Промоција књиге Александра Леса Ивановића „Кари Шабанови“

Мило Ломпар, Новица Ђурић, Драган Лакићевић и Будимир Дубак ( водитељ Марија Јањушевић)

    У Крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици одржана је промоција књиге Александра Леса Ивановића „Кари Шабанови“, коју су заједно објавили Српска књижевна задруга из Београда и Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице.

О књизи Александра Ивановића говорили су проф. др Мило Ломпар, књижевник Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге, књижевник Будимир Дубак, уредник Књижевне задруге Српског народног вијећа и књижевник Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе.

Драган Лакићевић

Говорећи о Ивановићевом стваралаштву Драган Лакићевић је казао да је једна од главних особина поезије Александра Ивановића лирска музикалност.

"Та лирска музикалност постигнута је, као што је и уобичајено, метриком и римом, али, можда, још више синтаксом и језиком. Ријечи које се најчешће понављају у Ивановићевим пјесмама, поготово у пјесми „Људи сјенке“ јесу придјеви: тих, нечујан, миран, благ. Као да пјесник жели да тим ријечима успостави апсолутну тихост, да направи звучну позадину, спрам које ће се мелодија његових стихова изразити на најбољи начин“, казао је Лакићевић.

Новица Ђурић

Према мишљењу књижевника Новице Ђурића, Александар Лесо Ивановић је један од најаутентичнијих лиричара међу пјесницима.

 „Пјесниково срце је љубав, а свједочанство љубави је пјесма. За поезују Леса Ивановића мора се рећи да је она свједочанство његове топле, брижљиве и танане душе. Божје добровоље, завјетно као библијско, исказано, и не треба питати да ли је пјесник био вјерујући човјек, како се то данас све чешће чује, већ читати и поново читати, након чега сјај Божјег словогласја пишчев прах бива светост“, рекао је Ђурић.

Књижевник Будимир Дубак оцијенио је да Александар Ивановић своје пјеванје о сјенци заокружују у пјесми „Аутопортрети, људи сјенке“.

Будимир Дубак

„Он набраја типове људи сјенки. Једни, као да ногом ступају по памуку. Други су ћутљиви патници који на тешка огрешења пролазе невини, налик цвјету. Трећи су усамљени и бони, што живе као самотна и дивља драча, али са бодљама унутра окренутим. Заједничко им је то што миле као сјенке“, истакао је Дубак.

Ако бисмо једном ријечју хтјели да означимо поетско искуство Александра Ивановића, онда би, можда, најприближнији појам био – лирска метафизика, истакао је проф. др Мило Ломпар.

Мило Ломпар

„Та врста поезије се појављује у различитим периодима и човјековог живота и живота пјесништва. Имамо и различите тонове унутар ове поетске конструкције. Метафизички пјесници веома често одговарају на основна питања постојања – одакле долазимо, куда идемо, ко смо. Али метафизчки пјесници уклапају та питања и у општи поредак ствари васељене и универзума, веома често везујући људску егзистенцију за свеукупни распоред сила које постоје како у свету, тако и у човјеку“, оцијенио је професор Ломпар.

 

С лијева на десно

Гост вечери био је овогодишњи добитник награде „Јелена Балшић“ пјесник Мирослав Максимовић.