру Удру­же­ња обез­би­је­ди рав­но­пра­ван трет­ман при­зна­ња по­пут на­гра­де ,,Мар­ко Ми­ља­нов” - ка­зао је Ђу­рић.
Рад Скуп­шти­не, као и сам чин гла­са­ња про­те­ли су у кон­струк­тив­ној ат­мос­фе­ри.А.Ћ.

Ми­ћо­вић пред­сје­да­вао

На че­лу рад­ног пред­сјед­ни­штва то­ком Из­бор­не скуп­шти­не био је Ми­лу­тин Ми­ћо­вић, ко­ме су у ра­ду по­ма­га­ли Бу­ди­мир Ду­бак и Ми­ли­ца Ба­крач. Обра­зо­ва­не су и из­бор­на и ве­ри­фи­ка­ци­о­на ко­ми­си­ја, на­кон че­га су усли­је­ди­ле но­ми­на­ци­је за пред­сјед­ни­ка УКЦГ, као и чла­но­ве Управ­ног од­бо­ра.

Ла­ку­шић пре­дао ду­жност

Из­бор­на скуп­шти­на по­че­ла је ми­ну­том ћу­та­ња ко­јим је ода­та по­шта пре­ми­ну­лим ко­ле­га­ма у пе­ри­о­ду из­ме­ђу дви­је сјед­ни­це, на­кон че­га се обра­тио до­са­да­шњи пред­сјед­ник УКЦГ Или­ја Ла­ку­шић. Он се освр­нуо на успје­хе и по­те­шко­ће функ­ци­о­ни­са­ња Удру­же­ња за ври­је­ме свог ман­да­та.
- Бу­ду­ћем ру­ко­вод­ству ћу усту­пи­ти рас­по­ло­жи­ву до­ку­мен­та­ци­ју као и за­вр­шне ра­чу­не за го­ди­не у ко­ји­ма је наш ра­чун функ­ци­о­ни­сао. На­рав­но да он функ­ци­о­ни­ше и да­нас, али без ре­дов­ног при­ли­ва, па и оба­ве­зе да се пра­ви за­вр­шни ра­чун – ка­зао је Ла­ку­шић.
                                                                                                                         ДАН, 13.03.2015. 

 

понедељак, 9. март 2015.

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ: КУДИЈЕ ЈЕ ЊЕГОШ КОРАЧАО, ТУДИЈЕ ЈЕ МОМИР МОРАЧАО



Митрополит Амфилохије и Новица Ђурић, у Морачи


Многе су странице записа и приказа исписане о стваралаштву особеног морачког језикословца Момира Војводића, па свако ново слово, ово моје, страхује од поновљености или, или,...

            Па и да се уђе у ту замку човјек не може а да не ризикује, а шта је друго ријеч осим ризик, и забиљежи који редак о новим рукописима Момира Војводића, који се не дају тумачити као појединачна књига, свеска, еп, сонет, циклус, јер је свака нова књига само наставак непресушног језикословља којем овај пјесник свакодневно придаје нову карику. Све је то исткано у разним формама лирике и епике. Онако, како то само може Војводићев Оковани самогласник.

Излагање Новице Ђурића о поезији Момира Војводића
Шта год да каже, овај пјесник изговори стих, строфу, пјесму... Тако говори док књигу не изговори. А његов говор није до сада могао стати ни у десетине књига објављених у бројним значајним издавачким кућама у двојној отаџбини – Црној Гори и Србији. И док други муку муче да издиктирају тестамент словима, Војводић је исписао тестамент поезији.
            Док је крстио сваку пјесму и слагао их на крају књиге, у садржају, Војводић није, вјерујем, ни слутио да исписује завјетно казивање – пјесму за све пјесме. Тако се мени учинило након што сам пажљиво ишчитавао његову књигу „Усјековање Ловћена“ и биљежио наслове пјесама које су ми се „представиле“ особеним. Схватих како је Војводић у наслову биљежио стихове а у садржају пјесму.
Проф. др Михаило Шћепановић, проф. др Милош Ковачевић, др Момчило Вуксановић, Митрополит Амфилохије, Новица Ђурић и књижевник Драган Лакићевић

