Ђурић: Црна Гора није мрвица, већ живи огањ

Повеља за животно дјело Удружења књижевника Србије уручена је писцу, предсједнику Удружења књижевника Црне Горе Новици Ђурићу, у Београду. Том приликом, на свечаности у Француској 7, награду је испред УКС лауреату уручио књижевник Видак М. Масловарић.

 

Новица Ђурић са Повељом за животно дјело Удружења књижевника Србије

Новица Ђурић с Повљом за животно дјело у УКС – Нема веће части, а она је постала ријетко признање, него када стигне глас да вам је додијељено признање за деценије књижевног рада од елитне институције каква је Удружење књижевника Србије. Колико је мени познато, ово признање до сада су из Црне Горе добили почивши академик Жарко Ђуровић и изванредни писац Миодраг Мијо Ћупић. Та чињеница довољно говори да се оно не додјељуе олако, већ временом процијеђено и пажљиво одабрано. Него, мало се ко у овој нашој полтички посвађаној, књижевно подијељеној, али даровитој Црној Гори, сјећа писца и њиховог материјалног статуса, а камо ли да га награди за оно што је вриједно и што ван граница проноси њено име. Црна Гора није мрвица, већ живи огањ, чијом се вратом већ деценијама играју дјеца док озбиљни људи пишу, читају и уживају у љепоти одабраних књига. Ријеч је жива мисао, а књиге подсједник, како је политика проскитани одрпанко који квари литературу. Ја пишем како не бих осиромашио себе што није само богатство једног човјека, већ цијеле језичке заједнице која израста из сваке генерације писаца - казао је приликом уручења, лауреат Новица Ђурић.

Он је истакао да је у Француској 7 било ријечи и о формирању јединствене књижевне организације за цијело српско говорно подручје. – Хоћемо да поново оснажимо скоро изблиједјела Вукова слова и да тако уазбучени под кров литературе окупимо све писце и из расијања. Очекујем да то буде на радост литературе, те да мрежу сумње и клевета неће бацати разни злобници. Наша моћ је и у њемачком Гетеу и нашим Његошу и Андрићу. Уосталом, и они су сјајем наше "Луче" препознавали "Знакове покрај пута" - казао је Ђурић.

Ускоро Библиографија Новица Ђурић рођен је 1956. године у Колашину. Објавио је низ дјела различитих жанрова. Добитник је бројних признања за свој књижевни и новинарски рад у земљи и иностранству. Заступљен је у неколико значајних антологија. Превођен је на италијански, руски, бугарски, шведски, арапски и македонски језик. Живи у Подгорици, гдје ради као новинар "Политике". Ускоро ће се из штампе појавити и Ђурићева Библиографија са близу 2.000 библиографских јединица.

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/91326-djuric-crn-g-r-ni-rvic-v-c-zivi-g-nj

Ђурићу награда Српске духовне академије за животно дјело

 

      Раваничанин, Новици Ђурићу

Овогодишњи добитник престижне награде Српске духовне академије из Параћина “Раваничанин” за животно дјело је књижевник и новинар Новица Ђурић.

Српска духовна академија у Параћину основана је 2005. године у сарадњи са Удружењем књижевника Србије. Броји више од 100 чланова који су ствараоци из различитих сфера уметности, а који долазе из многобројних градова и места у Србији и региона.

---

“Раваничанин”

Од битке на Косову до Велике сеобе Срба, у манастиру Раваници су живели и писали, држали лучу писмености, духовности и културе, скромни монаси који су се потписивали као Раваничан 1, Раваничанин 2 и Раваничанин 3. Они су оставили не само веома битне историјске податке из тог времена, већ су и сами стварали. Зато смо њима у почаст и славу, одлучили да Српска духовна академија додељује годишње по три признања “Раваничанин“.

---

Српска духовна академија данас ужива углед респектабилне културне институције у Србији, а о њеном угледу и важности у српској духовности, књижевности, култури и уметности говоре бројна угледна имена досадашњих добитника њених признања. О престижу Српске духовне академије сведочи и велики број предлога за добитнике признања који пристижу Академији, као и велико интересовање врхунских српских књижевника и уметника из целе Србије и региона за рад Српске духовне академије у Параћину.

Ђурићу повеља за животно дјело Удружења књижевника Србије

ДАН, 26.11.2021.

