Одговор на отворено писмо
предсједника Удружења књижевника Црне Горе, Новице Ђурића, кустосу музеја на
Медуну Вукићу Илинчићу
 |
| Новица Ђурић са повељом "Марко Миљанов" |
Да се којим чудом са Медуна
јавио кучки војвода Марко Миљанов, прије би одмахнуо руком но што би пером „посјекао“
оно о чему и о коме пише историчар, музејски савјетник и кустос Музеја Марко Миљанов,
др Вукић Илинчић.
Не бих трошио ни слово о овоме чега нема
да Илинчић није промијенио адресу и умјесто да поје о свом директору он пише предсједнику Удружења
књижевника Црне Горе и власнику компаније „Царине“ који већ годинама уручују највеће
књижевно признање награду „Марко Миљанов“ за коју великани пјесништва кажу да се
најдаље чује и да никада не блиједи.
Разумијем Илинчића, није му лако међу
коалиционим талентима чија се чула и прије него су на свијет прогледали.
Не
желим бранити Удружење књижевника Црне Горе ни било кога од ЈУ Музеји
и галерије, посебно не од Сеада Ђокаја. Не знам ни да је
директор, ни чиме се бави. Радује ме
да је Ђокај директор на древном Медунском граду. О кадровању „коалиционих интелектуалаца“
има ко да брине. Мене не брине Марко, он је забринуо Ђокаја и његову институцију
и понеке који му помажу из тамо
неког племенског удружења.
Илинчић је у праву када каже да су некада
прваци музеја говорили на уручењу награде књижевницима и тако ради образовани и цивилизовани
свијет који припада култури, писму и језику, а
не партијским и вјерским ферманима. Нико у историји ЈУ Музеј и галерије Подгорице
није оспоравао нити забрањивао да се пред родном кућом
Марка Миљанова затворе врата писцима или било коме ко наставља његову духовну лозу.
Чак је гостима из Албаније управо господин Илинчић у поноћ отварао
двери овог знаменитог здања, на чему му нема замјерке. И треба свијет да види шта
имамо, али и да сазна какви неки јесу. Ваљало
би да такви нијесу, и не би ни
били да су прочитали било коју страну
из Маркових „Примјера чојства и јунаштва“.
Илинчић наводи и име претходног
директора Ника Мартиновића за којег се мора казати истина да је био упознат са активностима
књижевика и да је испоштовао вишедеценијску традицију уручења књижевне награде
„Марко Миљанов“. Није говорио на тим манифестацијама, јер, признајем да није
био ни зван. И то је грешка.
Да је Ђокај сјео у његову столицу ево
и то се чу. И не смета ми. И треба. И срећно нам било. Само
да Ђокај бар мало
разумије како Марко и
сва знамења Његошева свјетовне, највеличанственије Црне Горе нијесу
само његова. Ако јесу, онда онај срдити војвода на Медуну бар неким трагом
припада Кучима, Поповићима, Црногорцима, Србима и нама писцима.
У доброј намјери хоћу да подсјетим Ђокаја да је
Марко написао величанствене странице у славу Малисора и њиховог чојства и јунаштва,
а данас би забранио припадницима Марковог народа да додјељују највећу књижевну награду
у Маркову славу.
То
што Ђокајева институција намерава, према казивању Вукића, да Маркову кућу затвори –
и треба. Све такве институције чији се великани
нијесу за живота изјаснили да припадају Ђељошевој коалицији треба закатанчити,
подићи бедеме да ни соко их прелетјети не може. Може и тако, само не треба заборавити
да се Марко и његово дјело као и књижевна ријеч писаца Удружења књижевника Црне
Горе неће моћи у „ланце везати“, већ ће свједочити о Марковим примјерима чојства
и јунаштва и недјелима оних који урушавају духовну вертикалу Црне Горе.
И
на крају, обавјештавамо директора ЈУ Музеји и галерије Подгорице, Сеада Ђокаја, да
ће и наредне године, на Марков дан, испред куће-музеја на Медуну бити уручена награда
„Марко Миљанов“.
Чекамо Вас да се поклоните војводи.
Разумије се и писцима.
Предсједник Удружења књижевника Црне Горе
Новица Ђурић
http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2018-06-09&rubrika=Ljudi%20i%20dogadjaji&najdatum=2018-06-06&clanak=649349&naslov=Izja%B9njenje%20zbog%20nagrade%20&%238222;Marko%20Miljanov&%238221;
Нема коментара:
Постави коментар