Када се то тако само каза, а потом изговори, ја записах Војводићеву Пјесму пјесмама онако како је он, на крају садржаја, поређао:

Гроб Његошев вију гробобије
То без крста Ловћен подрхтава
Над Ловћеном посјечене главе
Туђе Ловћен са себе ће стрести
И Ловћену посекли смо главу
Вучјим зубом на Ловћена плочи
Његош чека на Ловћену Кивот
Да устанеш, бон Владико Раде
На Ловћену нема више крста
и Ловћену посјекли су главу

Учесници научног  скупа са Митрополитом испред Манастира Морача

За Момира Војводића Патар Други Петровић Његош био је Поет, Владика, Ловћен Његош, Раде, Луча, Вишњи, Род, Светац, Мученик, Сновиђенац, Каменштак, Дивотник ...
То се чита из садржаја дугог поглавља „Ловћенски каменштак“, поменуте књиге.

Ловћенски дивотник
Ћирилопис на ћошку Биљарде
Владике Рада сам себи пој.
Кудије је Његош Корачао
Његош ствара и надграматику
Црногорци не појимљу "Лучу".
Пред печатњом Његош скољен патњом
бираник вишњега Пјесник "Луче".
Јека мене пред ликом Његоша
Тренут стихом с Његошевим ликом
На обали плачној саман поет
И у цркви мегдан дијелише
Очима је владао Владика
На крсту си, Владико и данас
...........................................
Пред портретом Владике Рада
Стид ме у Те гледати Владико
Јаде раде, бон Владико Раде
Каз Владике Рада на умору
Језик и род не мијења нико ...

Новица Ђурић, Љубица Гојковић и проф. др Милош Ковачевић

Ако би се у садржајима било које његове књиге, посебно тематске књиге „Усјековање Ловћена“ избјегао покоји наслов и уметнула понека ријеч опет би била „сазидана“ пјесничка зидарица. Из те књиге, првог дијела садржаја, то би проткано његовим насловима и одабраним поткоријечима звучало овако:

Када оно у Вучјем катуну
Ченгић главом на Цетиње бану
Туга тиха ловћенских дистиха
за живота оплакани игуману.

Ловћену се поклонише муње
да изведре више Горе Црне
са Ловћена сија само суза
чиме да се зидница огрне.

Моли Бога подно луча светога
Мироносац Свети Петар Цетињски
када оно Лажицаре на Цетиње дође.
да га Господ пригли очински.

Његош поче штапом да удара
црне капе  извори без тока
Зидарица црква на Ловћену
ублажује ујед од поскока.

Из кивота мир вјећног живота
кудије је Његош корачао
а враћао се Обилићу гувну
тудије је Момир Морачао.

Неће пушка на живога свеца
па Русији креће са огњишта
из Мораче Војводић Момире
с двије фреске са златног кућишта.
Митрополит Амфилохије и књижевник Новица Ђурић

Ето само наслова који су „усјековали“ сваку Војводићеву мисао, пјесника који није слагао стихове у строфе, већ је живот претакао у пјесму. Та, ријетко искрена нит, или све мање присутнија у пјесништву, свједочи како се рођењем прекрсти а потом с писменошћу озари поета, какав је био Момир Војводић.
            Био је пјесник који је знао да су његове ријечи за живота умногоме прећутане, али је био свјестан да ће се узнијети и снажно стихоказивати све што буде пјесми тешње.   
             Некоме се ово може учинити прејако, али вријеме ће одредити редослед пјевања, као што ће се и пјесме саме од себе казивати и одабрати из хиљаде Војводићевих наслова. И лако је из добра најбоље изабрати и о томе не треба да брине овај песник, шта да одаберу они који годинама усмењаче како су славни јер су себе сврстали у неку од пријатељских антологија, или клановских књижевних награда. Ријеч је оним, како их је називао Војводић, пјевунима и прозунима.
            Војводић је ка пјесничком сазвежђу кренуо књигом Светигора и од тада до данашњих дана његова ријеч се чује, изговара, живи међу и са људима, у цвркуту птица, жубору Мораче, међу шљивицима, метохијским крстовима и божурима...
            Војводићевој се руци дало да брани језик српски – мајчине прве ријечи, свој језик матерњи.
             Гробослов је његов историјски тестамент који се најбоље сам брани.

