Мост од азбуке као загрљај
 |
| Јованка Стојчиновић Николи, Душан Бабић, Новица Ђурић, Митрополит Амфилохије, Ранко Јововић и Новица Соврлић |
Предиван
дан претходио је предивној вечери 24. августа, гдје је на Белависти у
близини цркве Светог Ахангела Михаила, а у предвечерје празника Велика
Госпоина, хрмовској слави славног манастира Савина, оџано је још једно
вече трећег „Трга од ћирилице”. Ово вече хроничари 3. „Трга од ћирилице”
памтиће по томе што је током ње уручена награда „Печат Херцега Шћепана”,
коју је из руку митрополита Амфилохија примио један од наших најпознатијих
пјесника Ранко Јововић. Ово славље је допуњено и испуњено културним
и књижевним програмом којим су наши књижевници обијељежили јубилеј
- 70 година, постојања и рада Удружења књижевника Црне Горе, које
већ седам деценија окуља писце из расејања и матице.
Манифестацију је отворио домаћин вечери Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника.
- Овдје, на овом светом мјесту када су стигли поштовани писци из братских удружења Србије, Републике Српске, Књижевног друштва Косова и Метохије, колеге писци из Црне Горе, „Трг од ћирилице” није корида у којој се присилом човјек тјера у смрт или да усмрти другога за трице, за сат дужи живот, а није, на срећу, ни округли сто, већ разговор нас, који овдје стижемо са онима са небеса и овима у поднебесју, тако и ја говорим, срцем, снагом јер овај тренутак посвећен је великим јубилејима, прилика за истину којом се мора дочекивати само оно што је вриједно, а тиме неуништиво. Вјерујем да је трајно неуништиво што дочекамо истином у времену када прослављамо, обнављамо порушене темеље ћириличном писму и српском језику на цијелој планети. Јер ови јубилеји нијесу за пука набрајања великих дјела и имена јер што се посли њих догоди једва да човјек може да изговори, а не да слави. Нијесу ли већ исписане многе странице књиге културног бешчашћа у Црној Гори након што су писце протјерали из њихове куће на Немањином граду, потом је порушили, продали приватнику – казао је Ђурић.
Скоро вијек, тачније 70 година, писци, књижевници УКЦГ, свако испод свога крста, сјенчили су трен по трен у протеклих седам деценија. Записивали и сабирали у прву књижевну свеску крштену као „Стварање”. Управо том вршњаку УКЦГ који је за седам деценија похрањивао пјесничке рукописе, недавно је стигао глас да ће бити избачен из просторија „Стварања” за чију адаптацију прикупљамо прилоге, навео је предсједник УКЦГ.
- Данас „Стварање”, тај великан, тихује, утамничен у сулудном прогону власти која се граничи са лудилом, да не кажем колективном мржњом монтенегринских списатељских бојовника, који за свако протјеривање српских књижевника и њихових дјела бивају посебно награђени, чак са двије књижице, или магистарским радом, неки са партијском књижицом, а неки постају академици. Тој бојовничкој ,,елити” још мање треба остварења да добију статус заслужног ствараоца, па рецимо један је за најбољи рад у средњој школи добио то признање, док је други био плодотворнији па је од силних признања комисији предао доказ да је освојио другу награду на подгоричким Мајским руковањима - казао је Ђурић.
Ђурић је рекао да је на дјелу прогон дјела српских писаца у Црној Гори и истакао да „прозуни режима који на утемељењу историјских лажи покушавају Црну Гору одвојити од Петровића, светог Јована Владимира и који се не либе да и јавно понизе своје претке, како су Мојковачка битка и Дубровник двије највеће црногорске срамоте”.
„Стварање” је бисер УКЦГ који се није одрекао Марка Миљанова, Његоша, Љубише, Вука, Лалића, Булатовића, Бећковића, Бањевића, Леса Ивановића, Војводића, Ћулафића и бројних других дивних људи и писаца, па чак ни оних који су казали да пишу новим језиком са још два слова „иако су све што вриједи прије тога написали на српском, они ће чак тешко признати на српско-хрватском језику”.
