ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО...

Не осјећам се привилегованим, што се овде казујем да сам дошао из Подгорице, негдашње Рибнице, гдје су трајно уцртане стопе Светих - Симеона и Саве,

Тачно на мјесту на којем се Рибница предаје Морачи, данас актуелна власт настоји да сакрије Немањине трагове, трагове наше древности у коријену града, желећи да остатке тврђаве преиначи у османско наслеђе, а Немањину колијевку у туђинско огњиште.

То је онај задатак који данас тако ревносно испуњавају такозване „институције система“, смјештене тачно наспрам остатака рибничке тврђаве.

Немањина обала, како се звао Булевар између тврђаве и Скупштине, протјеран је са градске мапе. Веле да ће ускоро тако проћи и Карађорђева улица, јер се Влада осјећа нелагодно што јој пошта долази адресирана на Карађорђеву. Ни споменик Вожду у Карађорђевом парку, није више безбедан у слободној Црној Гори, таман онако како би му глава била сигурна у Анадолији.

И Немањи се спрема вео заборава. Као што су преко његовог родишта никли отомански слојеви, тако ће се већ и савремена просвета побринути да се преко његовог дјела превуче заборав.

У данашњој Подгорици, али и васколикој Црној Гори, влада зло које је опасније од азијатских хорди. Краду нам чак и памћење, затирући трагове нашег постојања, спремајући се за коначни обрачун са Свим Немањићима, Карађорђевићима, Обилићима, Хребељановићима, Караџићима, Петровићима...

Мисле ако заборавимо Немању, заборавићемо Косово, претке, Русију, Србију, Крајине, Скадар и тако редом.

У том циљу заратили су и са самим Богом, подмећући Црној Гори и њеном светитељском Трону лажне попове и лажне цркве, док праве настоје да уруше и затру. Да се наша заблудела браћа ичега сјећају, знали би да им је држава у коју се куну рођена у Олтару Српске православне цркве, исте оне које хоће да обурдају са Румије, коју су обурдали са Ловћена...

Али они не знају и тјерају и нас да заборавимо.

Немања је прва станица на том путу, наш дубоки споменик битисања, наш корен. Он је наша тапија, коју морамо дјеци да предамо, како би знали да су у Црној Гори своји на своме!

            Пошавши за сином на Атос, одрекавши се пуних ризница, заменивши свијет црном ризом, силни ратник скрушено је признао првенство синовог дјела, ударајаћи наук, путоказ и високу лествицу народне етике, која ће се касније на Косову потврдити избором Светог Кнеза Лазара – равнонемањићког

“Земаљско је за малена царство,

а Небеско увек и довека“

Као што је Свети Сава у Пантеону наших светитеља старији од Светог Симеона, тако је и наша духовност, вера и култура, увек била приоритетнија од свих земаљских блага и ризница.

Та порука је стигла и до ове генерације Срба и опредијелило како ћемо се понашати и на Косову Пољу, и на Мојковцу,  и на Крусима, и на Ножицама, на свим нашим Кајмакчаланима, Вртијељкама и Кошарама...

То је наш путоказ за сва мутна времена, па и за ово вријеме којем свједочимо. 

 

Новица Ђурић

Дошавши на Свету Гору, неуморни градитељ је избрусио последњи и најсјајнији драгуљ свог земаљског дјелатништва – манастир Хиландар, који је кроз векове био и остао једина истинска српска амбасада у свету.

Ту, на том мјесту, у име цијелог нашег рода, печатом Стефана Немање потврђен је и Нови и Стари Завет, у довечном загрљају Срба и православне цркве Христове.

Сврставајући коначно народни брод у православно море Источне цркве, он је српски народ спасио потопа јереси и одржао га у правом слављу Творца!

Као што је својом мисијом омеђио државу, тако је поставио и камен граничник нашег истрајног и постојаног завјета са Христом у православном загрљају, упркос свим трагедијама, пустошењима и жртвама које смо дали, како би сачували своју вјеру, културу и етику.

Његове свете мошти у пратњи Светог Саве дошле у Србију, у светитељеву задужбину Студеницу, где и данас тихују и мироточе.

Тада, над одром родитеља, помирила су се два његова закрвљена сина Стефан и Вукан и смириле се две зараћене Србије.

Зато непријатељи овог народа и затиру наше сјећање и сваку помисао да смо постојали у својим прецима и обрачунавају се са Немањиним наслеђем, међу којим стоји и та помиритељска, данас одсудна и насушна потреба свих нас овдје сабраних.

У “Житију Светога Симеона Немање” Свети Сава не биљежи како је хиландарска братија примила одлуку да се мошти Светог Симеона пренесу у Србију.

У Хиландару и даље монаси шапућу шта се тога дана збивало.            

Гроб Светог Симеона тијелима су покрили Хиландарци из чијих су очију лиле кише суза  данима, док им се старац свима не јави у сну.

А након тога из гробног зида провири ластар винове лозе. Ено чудотворне лозе Симеонове, и данас, још увијек рађа, помажући и бездјетнима да добију потомке.

            Господу је то дано да твори за добро човјека. Али и дух и дјело светог Симеона је неуништиво и на камену расцвета. А лоза Симеонова је олистала а са њом и наше Светосавље, наше родољубље, наше правдољубље и наше слободољубље.

Ено се примила и уз Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје је посадише достојне руке нашег Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија.

Света винова лозица се вратила свом завичају.

Владика Јоаникије

И Црна Горе ће се, Божјим допуштењем вратити себи.

То нам казује сазвежђе наших заступника пред Творцем у којем су Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Јован Владимир, Свети Стефан Пиперски, Свети новомученик Станко, момишићки ђаци мученици и бројни други угодници, међу којима нам још срца надима никад актуелнији, онај што је златоустио светлошћу и извезао у најновијем завјету свете књиге Лучу Микрокозму и Горски Вијенац, Цетињски пустињак и Ловћенски Тајновидац, Свети Његош           

            Са таквом светом стражом, не треба да се бојимо у својој вјерности.

На крају вјерујем да свака прича, свако слово, говор, бесједа треба и да има јасну поруку, а моја би била дјеци.

 Дјеци нашој да памте претке, љубе вјеру своју православну, да знају да су Срби и да једино тако могу бити истински Црногорци, као што су им преци били и како нас уче Свети Симеон и Сава.

/ Бесједа на свечаној академији поводом празника Светог Симеона Мироточивог, Беране, 2019 а. љета Господњег /

link: http://www.eparhija.me/feb-2019-svetosimeonovska-akademija-u-beranama

link: http://www.srpskenovinecg.com/stav/226-stav02/68603-sveti-simeon-besjeda-868739083