Новица ЂУРИЋ

Манастир Морача, 8.март 2015,

уторак, 3. март 2015.

Новица Ђурић о књизи "Шапатом..."


Научни скуп - ПЈЕСНИШТВО МОМИРА ВОЈВОДИЋА – ЈЕЗИК И ПОСТУПАК



Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Српски национални савјет Црне Горе и Књижевна задруга Српског народног вијећа организују научни скуп.


ПЈЕСНИШТВО МОМИРА ВОЈВОДИЋА – ЈЕЗИК И ПОСТУПАК
Учествују:

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије – „Пјесништво Момира Војводића“
Др Будо Алексић – „Његош и Ловћен као пјесничка инспирација Момира Војводића“
Др Душко Бабић – „Симболика Арарата у косовским песмама Момира Војводића“
Милица Бакрач – „Сонетом о сонету Момира Војводића“
Будимир Дубак – „Сатирична поезија Момира Војводића“
Новица Ђурић – „Кудије је Његош корачао, тудије је Момир морачао“
Др Бранко Златковић – „Транспозиција устаничке епике, предања и историје у песништву Момира Војводића“
Академик Љубомир Зуковић – „Косово као надахнуће Момира Војводића“
Ранко Јововић – „Момир Војводић – Уклети косовски соко“
Радован М. Караџић – „Општи осврт на поезију Момира Војводића“
Проф. др Милош Ковачевић – „Војводићев пјеснички утук на поцрногорчавање српског идентитета Црне Горе“
Милица Краљ – „Светлосни псалми – ријечи суђенице“
Драган Лакићевић – „Рана лирика Момира Војводића“
Илија Лакушић – „Смрт је изоштрила слику његовог живота“
Проф. др Саво Марковић – „Момир Војводић, између Гораждевца и Убаоца“
Веселин Матовић – „Писци и критичари о поезији Момира Војводића“
Проф. др Лидија Томић – „Момир Војводић – пјесник српске душе и отпора“
Радомир Уљаревић – „Што се не хће у ланце везати“
Проф др Михаило Шћепановић – „О једном типу сложеница у књижевном тексту Момира Војводића“

Скуп ће се одржати у Манастиру Морачи, у недељу 8. марта 2015. године, са почетком у 10 часова.
http://srpskenovinecg.com/kultura/kultura/knjizevnost/31978-naucni-skup-momir-vojvodic

понедељак, 2. март 2015.

Ђурић и Краљ о књизи Оливере Доклестић



У оквиру 46. Дана мимозе у Херцег Новом је промовисана књига Оливере Доклестић „Шапатом“, чији је издавач Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице.
На промоцији која је одржана у великој сали херцегновске дворане „Парк“ о књизи приповједака Оливере Доклестић говорили су књижевници Милица Краљ и Новица Ђурић.
Пјесникиња Милица Краљ је казала да је умјетност приповиједања Оливера Доклестић остварила сложеним наративним средствима.
Милица Краљ, Новица Ђурић и Оливера Доклестић
Књижевник Новица Ђурић истакао је да је Оливера Доклестић у књизи проговорила шапатом, баш онако како прича и њен неимар, зидар ријечи, односно записа у књизи „Шапатом“.
Одломке из књиге читала је ауторка, а у музичком дијелу програма учествовале су пијанисткиња Нивес Ненадовић и солиста Елизабета Миљевић.  


