 |
|
Саво Греговић и Новица Ђурић
|
КАД КАЖЕМ НОВИНЕ МИСЛИМ НА ЧОВЈЕКА
Новинари не смију да буду хијене, већ
да, умјесто страха, у своје текстове сливају истину која неће мачем да посијече,
већ да вида и залијечи – поручио је Ђурић
Овогодишња
награда за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе додијељена
је Новици Ђурићу, Браниславу Гулану и Вукману Видаковићу одлуком
жирија који су чинили Гордана Ерор, Душан Давидовић и Живојин Ракочевић.
Предсједник жирија Гордана Ерор је изјавила да су новинари заслужили признање великим радом, искуством и утицајем, како у својим срединама, тако и на општем плану. Њихови текстови, укупни рад и ангажман показују непрекинуту истрајност и трагање за професионалном истином.
У образложењу се наводи да је Новица Ђурић из Подгорице новинар ,,Вечерњих новости”, ,,Борбе” и ,,Политике”, чији рад карактерише објективно и реално сагледавање компликованих догађаја и појава које прати у Црној Гори.
,,Осим новинарског нерва, његов стил писања је препознатљив и близак читалачкој публици. Ђурић је плодан писац и пјесник, а тренутно обавља функцију предсједника Удружења књижевника Црне Горе”, стоји у саопштењу.
Ђурић је примајући новинарску награду за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе истакао да ,,када каже новине – мисли на човјека”.
– Свијет је постао биртија, прчварница, па како онда очекивати да новинари и новинарство буду професија људи – честитих и поштених биљежника догађаја, када само ријетки бљесну, али буду угашени попут метеора. Тако, с времена на вријеме, бљесне још покоја репортажа и њен аутор, али се све то брзо загуби у прашуми извјештаја и проказаних – екранских интервјуа од којих свако добро слово бива ретроградно, а примитивизам и оговарачка политика баш онаква какву баштини политичка, не могу да кажем елита, јер оно чега нема и не именује се, али свакако су пропагатори онога чега нема и оно у шта и не вјерују. Па шта да ту ради новинар и како да новинарство уздигне не поданички барјак, онај који су кроз тежа времена пронијели од којег се још понегдје виде његови обриси – казао је Ђурић.
Он је додао да никада и није било тешко дефинисати новинаре, односно новинарство ако одгонетнемо да ли свједочи истину или пласира лажи.
– Ако ћутите страхујете од себе, тада је најбоље да напустите новинарство и будете портир на вратима неке од институција од којих имате ноћну мору. Јер, новинарство није „промијени тв канал”, већ да провјереним и непобитним чињеницама да допринос промјени лошег на боље. Једино су од ешалона рекетарског новинарства, које се осјећа све више у медијима, гори они који бивају пропагандна машина појединих партија, а након тога се селе у кабинете, посланичке клубове, на јахте, у банкарске трезоре... Тек тада почињу да причају о новинарском кодексу и још довољно недефинисаном истраживачком новинарству. Јер, у народу су сви они који су давали или узимали тајне информације називани жбировима да не кажем шпијунима. Данас чујем да их зову истраживачи, звиждачи, дувачи полуистине, полицијско-тужилачка звиждница – казао је Ђурић.
Он је додао да новинари не смију да буду хијене, већ да умјесто страха у своје текстове сливају истину која неће мачем да посијече, већ да вида и залијечи.
– А лијепа ријеч, одабрана када ће се и којим поводом казати, улази у свачију кућу без претходно затражене визе. А као таква, информација, прича, репортажа, поколебане оснажи, невјернима поврати вјеру, а добру добром добрује, новинар се уписао у непролазност, радост читалаца, односно гледалаца и тог тренутка достојан је да прими признање којим га дарива професија и који је њој, и само њој, деценијама био на услузи. Да ли сам ја један од тих, не смијем рећи, али Бог ми је свједок да сам увијек гдје је најтање пресјецао на своју штету. Била су можда један или два случаја када сам срцу рекао пиши и вријеме је показало да о њима другачије и није ваљало писати. И, уз захвалност мојим колегама из УКЦГ и УКС, уз радост постојања Савеза новинара СиЦГ, ја данас не могу да не кажем српском ,,Монду”, мојој ,,Политици” и свим уређивачким тимовима од дана када сам прије петнаестак година ушао у ту најстарију новинарску породицу, велико људско хвала, увјерен како је ово признање још један каменчић у великом мозаику ,,Политике”, за коју су моје стрине увијек говориле: ,,Сине, купи нам новину”. Тако су сви читаоци говорили за ,,Политику”, па вјероватно од туда и она ријетко тачна реклама: ,,Када кажем новина, мислим на ‘Политику’” – закључио је Ђурић.
Хајдук те гони хајдуке
– Новица Ђурић није био и није ,,хајдук робља везанога”, нити је служио, нити служи онима којима ,,закон лежи у топузу”, борећи се за истину и правду Ђурић је ,,хајдук те гони хајдуке” и стога је његова ,,хајдучија” гласовита и служи на част и кућама у којима је радио, али и новинарству у цјелини. Да Новица Ђурић није само храбар и частан већ и квалитетан новинар потврђује и његова богата животна и радна биографија – наводи се, између осталог, у предлогу за ову престижну награду који је потписао УО УНЦГ.
Награђени Гулан и Видаковић
Награђени Бранислав Гулан из Новог Сада, прије свега је економски и агроекономски новинар који се профилисао и као експерт за ове теме у најелитнијим југословенским и српским медијима. Сарадник је бројних научних институција и добитник важних признања.
Вукман Видаковић, такође награђени новинар, са својим листом „Јединство” из Приштине подијелио је честрдесет и пет година добра и зла, радећи као предани хроничар и професионалац.
