Песник-аутор човек који има душу и који разуме дечји свет

Новица Ђурић, Свуд ме има, кришом вирим, (2016), Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорица;

Свуд ме има, кришом вирим, наслов је нове збирке дечјих песама НовицеЂурића, у издању Књижевне задруге, Српског националног савјета, Подгорица. Ради се о испеваним стиховима који су блиски дечјем свету и који се с правом сврставају у стваралаштво које се назива „књижевност о деци“, како у поговору књиге наводи књижевник Ђорђе Брујић и који истиче да је песник „створио такав поетски текст зато јер се није удаљио од детета и његовог света, дечјег доба и дечје игре. Попут холандских рибара који морају да се успењу на бедем да би ушли у барку и отпловили морем, Ђурић је направио корак напред и стао у ред оних стваралаца који хоће, али и знају да пишу поезију за децу у време савремених компјутерских и других виртуелних стварности - у времену које карактерише бесмисао, где нема креативно прихватљиве маште и у доба које неизбежно води ка изманипилисаној дечјој свести о свим традиционалним моралним вредностима живота. А у сваком времену уметничко дело треба да буде, и јесте, одраз стварног живота. Данас су мисли и бриге оно чиме је човеку препуна глава па родитељи занемарују најмлађе. Песник Новица надмашује време и дарива најмлађима књигу са укусом, попут парчета најукусније домаће, па још рођенданске торте.

Ђурићеве песме су груписане  у четири поглавља: И ја имам своје бриге, Бацам ствари и лудујем, Кашика је справа чудна и Низ ливаду покрај луга. Песме несебично разоткривају један оригинални дечји свет. Тај свет песник показује другачијим од оног данашњег суровог дигиталног, сензорског, интегрално чипованог. Описују се карактеристике дечјег света онаквог какав треба да буде са готово свим дечјим бригама, надањима, жељама, али управо свет где су и та савремена дигитална средства његов део. Попут компијутера и рецимо мобилних телефона: „на све стране само звоне, неке чудне справе нове“, „мали, екран, много слова, нека чудна справа нова“.  

Песник у центар збивања поставља девојчицу која има своје бриге...која „лудује“ бацајући ствари, али и која има осећај за здраву животну средину и здраву храну.

„Дробим хлеб, не било који,

само кукурузни воле моји,

 кукуруза је храна здрава,

за мене, тату и мрава“.

Новица Ђурић је успео да проникне и у суштину простора дечје психе. „Када татин глас огруби, ја се снађем, па га љубим“. Збирка обилује дечјом знатижељом, питањима, и свим оним радозналим искрицама које утичу на одрастање. Посебно, на правилну спознају  светих тајни духовног и овоземаљског. Управо се у тим стиховима види упечатљив песников однос према вери и нескривеној исконској потреби да афирмише  хришћанске породичне вредности.

„У порту подгоричог храма

одоше, тата, ћерке и мама.

Митрополит каза: „Као Матеу

Првог марта крстићу Леу

У крстионици као са Златичког храма

прилика је да се крсти ова дама.

Патријарх Иринеј и владика долазе

да Леу и остале миропомазе“.   

Ђурићева збирка песама Свуд ме има, кришом вирим потврђује да је песник-аутор човек који има душу и који разуме дечји свет. Новица је, сматра књижевник Ђорђе Брујић још једном доказао да спада у малобројне песнике за децу који умеју да се и „кораком уназад поврати у чаробни, бајковити свет у којем је све могуће“.  Ако су, а јесу, велика књижевна дела саткана од трајног и дубоког карактера њихових аутора, онда је сувишно доказивати да је Новица Ђурић карактерни песник који овом књигом није ставио тачку када је „књижевност о деци“ у питању. Нека му као мотив буду и бројне награде које је добио, између осталих, и за заслуге у области зближавања култура, уметности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана.

Мр Мирко Јаковљевић