//srpskenovinecg.com/kultura/kultura/knjizevnost/31615-olivera-doklestic-sapatom



ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ ОЛИВЕРЕ ДОКЛЕСТИЋ У ХЕРЦЕГ НОВОМ



Вијенац прича о животу Књи­жев­ни­ца Оли­ве­ра До­кле­стић се свр­ста­ва ме­ђу на­ше нај­све­стра­ни­је ства­ра­о­це. За ви­ше од два­де­сет го­ди­на књи­жев­ног дје­ло­ва­ња об­ја­ви­ла је низ збир­ки и из­бо­ра по­е­зи­је. За­ма­шни опус из­у­зет­но Оли­ве­ре До­кле­стић, плод­ног и ви­ше­стру­ког ства­ра­о­ца, од­ско­ра на­до­пу­њу­је но­ва збир­ка, пре­те­жно са­ти­рич­ног ка­рак­те­ра, „Ша­па­ти” ко­ја је у окви­ру „Пра­зни­ка ми­мо­зе” про­мо­ви­са­на у ње­ном род­ном Хер­цег Но­вом.
О са­др­жи­ни и се­ман­тич­кој по­ли­фо­ни­ји аутор­ке го­во­ри­ла пје­сни­ки­ња Ми­ли­ца Краљ, ко­ја је на­гла­си­ла да је Оли­ве­ра До­кле­стић ис­ко­ра­чи­ла из хи­је­рар­ски уста­ље­них тра­ди­циј­ских мо­де­ла и по­ка­за­ла да се упор­но­шћу, зна­њем, да­ро­ви­то­шћу, те ве­ли­ким тру­дом, мо­гу до­сти­ћи за­вид­не ви­си­не. При­ча­ње при­че или умјет­но­сти при­по­вије­да­ња До­кле­стић је оства­ри­ла сло­же­ним на­ра­тив­ним сред­стви­ма, гдје чи­та­о­ца нео­сјет­но и ла­ко уво­ди у ви­ше­слој­ну про­бле­ма­ти­ку дје­ла. Аутор­ка ус­пје­ва да у је­дан нео­бич­ни при­по­вјед­ни ви­је­нац по­ве­же раз­ли­чи­та вре­ме­на, жи­вот­не при­че, ра­зно­ли­ке ју­на­ке, чи­ји жи­во­ти и умјет­нич­ка фик­ци­ја тво­ре нео­бич­не и ин­три­гант­не до­га­ђа­је и упли­ћу се у жи­вот­ни не­у­мит­но­сти. На­сло­вља­ва­ју­ћи књи­гу „Ша­па­ти”, а на­слов је ДНК сва­ке књи­ге, До­кле­стић ин­си­сти­ра на сти­ша­ном, не­чуј­ном ис­ка­зу, ис­та­кла је Ми­ли­ца Краљ.
- Овом књи­гом Оли­ве­ра До­кле­стић из­но­си соп­стве­но ауто­по­е­тич­ко на­че­ло, `појавни об­лик оног не­ви­дљи­вог, и скри­ве­ног ча­ра­ња ри­је­чи­ма, ма­гиј­ски обред`. Про­ми­чу овим стра­ни­ца­ма осва­ја­чи и осло­бо­ди­о­ци, не­ви­ни, пре­ва­ре­ни и не­вјер­ни, из­дај­ни­ци и из­да­ни, на­сил­ни­ци, зло­чин­ци, гра­ди­те­љи и ру­ши­те­љи... сви њи­хо­ви жи­во­ти спле­ли су се у јед­но за­мр­ше­но жи­вот­но клуп­ко... А, та при­ча - ка­ко за­пи­су­је Ан­дрић - као да же­ли по­пут при­ча ле­ген­дар­не Ше­хе­ре­за­де, да за­ва­ра крв­ни­ка да од­ло­жи не­ми­нов­ност тра­гич­ног уде­са ко­ји нам при­је­ти, и про­ду­жи илу­зи­ју жи­во­та и тра­ја­ња - ка­за­ла је Краљ.
До­кле­стић спа­ја­ју­ћи на пр­ви по­глед не­род­не људ­ске суд­би­не и не­спо­ји­ве ге­о­граф­ске пре­дје­ле, на­ла­зе­ћи сво­је ју­на­ке у уда­ље­ним ге­о­граф­ским про­сто­ри­ма скре­ће па­жњу чи­та­ла­ца на је­дин­стве­ну ап­со­лут­ну угро­же­ност и људ­ских би­ћа и при­ро­де.
