Интервју Новице Ђурића РТВ Српској

Уредник емисије "Српско становиште", Веселин Матовић, у разговору са предсједником Удружења књижевника Црне Горе, Новицом Ђурићем.

Новица Ђурић - ПОЕТСКО ПАМЋЕЊЕ СТРАДАЊА

На шеснаестогодишњицу НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, и на дванаестогодишњицу мартовског погрома над косметским Србима, Удружење књижевника Црне Горе организовало је пјесничко вече – „Поетско памћење страдања“.

            Пригодну бесједу казао је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Новица Ђурић.

            На овом великом патриотском часу пјесници се ангажованим стихом одупиру сваком насиљу и злу, биљежећи и памтећи страдалне жртве поручивши да се несреће које су нас задесиле не смију заборавити и да се памћењем чувају преломни трагични догађаји у историји колективног бића.

            Вече је одржано 24. марта, са почетком у 19 часова у Духовном центру „Симеон Мироточиви“ на Немањином граду, број 31 (Подгорица).

ПОЕТСКО ПАМЋЕЊЕ СТРАДАЊА - бесједа Новице Ђурића

          На мени као човјеку из народа и писцу није да судим и пресуђујем, али јесте да говорим, јасно како би сви разумјели да је слободан човјек онај који смије јавно да говори истину, да је саопштава не бирајући мјесто и вријеме, да се противи сваком силнику који унижава човјека, поробљава, плаши, експлоатише, уништава његова добра и на крају убија и њега самога.

          А један народ не може бити поробљен све док има своје писмо, језик и цркву, док има своје памтише од којих кроз вријеме нахранује будуће нараштаје, како би знали на чему почивају вјекови постојања његовог народа. То памћење је у Црној Гори проглашено за ретроградно, односно јерес.

Тако убице дјеце наше, не само они удружени прије 16 година, већ и они из  пређашњих ратова, а није их било мало, проглашавају се добротворима, добрим убицама који су то чинили за наше добро, како би се ми „опаметили“.

Све то уз позив да сви прођу кроз фазу самопрекора, самопрезира, да се одрекну да нијесу то они и потомци храбрих и честитих предака, већ да признају да су никоговићи на позив оних који су осрамотили и Уједињене нације до чије су одлуке држали колико до прве испаљене бомбе над Црном Гором. Сада ти исти поробљивачи слободних народа прокламују оздрављење проласком кроз терапију звану “Суочавање са прошлошћу”.

Да је то прави лијек питам се колико би вјекова устајала и омркнула у Суочавању са прошлошћу једна Њемачка из доба нацизма или САД због бројних злочина широм планете. Уосталом, свијет треба да тражи и Суочавање са истином о свим злочинима и геноцидима макар за протекли вијек без обзира ко их је и гдје починио. Умјесто тога, поједине државе покушавају ревидирати историјске чињенице да се у скоријој будућности може очекивати како је Други свјетски рат изазвало и свијет покушало поробити неко племе из Црне Горе.

          Најгласнији у правдању НАТО звјерстава у Савезној Републици Југославији су они из торила и солила којима су долари “отворили очи” и освијестили их па сада разумију како су, након шеснаестогодишњице НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, и на дванаестогодишњицу мартовског погрома над косметским Србима, схватили да су западне земље предвођене САД, окупљени у НАТО алијанси, требали и прије да нас бомбардују, јер народ који никада ни пред ким није клечао и треба да буде поробљен, а по могућности и побијен.

          Ово пјесничко вече УК ЦГ под називом “Поетско памћење страдања“ доказ ја да књижевници пишу, биљеже, похрањују звијери, односно ратне злочинце који су хиљадама тона бомби убијали нашу невину дјецу.

          Ко је тај силник који  не дозвољава свом народу да се сјети, присјети и опомиње на 24. март 1999. године када су истребљивачи народа и њихових култура по свијету безмилосно бомбардовали као “Немилосрдни ђаволи” црногорске и српске градове, а затим помогли протјеривање протјераних, отетих и убијених Срба и осталих неалбанаца са Косова и Метохије 17. марта 2004. године. Тог 17. марта пред очима цијелог свијета и окупљене Европе око сопственог пакленог пројекта опљачкане су, спаљене и уништене православне светиње.

          Та господа, доброчинитељи и наши спаситељи, како их назива Београд на Води и Подгорица на гријеху, није ни трепнула када су их гледале, када их прогоне невини анђели: трогодишња Милица Ракић из Батајнице, Сања Миленковић, одличне ученице гимназије из Варварина, Јулијана Брудар, Мирослав Кнежевић и Оливера Максимовић, избјеглих са Косова а побијених приликом бомбардовања Мурина... Да, управо Мурино, Даниловград, Луштица, Аеродром Голубовци, подгоричко авио склониште “Шипчаник” и бројна друга су места на која су НАТО убице изручиле смртоносне бомбе и ко зна колико још мучки побили дјеце и невиног становништва.