 

Награда „Мирко Бањевић“ за поезију Новици Ђурићу

У складу са Статутом Књижевне заједнице „Мирко Бањевић“ из Никшића, Жири у саставу: проф. др Живко Ђурковић – предсједник, мр Радоје Фемић – члан и књижевник Радислав Гардашевић – члан, на сједници одржаној у Никшићу 16. 12. 2019. једногласно је донио сљедеће одлуке:

У категорији за прозно стваралаштво, према пропозицијама конкурса, награђује се књига Александра Ћуковића „Кад скидају крила“, Унирекс, Подгорица, 2018.

У категорији пјесничких рукописа награђују се двије књиге: збирка изабраних пјесама Новице Ђурића, „Камени јахачи“, Унирекс, Подгорица, 2018. и збирка Милована Лаловића, „Васионик“, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2018.

У категорији пјесничких рукописа награђују се двије књиге: збирка изабраних пјесама Новице Ђурића, „Камени јахачи“, Унирекс, Подгорица, 2018. и збирка Милована Лаловића, „Васионик“, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2018.

С циљем подстицања стваралаштва, Жири је на предлог КЗ „Мирко Бањевић“ установио посебну награду за прву објављену књигу, па награђује пјеснички рукопис ауторке Данијеле Неле Јовановић „Ивицом понора“ (УКЦГ, Подгорица, 2019).

Поетском збирком „Камени јахачи“ Новица Ђурић је извршио својеврсну рекапитулацију и евалуацију сопствене пјесничке еволуције. Кроз готово четири десетљећа живе литерарне активности, Ђурић је кондензовао упоришне тачке сопствене поетике у ново, реафирмисано обличје. Кровна метафора, наговијештена насловном синтагмом – Камени јахачи, своје отјелотворење налази у тематско-мотивским круговима различите усмјерености. Слика свијета почива на предапокалиптичном осјећању које условљава повишен емоционални ангажман лирског субјекта. Присуство у трошном животу пјесник артикулише мотивом камена, као елементарним симболом трајности у времену. Ђурићева поезија, уз унутрашњу симболичку дисперзију, почива на логоцентричној визији бића, која рачуна на лојалност основним културним и духовним координатама, на које се поетска имагинација врло спретно калеми.

 

 

Ђурићу награда части "Naji Naaman" за 2021. годину

Књижевник Новица Ђурић је добитник престижне међународне награде "Naji Naaman" за 2021. годину.

Од 2002. године, књижевне награде "Naji Naaman" додељују се ауторима најеманципованијих књижевних дела по садржају и стилу, чији је циљ оживљавање и развој људских вредности.

Са 3217 учесника у такмичењу из осамдесет земаља, који пишу на шездесет језика и дијалеката: албански, апачки, арапски (књижевни и неколико говорних дијалеката), асамски, баскијски, бенгалски, белоруски, бхојпури, босански, бугарски, канаански, кинески (традиционални и поједностављено), хрватски, дански, холандски, енглески, филипински, фински, француски, немачки, грчки, хинду, мађарски, индонежански, италијански, каннада, киргишки, латински, македонски, маитхили, малајски, малајаламски, маратски, црногорски, непалски, норвешки , Одиа, перзијски, пољски, португалски, панџаби, рајастхани, румунски, руски, санскрт, српски, шпански, тагалошки, тајвански, тамилски, телугу, турски, урду, узбечки, вијетнамски и јоруба.

За деветнаесту годину постојања књижевних награда "Naji Naaman" (2021) жири је наградио 75 нових добитника.

                                                                    Новица Ђурић

Током следећег септембра, лауреати ће наћи своје одабране текстове одштампане (интегрално или делимично) у летопису награда у оквиру бесплатне књижевне серије коју је објавила Фондација за бесплатну културу (Naji Naaman Foundation for Gratis Culture (FGC)) и добиће одговарајућу потврду којом ће им доделити почасна титула члана "Maison Naaman pour la Culture".

У наставку можете погледати интегрално саопштење организатора поводом додјеле награда на енглеском језику.