Гра­де­ћи при­чу од ску­пље­них дје­ли­ћа ту­ђих жи­во­та и ту­ђих сно­ва, суд­би­на, ту­ђе пат­ње и ту­ђих бо­ло­ва, ис­пи­су­ју­ћи стра­ни­це, аутор­ка као да на­но­во хо­да не­зна­ним не­вид­ним тра­го­ви­ма ис­пи­си­ва­ња још јед­не при­че о жи­во­ту.
По ми­шље­њу Ми­ли­це Краљ цен­трал­на око­сни­ца но­ве про­зе Оли­ве­ре До­кле­стић је ка­мен, ко­ји озна­ча­ва ста­бил­ност, трај­ност, по­у­зда­ност, не­про­па­дљи­вост. У ка­ме­ну мо­же да ра­ди са­мо онај ко за ка­мен има љу­ба­ви, што је и мо­то при­че „Шап­тач у ка­ме­ну”, за­кљу­чи­ла је по­зна­та пје­сни­ки­ња из Под­го­ри­це.
Детаљ са промоције
- Оли­ве­ра До­кле­стић ша­па­том, а ка­ко би дру­чи­је про­го­во­ри­ла, она­ко ка­ко при­ча и њен не­и­мар-зи­дар, пи­ше у сво­јој књи­зи. Она ни­гдје не жу­ри док при­по­вје­да, па се ње­не при­че не мо­гу пре­тр­ча­ти, већ она тје­ра чи­та­о­ца да па­жљи­во чи­та, пам­ти ли­ко­ве и де­та­ље, ка­ко би успио да и он до­не­се за­кључ­ке ко је, за­пра­во, не­и­мар и са ким је гра­дио спо­ме­ник се­би и по­ко­ље­њи­ма. Оли­ве­ра је пи­сац ко­ји ми­сли на сво­је чи­та­о­це и ко­ја по­ку­ша­ва да сво­је ли­те­рар­но шти­во ком­по­ну­је што је­дно­став­ни­је, да се с ла­ко­ћом чи­та, а на­ду­го про­ми­шља. Не­ма ова књи­га мје­ста из ко­јег би се ука­за­ла до­сад­на сва­ко­дне­ви­ца, ко­јом мно­ги пи­сци ис­пи­су­ју сво­је стра­ни­це кад их на­пу­сти ма­шта. Ова спи­са­те­љи­ца као да не же­ли чи­та­о­цу да про­бу­ди са­вре­ме­ни не­мир и очај, пат­њу и бол, већ сна­жним рит­мом емо­ци­је ври­јед­но­сне кри­те­ри­ју­ме оки­ва искре­ним емо­ци­ја­ма. У овој књи­зи ни­је­сам осје­тио ни­шта што би до­ве­ло у пи­та­ње ври­јед­но­сне кри­те­ри­ју­ме оног до­ба у ко­јем су жи­вје­ли ње­ни ју­на­ци - ка­зао је Ђу­рић.
Уз ри­је­чи за­хвал­но­сти Оли­ве­ра До­кле­стић је ка­за­ла да су ње­не при­че обо­је­не жи­вот­ним бо­ја­ма гра­да Хер­цег Но­вог и ње­го­вом исто­ри­јом, ко­ја се ис­кја­зу­је као умјет­нич­ко свје­до­чан­ство об­ли­ко­ва­но на на­чин ко­ји омо­гу­ћу­је све­вре­ме­ну ун­ивер­зал­ност.
„Да ли сам у то­ме успје­ла у овој књи­зи, не знам. Мо­жда ће не­ка на­ред­на би­ти бо­ља”, ре­кла је Оли­ве­ра До­кле­стић.
У му­зич­ком ди­је­лу про­гра­му уче­ство­ва­ли су про­фе­со­ри­це Ни­вес Не­на­до­вић и Ели­за­бе­та Ми­ље­вић, ко­је су на­сту­пи­ле уз кла­вир­ску прат­њу ко­ле­ге Ђу­ра По­зна­но­ви­ћа.
З. ША­КО­ТИЋ

