Ђурић у Антологији европске приче

Новица Ђурић

У Антологији „Дарови европске приче“ са двије приче заступљен је књижевник Новица Ђурић из Подгорице. Уз Ђурића са једном причом из Црне Горе заступљен је још само писац Слободан Бошковић који живи у Репубици Српској.

Антологија на преко петсто страна уврстила је приче и аутора из: Чешке, Енглеске, Француске, Италије, Израела, Мађарске, Македоније, Њемачке, Пољске, Русије, Словачке, Словеније, Србије и Републике Српске, Украјине и Рома.

“Замисао ове антологије има своју одредницу – „Дарови европске приче“ и не претендује да буде антологија у класичном смислу. Антологија окупља педесетак аутора из више европских земаља. Углавном су заступљени аутори народа који су некада живјели у Босни и Херцеговини у оквиру држава; Аустро-Угарске монархије и двију Југославија чији потомци и данас живе у њој, чији се језици чују и говоре, а пјесме и приче преносе на тим језицима. Али ту су приче и неких других народа који су имали директан или посредан утицај на културу и традицију, имају је и данас”, написао је у предговору Здравко Кецман.
“Не тако давно, пише Кецман, посебну улогу је имао француски језик и култура. Руски језик, али и прича и поезија већ одавно су се удомаћили у живот српског, али и других славенских народа. Нема сумње да је Европа посебан културолошки континент. Овај избор има посебну улогу; домаћити језик народа. Језик на којем је прича написана, а затим у преводу доступна свима другима...”.
Тим који је реализовао ову јединствену и вриједну књигу је: главни и одговорни уредник и приређивач Здравко Кецман, оперативни уредник Марија Грбић, и редакциони одбор Ева Липска (Пољска), Фиона Сампсон (Енглеска), Јуриј Нипочоренко (Русија), Бисерка Рајчић (Србија), Миленко Стојичић (РС/БиХ), Марија Грбић (РС/БиХ, Словенија), Јуриј Худолин (Словенија). Издавачи Антологије су Кућа поезије – Бања Лука, Друштво Словенаца Републике Српске Триглав – Бања Лука. Ово вриједно дјело објављено је захваљујући помоћи Владе Републике Словеније и Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На крају Антологије су објављени изводи из биографија свих аутора.

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/knjizevnost/44371-duric-u-antologiji-evropske-price

РТВ Српска --Нескривено – Гост: Новица Ђурић 27.06.2016

Српска телевизија објавила је 27.06.2016. године интервју са предсједником Удружења књижевника Црне Горе, књижевником и новинаром Новицом Ђурићем.

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ: ГОСПОДЕ, УМИЈ НАС СВЕТЛОШЋУ ТВОЈОМ

Душко Бабић, / УМИТИ СЕ, СУЗАМА / Српска књижевна задруга, 2016. године, Београд  

            Српска књижевна задруга објавила је књигу изабраних и нових пјесама „Умити се, сузама“, пјесника Душка Бабића. Избор из изабраних (чим се казаше оне су и изабране) Бабић ближњима и пјесничкој породици као да је овом књигом желио рећи: „Сине, ево ти куће!“ / Дивна Лудост /.

            А Бабићева пјесничка кућа саграђена је на „темељима“ већ објављене три пјесничке збирке: „Тескобе“, „Пјесме српског солдата“ и „Трпија“ и дограђена са новим пјесмама које је аутор објављивао у разним часописима и који наводи у поглављу „О овом избору“ да се у књизи „налази 14 потпуно нових песама“.

            Пјесме су у књизи „Умити се, сузама“ поређане мотивски и тематски и подијељене у седам циклуса: Дивна Лудост, Оставити, Клонули он, Гласови из сутерена, Пјесме српског солдата, Светлост која ме зна и Хтедох рећи.

            На крају књиге је и занимљив осврт на Бабићеву поезију писца Саше Радојичића насловљен „Трауме времена и божје ведрине“.

            И на почетку овог скромног записа питам:

            Има ли пјесника (ако је пјесник) који се није умио сузама?

