Списак оних који су били
драгуљи новинарства у Црној Гори, оног новинарства од части и угледа и ван црногорских
граница, све је тањи. А један са списка добрих, храбрих и поштених новинара подарио
се небесима, тамо гдје почивају сви божји угодници. Тај и такав човјек и новинар
је Влатко Вујовић, вишедеценијски новинар из оне сјајне плејаде Танјугових дописника.
А Влатка не само да памте новинари из Црне Горе већ сви они који су били у прилици
да читају и слушају његове извјештаје из Рима. И од туда, као одакле је год извјештавао,
било је на част и колегама и професији. И сада, ако кажем да није умро, можда неко
ми и замјери, али како да умре онај који је иза себе осим дивне породице оставио
многе пријатеље, колеге – памтише, људске ријечи и поступке, пјесму која је посебно
одзвањала његовим гласом, завјет за добрим и одмјереним ријечима. Па како онда и
са чим да живи човјек након што се Богу подари.
/ Новица Ђурић, новинар и књижевник за ДАН на вијест о упокојењу новинара
Влатка Вујовића /
Нема коментара:
Постави коментар