петак, 5. децембар 2014.

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ: Цијела књига једна Пјесма



Пише: Новица ЂУРИЋ

/ Добрица Ерић, БРОЈАНИЦЕ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ, Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2014. године /

„Бројанице из Грачанице“ је ријетка пјесничка књига у Срба – цијела књига једна Пјесма. Можда и најдужа Пјесма, са 1389 чворића, како пјесник уписа у поднаслову књиге.

Све је пјесник свезао у чвор, онај нераскидиви – Косовски, па стога је ту трагику једног народа испјевао у онолико строфа према години која се казује – 1389, када би онај славни Косовски бој у ком Срби поразише силу, бахатост, пријетње, страх, многољуднију јуначку војску и на крају побиједише себе.

Ту и лежи пјесникова замисао да је ову књигу написао као „Повјесницу части и бешчашћа“.

Да цио српски род има само Монаха Симеона и Светог Саву – свјетлост ове бројанице, знао би да се ничега не треба плашити јер су они божји кров над нама. Оставише Мир Божји у народу, позлатише крстионице и крст уздигоше да га види и љуби цио народ, казаше писмо, обновише цркве и манастире, вратише част, храбрећи народ да се не боји „Мрака и мрачних сила свих врста, / Гдје има Бога и часног крста“. Тако казива Ерићева Бројаница.

Добрица Ерић, српски славуј из житница и шљивика, у књизи „Бројанице из Грачанице“ опјевао је Предкосовски, Косовски и Покосвски , боље рећи препород, славу и на крају духовну беду једног доба и оних који на њега мирисаху.

Ерић види, јер није заслијепљен ничијим иметком, не да се парама и трезорима, вођама што Србију посрамише и умањише, већ и ван ње види да има негдје неко ко кличе и пјева за добро Српства, па тако у 953. чвору пјева:

„У општој омрази родољубља
Кроз помрачену дукљанску савест
Просину свети острошки зрак
Српски национални савјет
Обасја монтенегријски мрак“.

Не да се ово Ерићево чвориште тек онако размрсити јер сваки стих приповиједа истину о страдању народа Српског, за који се моли сваким словом, за који зажиже свијеће и крст љуби како би изашли „из осоја“, да спаси земљу „над безданом“ и ту последњу варницу увеза ријечима:

Нема коментара:

Постави коментар