- Све смо њих, и ове са 30 и ове са 32 слова, јавно, у неколико наврата, позивали да прославимо седам деценија објављених књига под кровом УКЦГ и свега вриједног што прво објавише у „Стварању”. Умјесто тога, утекоше у јуче како би тамо и остали, а истинским ствараоцима припада ово данас и ово што сјутра долази, а они ће се опет, као увијек у животу, стидјети како је било нечасно служити лошим идејама и њиховим промотерима, ауторима књига лажи и фалсификата – навео је он поздрављен бурним аплаузима од присутних писаца политичара и црвених великодојника које су предводили митрополит Амфилохије, члан Пресједништва БиХ Младен Иванић, генерални конзул Србије у Херцег Новом Слободан Бајић.
Ређали су се редом стихови митрополита Амфилохија који је посјетио на јубилеје које обиљежава овогодишњи „Трг од ћирилице” нагласивши посебно 1.100 година од упокољења Светог Наума и 1.000 година од упокољења Владимира Јована. Пјесници су казивали своје стихове, а поздрављајући колеге из Црне Горе Јованка Стојчиновић Николић је у име Удружења књижевника Републике Српске је поручила да су писци ту да направе мост од ријечи, „од ћирилице и да тим мостом путују и да буду побједници”.
- Долазим из отаџбине гдје се српски језик говорио кад је души тешко онда је налаше говорити – поручио је Новица Соврлић, предсједник Друштва књижевника Косова и Метохије.
Учеснике ове вечери поздравили су и др Душан Бабић из Удружења књижвника Србије, а затим су своје стихове говорили Вишња Косовић, Тодор Живаљевић Велички, Андрија Радуловић, Ђорђе Брујић, посебно бурно поздрављен Веселин Ракчевић, па Перивоје Поповић, Слободан Вучинић, Слободан Чуровић, Милутин Мићовић. Наступали су затим Рајко Петров Ного, Милица Бакрач, Радмила Кнежевић. Пјесник Бећир Вуковић је преставио ново издање часописа „Српски југ”.
Пригодне поклоне израђене у радионици „Моја ћирилица” која је радила у оквиру манифестације митрополиту и лауреату Ранку Јововићу. Поклоне - је уручила сликарка и графички дизајнер Олгица Стефановић, док су дјеца полазници радионице изашли су на Трг са натписом „Љубав” што је изазвало бурне аплаузе.
Бесједу и образложење награде „Печат Херцега Шћепана” Ранку Јововићу изговорио књижевни критичар Желидраг Никчевић.
-Ово није поезија. Ово је глас са границе. Са те границе, са лађе која тоне обраћа нам се Ранко Јововић велики мајстор политичког неореализма, непоткупљиви пописивач чије ће анексе на збиљу морати да узме сваки будући аналитичар. Јововић је један од оних ријетких дијагностичара који нигда себе не изузимају, него напротив свједочи својим животом једнако као и својим стиховима. Иза Јововићевих жестоких стихова назире се једна огромна љубав према скоро окупираном скоро изгубљеном завичају. И огромна туга. И вјечна оданост. Као увијек у нашој историји као код понајбољих наших личара, и овдје су револт и покајање, и тамни призори националне драме у пуном обиму и праштање, бескрајна њежност и вјера у понајбоље што овај народ има у души и чисте ријечи племена. Мало је код нас пјесника који тако непосредно отварају пјесму за тзв. непоетско градиво који су стовремено тако романтични. Мало је српских пјесника свој идеалитет тако немилосрдно и плодотворно изложили свом реалитету као штп је Јововић – навео је он. З. ШАКОТИЋ
Божји дар и људски загрљај
- За Србе се пише и прича да су уклети народ. Нека, нека су. Није ријеч о томе већ о награди „Печат Херцега Шћепана” која је, ево, припала мени. Божјом вољо, вољом жирија и вољом поезије. Овако уморан и махом загледан у небеском, о томе нијесам сањао. Ипак, ово признање ме чини више присутним на земљи. Херцег Шћепан је један витез међу витезовима у оно доба, а ево данас је жив међу нама. Херцег Шћепан овај наш војвода дао је име Новом Херцег Нови. А, овај Печат ја примам као Божји дар из руке митрополита Амфилохија. У овој и оваквој Црној Гори у којој се до дна прогони српски народ, дакле и српски пјесници. Ово ми признање дође као људски загрљај као круна Херцега Шћепана – рекао је Ранко Јововић захваљујући на награди „Печат Херцег Шћепан”.