            Вјерујем да нема, али је на претек оних који никада нијесу признали да су бар једном лице умили сузама.

            Сузама бола, туге, сјећања, покајања, признања, кајања... Не кажем да се понека суза радосница није скотрљала низ наша лица, а мушком поносу се таква „срамота“ и не признаје. С разлогом да су сузе радоснице ријеткост у времену великог личног страдања, а зашто не признати и колективног. И пјесник сам признаје да је оно што је некада радоснило човјека негдје усахло.

            А извориште радости, суза радосница, када једном пресахне тешко да поново прокапа.

            Пјесници се нерадо сузама умивају, али зато њима исписују своје стихове, строфе, пјесме... Записују свој живот.

            Оно што Саша Радојичић назива „сукоб двају начела“ гдје се исказују, односно афирмишу позитивне вриједности, односно „афирмације живота“ и оно друго „порицање живота“ су сузе које се представе као светлост и оне којима се исказује туга, гњев, бол гдје се наизмјенично смјењују афирмација и порицање живота. Из тих бисерница добра и зла као бисерница добра увијек у Бабићевој поезији побиједи оно божанствено што наставља свјетлост Хришћанства.

            А у пјесничком „лудилу“ свјетлост је траг којим се стиже до нове пјесме, а пјесма није само пјесничка истина. Свјетлост је у Бабићевим пјесмама траг. Истина. Пјесма. Пут. Нада. Повратак.

            Свјетлост је Божја Ведрина. Свјетлост је, записује Бабић, поглед једног „умиљатог Циганчета“ / У Богу је ведро /, али и свјетлост његовог огњишта је путоказ до кога стижу и „Слепе очи“ /Покажи се у таминама/. А Онај који се једини огњем потписао, како наводи Бабић, је Бог. /И Бог се ватром потписује/. Зато човјек и вјерује како све што најави тама мора на крају бити обасјано свјетлошћу. Оном једином – Божјом. Зато и свиће. Ако није тако шта је онда буђење ако не Божја Светлост.

            Ако сам добро разумио, Бабић из тог разлога и моли Господа за свјетлост с којом би се могле, ако не извидати, оно бар залечити разне ране. Бројне ране.

                                                                                                      Новица Ђурић   
http://www.srpskenovinecg.com/kultura/knjizevnost/44163-gospode-umij-nas-svetloscu-tvojom 

Дружење са Ногом на Медуну

       

Новица Ђурић уручује признање Ногу

 На­гра­да Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре „Мар­ко Ми­ља­нов”, за 2015. го­ди­ну, уру­че­на је 8. маја ове године пје­сни­ку Рај­ку Пе­тро­ву Но­гу ис­пред Му­зе­ја Мар­ка Ми­ља­но­ва на Ме­ду­ну у Ку­чи­ма.

Владо Поповић, Рајко Петров Ного и Новица Ђурић

       

Чедо Поповић, Ного, Ђурић, Драган Лакићевић и Ранко Јововић

 Но­гу је на­гра­да уру­че­на за књи­гу по­е­зи­је „Пре­ко пе­пе­ла”, а од­лу­ку је јед­но­гла­сно до­нио жи­ри – Дра­ган Ла­ки­ће­вић (пред­сјед­ник), Бу­ди­мир Ду­бак и Вла­ди­мир По­по­вић.
О Но­го­вом књи­жев­ном дје­лу го­во­рио је пред­сјед­ник жи­ри­ја, пи­сац Дра­ган Ла­ки­ће­вић, уред­ник КПЗ у Бе­о­гра­ду. 

Ного казује бесједу

Баћко Милачић, Будимир Дубак, Лакићевић, Илија Лакушић, Радомир Уљаревић, Предраг Драговић, Рајо Петров Ного, Ранко Јововић и Новица Ђурић

Поповић, Ного, Лакићевић и Ђурић

Лакићевић, Ђурић и Велибор Џомић

Ђурић, Драговић и Лакушић

Ного, Ђурић и Лакићевић

             Скуп су по­здра­ви­ли и пред­сјед­ник УКЦГ Но­ви­ца Ђу­рић (који је награду уручио Ногу), у име спон­зо­ра Вла­до По­по­вић, као и про­то­је­реј-ста­вро­фор др Ве­ли­бор Џо­мић.

