 |
| Драган Радуловић, дар Новици Ђурићу, Титоград, 20.10.1986. године на сједници УК ЦГ |
Трагајући за списима
из оног вијека, прелиставајући неке старе рукописе, мада искрено и не знадох
шта конкретно тражих, „испадоше“ разне и скоро заборављене фотографије, оне у
незамењивој црно-бијелој техници.
И отварајући једну по једну фасциклу,
ређах бројне папире о познатој „Љубљанској драми“ када је Централни комитет
Савеза комуниста Црне Горе и Општински комитет тражили да писци из Црне Горе не
подрже Миодрага Булатовића – Була
за председника Савеза
писаца Југославије који је на то место требало да буде изабран у
Љубљани.
Против
ставова највећих партијских органа био је значајан број писаца, чланова
удружења писаца Црне Горе, којима је на разне начине пријећено
комитетима, секретаријатима
– извршним и извршиоцима, радним
мјестима, а члановима комунистичке организације да ће из ње летјети као кофери.
Вјерујем
да ће књига о том времену и
дешавањима у организацији писаца не само Црне Горе бити један од мојих нових рукописа.
Само да би се
вјеровало претходним реченицама, ево једног кратког цитата
из Оцена и ставова о стању у Удружењу:
„Група
чланова Удружења, која је подржала кандидатуру Булатовића (Миодрага –
прим. Н.Ђ.), захваљујући опортунизму великог броја чланова СК, индолетности
неких општинских конференција ССРН, у првом реду Титограда, чија секција даје три
петине делегата, добила је простор за политичко дјеловање са неприхватљивих
позиција и успјела да обезбиједи већину у делегатској скупштини...“
А
на документу Секретаријату актива писаца, дивни човјек и дјечји пјесник Драган Радуловић подари ми пар стихова
и један лијеп цртеж који ми сам вирну из повеће архиве.
У
знак захвалности пјеснику и пријатељу који се приклонио Божјем сазвежђу
објављујем ових пар реченица уз његово златодарје.
Радујем
се што се овај дар јави и подсјети ме на пријатеље.
Нема коментара:
Постави коментар