четвртак, 11. октобар 2018.

Дубак с „Посланицом наговарачу“ у антологију изабраних


ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ

Пише: Новица Ђурић 

/Будимир Дубак, „Антологија Сербика“, (поезија), Српска књижевна задруга Подгорица и "Орфеус", Нови Сад, 2018. године /

Нијесу писци одабирали едиције, ријетко се то дешавало, већ су едиције у издавачким кућама одабирале писце и с великим именима поезије и прозе допирали у свијет водећих књижевних кућа. Такав је случај и са едицијом, боље рећи библиотеком „Антологија Сербика“ која је одабрала и објавила „Посланицу наговарачу“, избор из поезије на 350 страна, водећег пјесника, прозаисте, есејисте, односно драмског српског писца Будимира Дубака из Подгорице.

            Дубакову књигу су заједнички изњедриле издавачке куће „Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице и Фондација „Група север“.
            Ова вриједна и по многу чему јединствена едиција током протеклих година објавила је 14 књига – изборе из поезије: Матије Бећковића, Стевана Раичковића, Ранка Јововића, Новице Тадића, Рајка Петрова Нога, Драгана Лакићевића, Добрице Ерића, Момира Војводића, Зорана Костића, Селимира Радуловића, Гојка Ђога, Ивана Негришорца, Благоја Баковића и Будимира Дубака.
            Умјесто великих ријечи које би морале бити прилагођене овом антологијском пјесничком тестаменту пјесника Будимира Дубака, вјерујем да с правом одабирам следеће стихове:
            „Наша судбина је зрно
              Што уплакана птица
              У кљуну држи ...“
            Како ништа што писац забиљежи, па ни посвета на првој страници „Посланице наговарачу“, није тек слово реда ради, па ни Дубакова посвета да смо се „изгледа имали рашта мучити у пјесничком послу“, онда ја узимам за право да два стиха (пјесма „Ноћ у Биљарди“) с краја ове књиге препјевам и Дубака упитам:
            „Како си то, Пјесниче, знао
              чему си стихове подизао?“

/ 2018./

Нема коментара:

Постави коментар