Рас­ко­шни пје­снич­ки глас
Игрив и рас­ко­шни пје­снич­ки глас, по­ви­ше­на ска­ла осје­ћај­но­сти, од­ли­ка су нај­но­ви­јег про­зног оства­ре­ња Оли­ве­ре До­кле­стић, при­мије­ти­ла је Ми­ли­ца Краљ. У од­но­су на ње­на ра­ни­ја про­зна дје­ла, „Ша­па­ти” пре­ста­вља­ју по­мак ви­дљив у до­се­за­њу сло­је­ви­тог зна­че­ња у сми­слу уград­ње раз­ли­чи­тих зна­ња, са суп­тил­ним сми­слом за ни­јан­се, укуп­ни при­по­вје­дач­ки ви­је­нац.

ДАН, 01.март 2015.



среда, 18. фебруар 2015.

Сретењске свечаности у Црној Гори



У организацији Српског националног савјета и Друштва српских домаћина из Београда, под покровитељством Амбасаде Републике Србије у Црној Гори прослава Сретења и Дана државности Републике Србије завршена је свечаном академијом у Беранама.
Владика Јоаникије, Др Момчило Вуксановић, Горан Киковић, ..., Новица Ђурић и Љубо Пековић, Беране

            У препуној сали беранског Културног центра беседио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Новица Ђурић, Љубо Пековић,..., Баћко Милачић и Ђорђе Брујић, Беране

Карикатуриста Баћко Милачић, др Момчило Вуксановић и Новица Ђурић, Андријевица

         
Пјесници Новица Ђурић, Ђорђе Брујић и новинар Драган Росандић, Андријевица

   Делегација Српског националног савјета, прије свечаности у Беранама, положила је вијенце на споменик вожду Карађорђу у Карађорђевом парку у Подгорици, а потом су представници СНС открили обновљени споменик у Дољанима за 26 српских војника који су страдали 1915. године од Биоча до Смоковца приликом повлачења српске војске према Албанији у Првом свјетском рату. Помен палим српским борцима служио је протојереј Бранко Тапушковић.
Пјесници Новица Ђурић и Ранко Јововић, Дољани

            У Дољанима је положен вијенац на споменик генералу Ђоку Мирашевићу, а затим на  споменик Марку Миљанову на Медуну, који се упокојио на Сретење 1901. године.
Пјесник Ранко Јововић говори о генералу Ђоку Мирашевићу, Бурум

            Помен гласовитом кучком војводи на граду Медуну служили су протојереј Бранко Тапушковић и јереј Драгослав Ракић.
Новица Ђурић и др Момчило Вуксановић, Медун

Новица Ђурић покрај гроба Марка Миљанова, Медун, 15.02.2015.

Помен војводи на граду Медуну служили су протојереј Бранко Тапушковић и јереј Драгослав Ракић.

            Обиљежавању дана државности у Црној Гори поред бројних грађана присуствовали су угледни писци, новинари, лекари, бизнисмени...