Поповић, Ного, Ђурић и Драган Алорић

             Сти­хо­ве из књи­ге ,,Пре­ко пе­пе­ла” ка­зи­вао је Дра­ган Ало­рић, ко­ји је био и мо­де­ра­тор про­гра­ма, док је скуп пје­смом уљеп­шао гу­слар Ми­ло­мир Пе­ро­вић.

Протокол Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе

У уторак, 7. јуна 2016. године у Матици српској, Матица српска је потписала Протокол о сарадњи са Српским националним савјетом из Црне Горе. Основни циљ успостављања сарадње је унапређивање квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз заједничко деловање како би се задовољиле потребе друштава. 

Новица Ђурић, др Момчило Вуксановић, проф. др Драган Станић и Будимир Дубак

Станић о значају два друштва

Председник Матице српске, проф. др Драган Станић је указао на узајамни значај ова два друштва и истакао да ће путем принципа равноправности и поштења Матица српска и Српски национални савјет Црне Горе реализовати активности од обостраног интереса.

Вуксановић о значају заједничког деловања Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе

 Председник Српског националног савјета Црне Горе, др Момчило Вуксановић истакао је значај заједничког деловања Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе у простору медија и изјавио да је први знак међусобне сарадње два друштва штампање једног броја годишње „Летописа Матице српске“ из сопствених средства Српског националног савјета Црне Горе. 

Ђурић о статусу српских писаца у Црној Гори

Дубак о улози Књижевне задруге СНВ

У разговору о очувању српског идентитета у Црној Гори учествовали су: др Момчило Вуксановић, господин Будимир Дубак, главни уредник Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе и господин Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе.

Детаљ са сједнице у Матици српској

Ђорђе Сладоје, Новица Ђурић и Будимир Дубак

Ђорђе Сладоје, Новица Ђурић, Драган Станић и Будимир Дубак

Ђурић говори о статусу писаца у Црној Гори

Потписивање протокола и разговор је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

https://www.youtube.com/watch?v=xxGfKnmzwfI&feature=youtu.be http://www.maticasrpska.org.rs/ 

Фото запис о Ђурићевој “Косовки”

У сали Матице Српске у Подгорици (24.12.2015.) тражила се столица више на промоцији књиге КОСОВО МАЈКО, књижевника, публицисте и новинара Новице Ђурића. 

Милорад Дурутовић, Будимир Дубак, и Новица Ђурић

            О Ђурићевој “Косовки” говорили су писац и књижевни критичар Будимир Дубак и мр. Милорад Дурутовић, док је стихове казивао Драган Алорић и аутор Новица Ђурић.

               

Дубак, Драган Алорић, Дурутовић и Ђурић

Дурутовић

Ђурић

Алорић говори стихове из Ђурићеве "Косовке"

Дубак

Писци - Будимир Дубак, Новица Ђурић и проф. др Миодраг Мишко Јовановић

Ђурић

Слијева на десно: Марко Ђурић, Будимир Дубак, Душанка и Митар Јауковић, Душица Миловић, Матеа, Виолета и Новица Ђурић. Други ред: Стефан и Јелена Ђурић, Миодраг Јовановић, Мијајло Мики Ђурић, Коста и Момир Јауковић

Сибир - Ђурићу уручена награда “Цар-риба”

Књижевник Новица Ђурић, иначе предсједник Удружења књижевника Црне Горе, био је у Сибиру на позив Митрополита Сибирског Пантелејмона, да прими књижевну награду “Цар-риба” коју су му крајем прошле године додијелили  Међународни културни центар и издавачка кућа „Краснјарское Воскресение“. 

           Организациони одбор Међународног просветног скупа “Словенска Душа” и Двадесетог јубиларног фестивала умјетности који се од 3. до 5. маја 2016. одржао у сибирском граду Краснојарск позвали су Ђурића да буде учесник ова два највећа фестивала која се одржавају у Руској федерацији.