          Убијали су дјецу, жене, старце, јагње у пољу, пчелу на цвијету и данас црногорска власт моли да буде лансирна рампа НАТО пакта. Скоро сам схватио да та власт моли да се извини НАТО-у што је бомбардовао Црну Гору. Чека да му простру црвени тепих како би обишли спомен обиљежја невиним жртвама. Да им придржи џакове са доларима које доносе да плате огромна разарања... Да им каже како народ јесте за њих, али то не умије да искаже. Да их моли да то разумију. Да прихвате да то умјесто њих ураде представници приватне торине и власници Црне Горе. Да нијесу сами већ да су уз њих сви они који су опљачкали народ и у бесцење продали предузећа и радничку имовину. Да очекују велику помоћ дијела невладиног сектора који јесте за НАТО, али је нејасно зашто је против њих и тај списак прихватања, мољакања, тражења опроста не може стати ни уз помоћ два нова слова у црногорској азбуци. Треба им за ту писанију још најмање толико.

          Није народу до власти, народу је до себе, па се боји да не остане и без онога ништа. Шта ће тек онда да има. Није у томе лако ни пјесницима, на њима је да преживе, пишу и запишу све страхоте, издаје, невјерства, да свједоче истину и да је опјевају. Јер, као ријетко у које доба у Црној Гори, истина је највећи јунак. Свијетли. Само ће он остати као светионик и једини поуздани свједок који ће извирети из наших књига. Пјесници су сужњи који се у Црној Гори и свудгје у свијету одупиру сваком насиљу и злу. А зло је бескрајни путник, и сврати, најчешће, незван.

/Духовни центар “Симеон Мироточиви“ Немањин град (Подгорица) /

24. март 2015. године 

По­ет­ско пам­ће­ње стра­да­ња

Чла­но­ви Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре ју­че су се при­дру­жи­ли они­ма ко­ји не до­зво­ља­ва­ју да се за­бо­ра­ве жр­тве НА­ТО бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је и Цр­не Го­ре, као и жр­тве мар­тов­ског по­гро­ма над Ср­би­ма са Ко­сме­та. Оку­пља­ње пје­сни­ка и ро­до­љу­ба, на­сло­вље­но „По­ет­ско пам­ће­ње стра­да­ња” одр­жа­но је ру­ко­во­ђе­но сви­је­шћу уче­сни­ка да се не­сре­ће ко­је су за­де­си­ле Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру при­је 16, од­но­сно 12 го­ди­на, не сми­ју за­бо­ра­ви­ти и да се пам­ће­њем чу­ва­ју пре­лом­ни тра­гич­ни до­га­ђа­ји у исто­ри­ји ко­лек­тив­ног би­ћа. Увод­ну бе­сје­ду у под­го­рич­ком Ду­хов­ном цен­тру „Св. Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви” одр­жао је књи­жев­ник и но­ви­нар Но­ви­ца Ђу­рић, пред­сјед­ник УКЦГ.
Ђу­рић ис­ти­че да је сло­бо­дан чо­вјек са­мо онај ко­ји сми­је јав­но да го­во­ри исти­ну, да је са­оп­шта­ва не би­ра­ју­ћи мје­сто и ври­је­ме, и да се про­ти­ви сва­ком сил­ни­ку ко­ји уни­жа­ва чо­вје­ка, по­ро­бља­ва, пла­ши, екс­пло­а­ти­ше, уни­шта­ва ње­го­ва до­бра и на кра­ју уби­ја и ње­га са­мо­га.

Ж.Ј.

ДАН,25.март2015.

 

 

Руски портали о избору Новице Ђурића за предсједника књижевника Црне Горе

Новица Ђурић о награђеној књизи Перивоја Поповића

Новица Ђурић као предсједник жирија награде "Марко Миљанов", Удружења књижевника Црне Горе, на Медуну 8. маја 2008. године о награђеној књизи Перивоја Поповића.

ПОЛИТИКА

,,Политика", култура, 15. март 2015. године

Новица Ђурић на челу УКЦГ

На Скупштини Удружења књижевника Црне Горе изабрано ново руководство. Писци не смеју да се деле по подобности, поготово ако пишу ћирилицом, рекао је нови председник

Ђурић најављује борбу за просперитет УКЦГ

НОВИЦА Ђурић је нови председник Удружења књижевника Црне Горе. На ово место кандидовали су га богато стваралаштво и заступљеност у антологијским и панорамским изборима. Песме су му превођене на италијански, руски, бугарски и македонски језик.

У том послу "асистираће" му потпредседници Милица Бакрач, Веселин Ракчевић и секретар Александар Ћуковић. Догађају је присуствовао и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је редовни члан удружења.

- Бити председник Удружења књижевника је не само част, већ и огромна обавеза. Протеклих деценија много тога остало је започето, а недовршено. Много тога није урађено, када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца и књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално-материјалном осигурању - истакао је Ђурић.

Обавиће се правни послови око статутарног прилагођавања важећим законским прописима, а онда, на основу норми тражити средства која припадају овом, као и другим удружењима која се финансирају из буџета.