Манифестацију је отворио домаћин вечери Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника.
- Овдје, на овом светом мјесту када су стигли поштовани писци из братских удружења Србије, Републике Српске, Књижевног друштва Косова и Метохије, колеге писци из Црне Горе, „Трг од ћирилице” није корида у којој се присилом човјек тјера у смрт или да усмрти другога за трице, за сат дужи живот, а није, на срећу, ни округли сто, већ разговор нас, који овдје стижемо са онима са небеса и овима у поднебесју, тако и ја говорим, срцем, снагом јер овај тренутак посвећен је великим јубилејима, прилика за истину којом се мора дочекивати само оно што је вриједно, а тиме неуништиво. Вјерујем да је трајно неуништиво што дочекамо истином у времену када прослављамо, обнављамо порушене темеље ћириличном писму и српском језику на цијелој планети. Јер ови јубилеји нијесу за пука набрајања великих дјела и имена јер што се посли њих догоди једва да човјек може да изговори, а не да слави. Нијесу ли већ исписане многе странице књиге културног бешчашћа у Црној Гори након што су писце протјерали из њихове куће на Немањином граду, потом је порушили, продали приватнику – казао је Ђурић.
Скоро вијек, тачније 70 година, писци, књижевници УКЦГ, свако испод свога крста, сјенчили су трен по трен у протеклих седам деценија. Записивали и сабирали у прву књижевну свеску крштену као „Стварање”. Управо том вршњаку УКЦГ који је за седам деценија похрањивао пјесничке рукописе, недавно је стигао глас да ће бити избачен из просторија „Стварања” за чију адаптацију прикупљамо прилоге, навео је предсједник УКЦГ.
- Данас „Стварање”, тај великан, тихује, утамничен у сулудном прогону власти која се граничи са лудилом, да не кажем колективном мржњом монтенегринских списатељских бојовника, који за свако протјеривање српских књижевника и њихових дјела бивају посебно награђени, чак са двије књижице, или магистарским радом, неки са партијском књижицом, а неки постају академици. Тој бојовничкој ,,елити” још мање треба остварења да добију статус заслужног ствараоца, па рецимо један је за најбољи рад у средњој школи добио то признање, док је други био плодотворнији па је од силних признања комисији предао доказ да је освојио другу награду на подгоричким Мајским руковањима - казао је Ђурић.
Ђурић је рекао да је на дјелу прогон дјела српских писаца у Црној Гори и истакао да „прозуни режима који на утемељењу историјских лажи покушавају Црну Гору одвојити од Петровића, светог Јована Владимира и који се не либе да и јавно понизе своје претке, како су Мојковачка битка и Дубровник двије највеће црногорске срамоте”.
„Стварање” је бисер УКЦГ који се није одрекао Марка Миљанова, Његоша, Љубише, Вука, Лалића, Булатовића, Бећковића, Бањевића, Леса Ивановића, Војводића, Ћулафића и бројних других дивних људи и писаца, па чак ни оних који су казали да пишу новим језиком са још два слова „иако су све што вриједи прије тога написали на српском, они ће чак тешко признати на српско-хрватском језику”.
- Све смо њих, и ове са 30 и ове са 32 слова, јавно, у неколико наврата, позивали да прославимо седам деценија објављених књига под кровом УКЦГ и свега вриједног што прво објавише у „Стварању”. Умјесто тога, утекоше у јуче како би тамо и остали, а истинским ствараоцима припада ово данас и ово што сјутра долази, а они ће се опет, као увијек у животу, стидјети како је било нечасно служити лошим идејама и њиховим промотерима, ауторима књига лажи и фалсификата – навео је он поздрављен бурним аплаузима од присутних писаца политичара и црвених великодојника које су предводили митрополит Амфилохије, члан Пресједништва БиХ Младен Иванић, генерални конзул Србије у Херцег Новом Слободан Бајић.