Naji Naaman Literary Prizes 2021 (75 new prizewinners)

With 3217 participants in competition, from eighty countries, writing in sixty languages and dialects: Albanian, Apache, Arabic (literary and several spoken dialects), Assamese, Basque, Bengali, Belarusian, Bhojpuri, Bosnian, Bulgarian, Canaanite, Chinese (traditional and simplified), Croatian, Danish, Dutch, English, Filipino, Finnish, French, German, Greek, Hindi, Hungarian, Indonesian, Italian, Kannada, Kyrgyz, Latin, Macedonian, Maithili, Malay, Malayalam, Marathi, Montenegrin, Nepali, Norwegian, Odia, Persian, Polish, Portuguese, Punjabi, Rajasthani, Romanian, Russian, Sanskrit, Serbian, Spanish, Tagalog, Taiwanese, Tamil, Telugu, Turkish, Urdu, Uzbek, Vietnamese and Yoruba, the nineteenth picking season of Naji Naaman literary prizes (2021) rewarded 75 new prizewinners:

Merit prizes: Hassan Saaf (Morocco); Isra’ Mustafa ‘Abbuchi (Palestine); Xara Kreta (Crete, Greece).

Creativity prizes: Amal Almashaiekh (Jordan, Emirates); Ameera Chayef Ali Al-Kouli (Yemen); Anna Keiko (China); Aurelia Rînjea (Romania); Béatrice Machet (France); Bhagirath Choudhary (India); Caroline Laurent Turunc (Turkey); Darija Žilić (Croatia); Duanzhuang Zhou (China); Eva Gjoni (Albania); Felicia Buonomo (Italy); Franco Leone (Italy); George Drăghescu (Romania); Gianpaolo G. Mastropasqua (Italy); Iana De Muro (Sardinia, Italy); Ibrahim Qassim Awdi (Lebanon); Inger-Mari Aikio (Samiland, Finland); Ioan Marta (Romania); Izara Batres (Spain); Javier Alvarado (Panama); Jovanka Stojčinović Nikolić (Bosnia and Herzegovina); Khosiyat Rustam (Uzbekistan); K. K. Mathew (India); Lucilla Trapazzo (Italy, Switzerland); Magde Mahrous (Egypt); Małgorzata Żurecka (Poland); Marie Derley (Belgium); Marine Wharmby (France); Martin Dinkov (Bulgaria, France); Menuţ Maximinian (Romania); Mihaela Băbuşanu (Romania); Mina Qasiri (Morocco); Mirzana Pašic Kodrić (Bosnia and Herzegovina); Muharrem Kurti (Kosovo); Olivier Houplain (France); Pietro Berra (Italy); Radwan Hariri (Lebanon); Rakesh Chandra (India); Ramakrishna Perugu (India); Snežana Šolkotović (Serbia); Stefano Baldinu (Italy); Steve Oyebode (Nigeria); Sue Zhu (New Zealand, China); Tareq Samin (Bangladesh); Tzemin Ition Tsai (Taiwan); Yeşim Ağaoğlu (Turkey); Yosef Hadday Mis (Iraq); Zorica Tijanić (Serbia); and out of competition: Fatima Ouaiaou (Morocco, Scotland); Layla Işik (Turkey); Magdolen Refaie (awarded for the second time, Syria, The Netherlands).

Honor prizes (for complete work): Anne (Marie) Casey (Ireland/Australia); Antonia Russo (Argentina); Domenico Pisana (Italy); Dragan Koprivica (Montenegro); Ernesto P. Santiago (The Philippines/Greece); Jan Irigaray (Basque country, Spain); Jean Dornac (France); Jyotirmaya Thakur (India/UK); Kazimierz Burnat (Poland); Lică Pavel (Romania); Maria do Sameiro Barroso (Portugal); Nicolae Baciut (Romania); Novica Đjurić (Montenegro); P C C Prem (India); Pavlo Mikhailovych Movtchane (Ukraine); Serge Lapisse (France); Susy Desrosiers (Canada); Vasil Tocinovski (Macedonia); William S. Peters (U.S.A.); and out of competition: Afag Masud (Azerbaijan).

Genius prize: Awarded for the fourth time since the launching of the prizes in 2002; the first time being in 2016, the second time in 2018, the third in 2020: Ionuţ Caragea (Romania/Canada).

During next September, laureates will find their chosen texts printed (integrally or in part) in the prizes' yearbook within the free of charge literary series published by Naji Naaman Foundation for Gratis Culture (FGC), and shall receive an appropriate attestation granting them the honorary title of member of Maison Naaman pour la Culture.

Released in 2002, Naji Naaman literary prizes are awarded to authors of the most emancipated literary works in content and style, aiming to revive and develop human values.