- Држава не сме да прави дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто нема, например, новца за вишедеценијски часопис "Стварање", а има за "Арт" и слична гласила?

Ђурић је нагласио да нико више не сме да дели писце на "подобне" и "неподобне", поготово ако се узима за један од критеријума за дисквалификацију писање ћирилицом.

- Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи покојни. Да се живи писци заштите, излазе њихови часописи, опет формира издавачка делатност, па и врати бесправно одузета имовина, као што је то случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је Удружење власник и некретнине и узурпираног плаца. Таквих случајева има још, попут некретнина на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом... - најавио је Ђурић.

Новица Ђурић је добитник многобројних књижевних награда, али и највећих новинарских признања. Председник је Удружења новинара Црне Горе и дописник "Политике" из Подгорице.

УДРУЖЕЊЕ УЗ ЏОМИЋА

Скупштина је затражила да се ново руководство званично обрати јавности и властима с поруком протеста због прогона члана овог Удружења протојереја-ставрофора Велибора Џомића. Удружење тражи и укидање аката због којих је он принуђен да буде далеко и од породице и од своје Подгорице.

„Вечерње НОВОСТИ“             В. КАДИЋ | 14. март 2015.

 

 

Новица Ђурић изабран за новог предсједника Удружења књижевника

На данас одржаној Изборној скупштини Удружења књижевника Црне Горе, за новог предсједника изабран је Новица Ђурић, књижевник из Подгорице, а за потпредсједнике Милица Бакрач и Веселин Ракчевић. УКЦГ је добило и нови осмочлани Управни одбор, чиме је престао мандат претходног руководећег тијела најстарије организације писаца у Црној Гори, на челу са Илијом Лакушићем

На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…

На сједници су истакнуте кандидатуре Новице Ђурића и Радомира Уљаревића. Од 45 скупштинара. већина је гласал за Ђурића (34) док је Уљаревић добио девет гласова. Два члана скупштине УКЦГ није гласало.
На скупштини је расправљано о актуелним проблемима са којима се сусреће Удружење које, кроз разне облике организовања, постоји већ седам деценија.
„Бити предсједник Удружења књижевника је, не само част, већ и огромна обавеза зато што протеклих деценија много тога остало започето, а недовршено и много тога није урађено када се ради о слободи стваралаштва, статусу писца, статусу књиге, ауторским хонорарима, имовини удружења, као и о социјално- материјалном осигурању“, казао је за наш портал Новица Ђурић, уједно сублимирајући свој програм за наредни четворогодишњи мандат који је добио од колега писаца.
Ђурић је наговијестио да ће Удружење прво обавити правне послове око статутарног прилагођавања важећим законским прописима државе Црне Горе, а онда, на основу тих норми ће тражити средства која му припадају као и другим удружењима која се финансирају из буџета.
„Држава не смије правити дискриминацију, финансирајући једно удружење, а друго не, без ваљаног разлога. Зашто на примјер нема новца за дугодеценијски часопис „Стварање“, а има за на примјер „Арт“ и слична гласила„, запитао се Ђурић и додао да не смије бише нико писце да дијели на „подобне“ и „неподобне“, поготову ако се за један од критеријума за дисквалификацију узима писање ћирилицом.
„Зато ће УКЦГ радити на рехабилитацији својих неправедно запостављених колега, од којих су многи већ покојни. Да се живи писци заштите, да излазе њихови часописи, да се поново формира издавачка дјелатност, па и да се врати бесправно одузета имовина, као што је случај са срушеном кућом на Немањином граду, упркос правно ваљаној документацији да је УКЦГ власник и некретнине и узурпираног плаца„, казао је Ђурић и додао да има још таквих случајева, попут некретнине на Ријеци Црнојевића, у Херцег Новом…


Скупштина УНЦГ је захтијевала да се ново руководство Удружење званично обрати јавности и властима са поруком протеста због прогона члана овог Удружења протојереја Велибора Џомића и да затражи укидање аката због којих је он принуђен да буде далеко и од своје породице и од свог града Подгорице.
Сједници скупштине УКЦГ, присуствовао је и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је редовни члан овог удружења.

Биографија Новице Ђурића

Новица Ђурић, рођен је 1956. године у Дријенку код Колашина. Објавио је књиге пјесама: Трагом живота , Узалудна врата, Дрво у тами, Страх од сличности, Кућни тамничар,  Божја деца (избор), Јави ми да сам жив, Невјерно срце, Милица словарица ( књига песама за децу); књига прозе: Светлост и сенке под Ловћеном, Десанка Максимовић – жена која је само волела,  Савиним стопама – Лелјском гором, приредио: Вуко – мит који се сам уздигао ( о Вукашину Вуку Вукчевићу), Од обећања до испуњења, Мој разговор са њима (интервјуи).

·  четвртак, 12 март 2015 15:45

·  Аутор: ИН4С
 http://www.in4s.net/index.php/novica-djuric-izabran-za-novog-predsjednika-udruzenja-knjizevnika