Ређали су се редом стихови митрополита Амфилохија који је посјетио на јубилеје које обиљежава овогодишњи „Трг од ћирилице” нагласивши посебно 1.100 година од упокољења Светог Наума и 1.000 година од упокољења Владимира Јована. Пјесници су казивали своје стихове, а поздрављајући колеге из Црне Горе Јованка Стојчиновић Николић је у име Удружења књижевника Републике Српске је поручила да су писци ту да направе мост од ријечи, „од ћирилице и да тим мостом путују и да буду побједници”.
- Долазим из отаџбине гдје се српски језик говорио кад је души тешко онда је налаше говорити – поручио је Новица Соврлић, предсједник Друштва књижевника Косова и Метохије.
Учеснике ове вечери поздравили су и др Душан Бабић из Удружења књижвника Србије, а затим су своје стихове говорили Вишња Косовић, Тодор Живаљевић Велички, Андрија Радуловић, Ђорђе Брујић, посебно бурно поздрављен Веселин Ракчевић, па Перивоје Поповић, Слободан Вучинић, Слободан Чуровић, Милутин Мићовић. Наступали су затим Рајко Петров Ного, Милица Бакрач, Радмила Кнежевић. Пјесник Бећир Вуковић је преставио ново издање часописа „Српски југ”.
Пригодне поклоне израђене у радионици „Моја ћирилица” која је радила у оквиру манифестације митрополиту и лауреату Ранку Јововићу. Поклоне - је уручила сликарка и графички дизајнер Олгица Стефановић, док су дјеца полазници радионице изашли су на Трг са натписом „Љубав” што је изазвало бурне аплаузе.
Бесједу и образложење награде „Печат Херцега Шћепана” Ранку Јововићу изговорио књижевни критичар Желидраг Никчевић.
-Ово није поезија. Ово је глас са границе. Са те границе, са лађе која тоне обраћа нам се Ранко Јововић велики мајстор политичког неореализма, непоткупљиви пописивач чије ће анексе на збиљу морати да узме сваки будући аналитичар. Јововић је један од оних ријетких дијагностичара који нигда себе не изузимају, него напротив свједочи својим животом једнако као и својим стиховима. Иза Јововићевих жестоких стихова назире се једна огромна љубав према скоро окупираном скоро изгубљеном завичају. И огромна туга. И вјечна оданост. Као увијек у нашој историји као код понајбољих наших личара, и овдје су револт и покајање, и тамни призори националне драме у пуном обиму и праштање, бескрајна њежност и вјера у понајбоље што овај народ има у души и чисте ријечи племена. Мало је код нас пјесника који тако непосредно отварају пјесму за тзв. непоетско градиво који су стовремено тако романтични. Мало је српских пјесника свој идеалитет тако немилосрдно и плодотворно изложили свом реалитету као штп је Јововић – навео је он. З. ШАКОТИЋ
Божји дар и људски загрљај
- За Србе се пише и прича да су уклети народ. Нека, нека су. Није ријеч о томе већ о награди „Печат Херцега Шћепана” која је, ево, припала мени. Божјом вољо, вољом жирија и вољом поезије. Овако уморан и махом загледан у небеском, о томе нијесам сањао. Ипак, ово признање ме чини више присутним на земљи. Херцег Шћепан је један витез међу витезовима у оно доба, а ево данас је жив међу нама. Херцег Шћепан овај наш војвода дао је име Новом Херцег Нови. А, овај Печат ја примам као Божји дар из руке митрополита Амфилохија. У овој и оваквој Црној Гори у којој се до дна прогони српски народ, дакле и српски пјесници. Ово ми признање дође као људски загрљај као круна Херцега Шћепана – рекао је Ранко Јововић захваљујући на награди „Печат Херцег Шћепан”.
Нема коментара:
Постави коментар