 

 

Новица Ђурић „Златни прстен”

 Новици Ђурићу Ускоро ће лауреату Издавачка кућа „Феникс”, из Скопља, поводом „Златног прстена”, објавити његову нову књигу на македонском 

                                                                    Новица Ђурић

Овогодишњи добитник традиционалне Међународне награде за књижевни опус „Златни прстен” је писац Новица Ђурић из Црне Горе стоји, између осталог, у саопштењу Издавачке куће „Феникс” и Фондације за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија садашњост” из Скопља.
Новица Ђурић је пјесник, писац и новинар. Рођен је 1956. године у Дријенку код Колашина. Предсједник је Удружења књижевника Црне Горе, а био је и предсједник Удружења новинара Црне Горе.
Његова дјела су превођена на италијански, руски, њемачки, енглески, бугарски, шведски и македонски језик. Поред поезије и прозе, Ђурић пише есеје и критике. Заступљен је у 13 антологија и добитник је 12 књижевних награда и седам новинарских награда. Живи и ради у Подгорици, запослен је као новинар београдског листа „Политика”. Објавио је 25 књига поезије, прозе, есеја и новинарских жанрова.
Ускоро ће му Издавачка кућа „Феникс” из Скопља, поводом награде „Златни прстен”, објавити нову књигу на македонском језику.
– Свако признање годи писцу. Признања су потврда да наш књижевни рад ипак неко прати и вреднује, нарочито када она долазе из региона, као што је то случај са престижном наградом за књижевност „Златни прстен” из Македоније. Посебно ме радује чињеница да ће моја нова књига бити објављена на македонском језику, те да ће тамошња књижевна публика моћи да се упозна и са одређеним темама које ме заокупљају у новијем стваралаштву. Ово признање доживљавам и као признање цијелој нашој култури, а нарочито УКЦГ на чијем сам челу. Наћи се поред имена као што су Момо Капор, Мирослав Демак, Радомир Андрић, Владислав Бајац и други, заиста представља част и привилегију - казао је, између осталог, Ђурић за „Дан” на вијест о награди.
Награду „Златни прстен” додјељују издавачка кућа „Феникс” и Фондација за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија садашњост” из Скопља, а досадашњи добитници ове престижне награде су: Милан Гјурчинов, Ферид Мухић, Светлана Христова Јоцић, Јордан Плевнеш, Васил Точиновски, Петре Бакевски, Веле Смилевски, Тодор Чаловски, Раде Сиљан, Фиона Самсон, Петар Опачић, Борислав Парсуња, Владислав Бајац, Момо Капор, Радомир Андрић, Ева Рас, Душица Илин, Ристо Василевски, Виктор Б. Секеровски, Милан Орлић, Радован Влаховић, Сергеј и Тетјана Љуба, Аднан Озер, Радомир Уљаревић, Јованка Стојчиновић Николић и Мирослав Демак.
Датум и мјесто уручења биће накнадно саопштени.
А.Ћ.

www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=783433&datum=2021-03-11

 

 

„МИОДРАГ ЋУПИЋ“ ЗОРАНУ ПЕШИЋУ СИГМИ И НОВИЦИ ЂУРИЋУ

ФОНДАЦИЈА ЗА КЊИЖЕВНОСТ „МИОДРАГ И БРАНКА ЋУПИЋ“-ПОДГОРИЦА

   Жири за књижевну награду „Миодраг Ћупић“ у саставу : Андрија Радуловић (предсједник), мр Вишња Косовић и др Радоје Головић једногласно је донио одлуку да се награда „Миодраг Ћупић“ додијели равноправно Зорану Пешићу Сигми за књигу поезије „Биће све у реду“ (Ниш, 2018.), и Новици Ђурићу за књигу поезије „Камени јахачи“ (Подгорица, 2018.) .

Новица Ђурић

У ужи избор за награду „Миодраг Ћупић“ били  су:

Александар Ћуковић „Кад скидају крила“, Миомир Ђуришић „Михољско љето на Цетињу“, Радојица Рајо Филипов Булатовић „Ровачки клетвеник“, Горчин Благојевић „ Церада од сопствене коже“ и Радмила Кнежевић „Кап сунца“.

