 | |
| Новица Ђурић |
Рекох недавно једном пријатељу:
„Његош“, он ми не да
другу да заустим већ, као се да љутну, упита:
„Па шта?!
„Ништа“, узвратих.
А Његош је глава сваке
куће у Црној Гори, гдје је куће. А наша кућа, онако осиромашена, повијена под притисцима
изблиједјеле Европе, слави Његоша по оној старој:
„Не чула нам се ријеч!“
Чула се поново ријеч, али
не Његошева, ни зарад његове славе, већ
ради тога да и његов народ буде слављен. Сада када је
допрла нова вијест – Његош није за празновање, мислим
да је Орган који је такву одлуку донио у праву. Није Његошев
датум рођења значајан за ову Црну Гору у којој се више не говори његовим језиком
нити писмом, гдје се више не азбучи нити чириличи. Ја подржавам одлуку да о Његошу
не могу нити имају морални кредибилитет да одлучују они који су прећутали,
истина и награђивали, оне који су по бијелом свијету причали како је Његош геноцидни
пјесник, да је фалсификатор историје, да је измислио истрагу потурица и других фукарлука
које човјек не може ни да изговори, а камоли напише. Подржавам, није
Његош за оне који не знају да је Његош.
/Вечерње новости, 28. децембар
2016./
Нема коментара:
Постави коментар