            Поред међународне награде – медаље „Цар-риба“ за заслуге у области зближавања култура, умјетности, новинарског стваралаштва народа Русије и балканских земаља, Ђурић је прошле године добио и Међународну књижевну награду за књижевност „Златно перо Русије“ које му је додијелио Савез писаца Русије и Орден „Херој рада“,

            О каквим се признањима ради довољно говори податак из званичног саопштења жирија да је Ђурић „Златно перо Русије“ добио у конкуренцији више од 25.000 учесника из 75 земаља.

 

Митрополита Сибирски Пантелејмон у својој резиденцији примио је Ђурића

Виолета, Митрополит и Ђурић

За медије Ђурић је изјавио да је позив признање коме се није надао, посебно што је то позив, осим писаца и других “културњака” великог и далеког Сибира, “најприје благослов који сви тражимо од божјих изасланика на земљи, посебно када га шаље Његово Високопреосвештенство Митрополит свесибирски, господин Пантелејмон”.

Ђурић се уписује у књигу утисака почасних грађана

Награду Ђурићу уручио је директор архијрејског образовног центра Краснојарск, Андреј Бардаков

У писму захвалности митрополиту Ђурић је, између осталог, написао:

            “Вашим позивом поново сте потвдили да су Црна Гора и Русија род рођени још од времена Светог Петра Цетињског. Неизмјерно Вам хвала што сте позвали раба Божјег, мене грешног и прегрешног да свједочим и принесем једно зрно соли, оно којим је Син Божји посолио стадо своје. Нијесу ријечи довољно моћне да Вам искажем захвалност на позиву, јер на обичне ријечи сада немам право. Осјећам једино како срце диктира свако слово захвалности и како се моли Богу да живите у здрављу на радост свих – Руса, Срба, Црногораца, свих над чијом је главом положен крст”.

Ђурић на споменику Виктора Астафијева писца романа “Цар риба”

 

Бардаков, Ђурић и књижевник, преводилац, новинар Сергеј Шчеглов 

Ђурић на једној од конференција за новинаре - Краснојарск

Посјета Завичајној фондацији „Стеван Сремац“ у Сенти

Предраг Баћко Милачић, др Момчило Вуксановић,Матија Бећковић,Новица Ђурић, Петар Терзић,  .... и Драган Алорић,

    У оквиру сарадње са културним институцијама српског народа у региону, делегација Српског националног савјета посјетила је Завичајну фондацију „Стеван Сремац“ у Сенти и том приликом поклонила 300 наслова издања Књижевне задруге Српског националног савјета, из едиција Савремена српска књижевност у Црној Гори, Документи и Антологија Сербика, штампаних на српском језику и ћириличном писму.

Ђурић, Бећковић,Терзић, Будимир Дубак,.... и Вуксановић

Новица Ђурић, Будимир Дубак и Матија Бећковић

Ђурић, Бећковић и Вуксановић

            Посјета је усмјерена на сарадњу са српским националним организацијама ради очувања културног, језичког и вјерског идентитета српског народа.

            У оквиру посјете делегација Српског националног савјета обишла је и спомен-обиљежје Стевану Раичковићу у Сенти.

  Ђурић, Дубак, Бећковић и Вуксановић

Алорић, Вуксановић, Милачић, Бећковић, Ђурић, Терзић и Дубак

            Делегацију Српског националног савјета сачињавали су: др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета, академик Матија Бећковић, Будимир Дубак, главни и одговорни уредник Књижевне задруге Српског националног савјета, Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Драган Алорић, уредник „Српског радија“ у Црној Гори и Предраг Баћко Милачић, графички уредник „Српских новина“.

Ђурић

Предах на салашу

Дубак, Ђурић и Милачић

Дубак, Бећковић, Љубо Бећковић и Ђурић

Матија и Љубо Бећковић

            Делегацију Српског националног савјета испред Завичајне фондације „Стеван Сремац“ дочекао је Петар Терзић са сарадницима.

                                                                                                      Ђорђе Брујић