Из саопштења жирија:

Зоран Пешић Сигма и овом књигом поезије потврђује све оне високе квалитете пјевања и мишљења из претходних књига, апострофирајући страх као покретачку снагу , за онтолошко промишљање и својеврсно лирско војевање  искреним  и зачудним стиховима који одају пуну аутентичност пјесника који се не мири са пролазношћу, и који је још један у братству „непризнатих законодаваца“који развејава своје снове у јединстврној књизи „Биће све у реду“.

Новица Ђурић у најновијој књизи поезије „Камени јахачи“ суочава се искрено и храбро са свијетом и животом, укршта лично и колективно, исписује пјесничко свједочанство у духовном сагласју са понајбољом традицијом нашег пјесништва у чијем средишту је човјек, крст, хљеб, љубав и нада.

Пјесништво Зорана Пешића Сигме и Новице Ђурића исказује својеврсну побуну која је обиљежила живот и комплексно и обимно дјело  Миодрага Ћупића, који је друкчије стваралачки реаговао и духовне ставове заузимао у оном добу када је било много исплативије ћутати и аплаудирати.

Књижевна награда „Миодраг Ћупић“  Зорану Пешићу Сигми и Новици Ђурићу биће уручена средином јуна у Подгорици.

Досадашњи добитници нагрде „Миодраг Ћупић“ су: Срба Игњатовић, Илија Лакушић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Гојко Ђого, Тодор Живалевић, Радомир Уларевић,Будимир Дубак и Милутин Мићовић.

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/69907-nagrada-miodrag-cupic-6875764373

 

Новици Ђурићу златна значка Културно-просветне заједнице Србије за 2019. годину

Новица Ђурић

Књижевник из Подгорице Новица Ђурић, добитник је овогодишње Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2019. годину.

Ово признање се додјељује за дугогодишњи допринос развијању културних делатности - за несебичан, предан и дуготрајан рад, како стоји у образложењу жирија које потписује предсједник Милован Витезовић.

Златну значку додјељују Културно-просветнa заједницa Србије и Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу сa дијаспором и Србима у региону, а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.

Златна значка КПЗС

Новица Ђурић је дописник Политике из Подгорице и предсједник Удружења књижевника Црне Горе.

До сада је објавио преко 25 књига поезије, прозе и есејистике и десетине хиљада новинских текстова у медијима од Вечерњих Новости, Дневника, Борбе, Политике, Гласа Црногорца, Омладинског покрета и бројних других медија Србије и Црне Горе.

Недавно су му из штампе изашла Изабрана дјела у издању Унирекса. Добитник је бројних домаћих и иностраних награда, а дјела су му превођена на више страних језика.

Признање ће Ђурићу бити уручено на свечаности која ће бити одржана у четвртак 18.априла 2019. у 12 часова у Народном позоришту Београду – Сцена „Раша Плаовић“, Француска 3.

Линк: http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/69307-kulturno-prosvetna-zajednica-novica-djuric-7238763287656

link: https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=691657&datum=2019-04-10

link: https://www.in4s.net/novici-djuricu-zlatna-znacka-kulturno-prosvetne-zajednice-srbije/

 

Ријеч Новице Ђурића поводом додјеле “Немањиног жига”

Новица Ђурић

Има ли шта радосније и богодарније но када друге добром даривамо. А писци, чланови Удружења књижевника Црне Горе већ 70. година даривају слова извезена у књигама поезије и прозе.

            Данас, поводом 70 година од оснивања Удружења књижевника Црне Горе даривамо специјално признање Књижевној задрузи Српског националног савјета, за изузетан допринос афирмацији српске књижевности у Црној Гори, односно за изузетан допринос развоју културе, издаваштва и очувању идентитета српског народа у Црној Гори.

            Посебно желим да нагласим да је ово признање КЗСНС припало једногласном одлуком Ушправног одбора УКЦГ-е.

            Поштована господо, цијела 2016. година је била у знаку обиљежавања великих датума наше културе: седамдесет година постојања УКЦГ и часописа „Стварање“.

            Озбиљне државе и народи се поносе трајањем и резултатима таквих културних институција. Нажалост, у савременој Црној Гори то није случај. Штавише, власт је учинила све, како би УКЦГ и „Стварање“ били избрисани са наше културне мапе.

            У таквим условима српски писци у Црној Гори су принуђени да се боре за голи опстанак. Државне институције (на челу с Министарством културе) за њих су биле и остале недоступне.