Предсједник жирија Гордана Ерор је изјавила да су новинари заслужили признање великим радом, искуством и утицајем, како у својим срединама, тако и на општем плану. Њихови текстови, укупни рад и ангажман показују непрекинуту истрајност и трагање за професионалном истином.
У образложењу се наводи да је Новица Ђурић из Подгорице новинар ,,Вечерњих новости”, ,,Борбе” и ,,Политике”, чији рад карактерише објективно и реално сагледавање компликованих догађаја и појава које прати у Црној Гори.
,,Осим новинарског нерва, његов стил писања је препознатљив и близак читалачкој публици. Ђурић је плодан писац и пјесник, а тренутно обавља функцију предсједника Удружења књижевника Црне Горе”, стоји у саопштењу.
Ђурић је примајући новинарску награду за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе истакао да ,,када каже новине – мисли на човјека”.
– Свијет је постао биртија, прчварница, па како онда очекивати да новинари и новинарство буду професија људи – честитих и поштених биљежника догађаја, када само ријетки бљесну, али буду угашени попут метеора. Тако, с времена на вријеме, бљесне још покоја репортажа и њен аутор, али се све то брзо загуби у прашуми извјештаја и проказаних – екранских интервјуа од којих свако добро слово бива ретроградно, а примитивизам и оговарачка политика баш онаква какву баштини политичка, не могу да кажем елита, јер оно чега нема и не именује се, али свакако су пропагатори онога чега нема и оно у шта и не вјерују. Па шта да ту ради новинар и како да новинарство уздигне не поданички барјак, онај који су кроз тежа времена пронијели од којег се још понегдје виде његови обриси – казао је Ђурић.
Он је додао да никада и није било тешко дефинисати новинаре, односно новинарство ако одгонетнемо да ли свједочи истину или пласира лажи.
– Ако ћутите страхујете од себе, тада је најбоље да напустите новинарство и будете портир на вратима неке од институција од којих имате ноћну мору. Јер, новинарство није „промијени тв канал”, већ да провјереним и непобитним чињеницама да допринос промјени лошег на боље. Једино су од ешалона рекетарског новинарства, које се осјећа све више у медијима, гори они који бивају пропагандна машина појединих партија, а након тога се селе у кабинете, посланичке клубове, на јахте, у банкарске трезоре... Тек тада почињу да причају о новинарском кодексу и још довољно недефинисаном истраживачком новинарству. Јер, у народу су сви они који су давали или узимали тајне информације називани жбировима да не кажем шпијунима. Данас чујем да их зову истраживачи, звиждачи, дувачи полуистине, полицијско-тужилачка звиждница – казао је Ђурић.
Он је додао да новинари не смију да буду хијене, већ да умјесто страха у своје текстове сливају истину која неће мачем да посијече, већ да вида и залијечи.
– А лијепа ријеч, одабрана када ће се и којим поводом казати, улази у свачију кућу без претходно затражене визе. А као таква, информација, прича, репортажа, поколебане оснажи, невјернима поврати вјеру, а добру добром добрује, новинар се уписао у непролазност, радост читалаца, односно гледалаца и тог тренутка достојан је да прими признање којим га дарива професија и који је њој, и само њој, деценијама био на услузи. Да ли сам ја један од тих, не смијем рећи, али Бог ми је свједок да сам увијек гдје је најтање пресјецао на своју штету. Била су можда један или два случаја када сам срцу рекао пиши и вријеме је показало да о њима другачије и није ваљало писати. И, уз захвалност мојим колегама из УКЦГ и УКС, уз радост постојања Савеза новинара СиЦГ, ја данас не могу да не кажем српском ,,Монду”, мојој ,,Политици” и свим уређивачким тимовима од дана када сам прије петнаестак година ушао у ту најстарију новинарску породицу, велико људско хвала, увјерен како је ово признање још један каменчић у великом мозаику ,,Политике”, за коју су моје стрине увијек говориле: ,,Сине, купи нам новину”. Тако су сви читаоци говорили за ,,Политику”, па вјероватно од туда и она ријетко тачна реклама: ,,Када кажем новина, мислим на ‘Политику’” – закључио је Ђурић.
Хајдук те гони хајдуке
– Новица Ђурић није био и није ,,хајдук робља везанога”, нити је служио, нити служи онима којима ,,закон лежи у топузу”, борећи се за истину и правду Ђурић је ,,хајдук те гони хајдуке” и стога је његова ,,хајдучија” гласовита и служи на част и кућама у којима је радио, али и новинарству у цјелини. Да Новица Ђурић није само храбар и частан већ и квалитетан новинар потврђује и његова богата животна и радна биографија – наводи се, између осталог, у предлогу за ову престижну награду који је потписао УО УНЦГ.
Награђени Гулан и Видаковић
Награђени Бранислав Гулан из Новог Сада, прије свега је економски и агроекономски новинар који се профилисао и као експерт за ове теме у најелитнијим југословенским и српским медијима. Сарадник је бројних научних институција и добитник важних признања.
Вукман Видаковић, такође награђени новинар, са својим листом „Јединство” из Приштине подијелио је честрдесет и пет година добра и зла, радећи као предани хроничар и професионалац.
А.ЋУКОВИЋ / ДАН, култура, 2.11.2016. године /
http://www.webtv.rs/play/87296/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore-novici-%C4%91uricu-branislavu-gulanu-i-vukmanu-vidakovicu
http://www.webtv.rs/play/87296/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore-novici-%C4%91uricu-branislavu-gulanu-i-vukmanu-vidakovicu
Lin: http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&datum=2016-11-02&clanak=571317&naslov=Kad%20ka%BEem%20novine%20mislim%20na%20%E8ovjeka
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore_769518.html
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore_769518.html
Нема коментара:
Постави коментар