уторак, 18. јун 2019.

ИЛИЈА ВУЧКОВИЋ КИЧИЦОМ ДОСЛИКАО ЦРНУ ГОРУ


Ево човјека и сликара из сликарског тројства Браће Вучковић  – Илија, Тодора и Луке. Свијет их је прије препознао, но овдашња ликовна критика.
            Када сам прије тридесетак година писао о овим врсним сликарима чија платна, а и оне слике на стаклу сликане, красе највеће галерије од Париза,Токија, Рима, Беча, Њуорка... као и оне што топле домове не малог броја светских галериста, био сам из године у годину све поноснији на моје пријатеље, сликаре браћу Вучковић, јер су из тог образованог свијета стизале највеће похвале и признања за њихова сликарска остварења. Ето их сада у многим међународним, престижним монографијама и енциклопедијама.
Каталог
Илија Вучковић и Новица Ђурић

Једна од браће Вучковић, Илија који је сада излагач у галерији “Лубарда”, је одмакао и поодавно искорачио испред сликара за које се каже да су академски. Тако, када се глава нађе испред његових слика, а знајући духовне и цртачке пустоши не малог броја “академаца”, онда најприје питам себе – ко је овдје наивац?
            Како се, најчешће у недостатку аргумента, позивамо на ставове из свијета, у случају сликара Илије Вучковића је супротно. Управо се тај свијет  позива, не од јуче, на његову сликарску раскош коју им је предочио, истовремено не излазећи из традиције која је стално присутна на његовим платнима.
Бобан Велимировић, Илија Вучковић, Новица Ђурић и Драгољуб Бато Брајовић
Сања Гуришић и Новица Ђурић

Оно што импонује, поред сликарске вјештине и маште, јесте и чињеница да на његовом сликама нема ништа измишљено, нити Илија за тим има потребу. Он предочава слике из дјетињства, сјећања, доба његових предака и њиховог начина живота и рада, оно оскудно и можда за друге ништавно, он претвара у љепоту као нешто без чега се није могло.
            И не само то. Тако убједљиво преношење слика из живота на платна су само доказ његовог умјетничког мајсторства. На његовим се сликама налази све оно што ћемо препознавати из сопственог искуства, оно што се неповратно већ изгубило са земље и преточено бојама наставило да живи у сликама. Ко је год препознао дјелић насликаног, мора вредновати рад Илије Вучковића са посебним поштовањем.
 

Текст уз каталог
Детаљ са изложбе Илије Вучковића
Тако ја разумијем сликарски свијет Илије Вучковића и њега кога препознајем у сваком предјелу љепотом опјеване и сликаревом кичицом досликане Црне Горе.                                                                                                                          НОВИЦА ЂУРИЋ,
књижевник и публициста

/ Ријеч на отварању изложбе слика Илије Вучкoвића, Изложбени салон “Петар Лубарда” Подгорица, 14. јун 2019. године /
 

Нема коментара:

Постави коментар