            Прије десет година је покренута издавачка дјелатност у оквиру Српског народног вијећа, под називом Књижевна задруга. У вријеме прогона српског језика и ћирилице, српске књижевности и Срба у Црној Гори, та издавачка кућа је широм отворила своја врата за писце, који су дискриминисани од стране национално искључивог, антисрпског режима у Црној Гори.

            Током протекле деценије Књижевна задруга Српског националног савјета објавила је преко сто књига писаца, чланова Удружења књижевника Црне Горе.

            Уз афирмацију наше савремене литературе Књижевна задруга је у више од 230 штампаних књига (из различитих области) вршила и врши изузетну националну мисију, која има за циљ очување српског језика и ћириличног писма, као темеља српског идентитета.

            Имајући у виду тако крупна постигнућа Књижевне задруге Српског националног савјета, Удружење књижевника Црне Горе, у знак захвалности, Књижевној задрузи додјелила ово посебно и вриједно признање –Немањин жиг.

У Подгорици,                                                      Предсједник УКЦГ,

27.01.2017. г.                                                           Новица Ђурић

Ђурић уручио признање Вуксановићу

Ђурић и Вуксановић

Предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Новица Ђурић признање је уручио на свечаности поводом крсне славе Српског националног савјета, Светог Саве, предсједнику Савјета - др Момчилу Вуксановићу.Управни одбор Удружења књижевника Црне Горе, поводом 70 година од оснивања Удружења књижевника Црне Горе, додијелио је специјално признање „Немањин жиг” Књижевној задрузи Српског националног савјета, за изузетан допринос афирмацији српске књижевности у ЦрнојГори.

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО САВЕЗА НОВИНАРА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ УРУЧЕНА НОВИЦИ ЂУРИЋУ

Саво Греговић и Новица Ђурић

 КАД КАЖЕМ НОВИНЕ МИСЛИМ НА ЧОВЈЕКА

Новинари не смију да буду хијене, већ да, умјесто страха, у своје текстове сливају истину која неће мачем да посијече, већ да вида и залијечи – поручио је Ђурић

Овогодишња награда за жи­вот­но дје­ло Са­ве­за но­ви­на­ра Ср­би­је и Цр­не Го­ре до­ди­је­ље­на је Но­ви­ци Ђу­ри­ћу, Бра­ни­сла­ву Гу­ла­ну и Вук­ма­ну Ви­да­ко­ви­ћу од­лу­ком жи­ри­ја ко­ји су чи­ни­ли Гор­да­на Ерор, Ду­шан Да­ви­до­вић и Жи­во­јин Ра­ко­че­вић.
Пред­сјед­ник жи­ри­ја Гор­да­на Ерор је из­ја­ви­ла да су но­ви­на­ри за­слу­жи­ли при­зна­ње ве­ли­ким ра­дом, ис­ку­ством и ути­ца­јем, ка­ко у сво­јим сре­ди­на­ма, та­ко и на оп­штем пла­ну. Њи­хо­ви тек­сто­ви, укуп­ни рад и ан­га­жман по­ка­зу­ју не­пре­ки­ну­ту ис­трај­ност и тра­га­ње за про­фе­си­о­нал­ном исти­ном.
У обра­зло­же­њу се на­во­ди да је Но­ви­ца Ђу­рић из Под­го­ри­це но­ви­нар ,,Ве­чер­њих но­во­сти”, ,,Бор­бе” и ,,По­ли­ти­ке”, чи­ји рад ка­рак­те­ри­ше објек­тив­но и ре­ал­но са­гле­да­ва­ње ком­пли­ко­ва­них до­га­ђа­ја и по­ја­ва ко­је пра­ти у Цр­ној Го­ри.
,,Осим но­ви­нар­ског нер­ва, ње­гов стил пи­са­ња је пре­по­зна­тљив и бли­зак чи­та­лач­кој пу­бли­ци. Ђу­рић је пло­дан пи­сац и пје­сник, а тре­нут­но оба­вља функ­ци­ју пред­сјед­ни­ка Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Цр­не Го­ре”, сто­ји у са­оп­ште­њу.
Ђу­рић је при­ма­ју­ћи но­ви­нар­ску на­гра­ду за жи­вот­но дје­ло Са­ве­за но­ви­на­ра Ср­би­је и Цр­не Го­ре ис­та­као да ,,ка­да ка­же но­ви­не – ми­сли на чо­вје­ка”.
– Сви­јет је по­стао бир­ти­ја, пр­чвар­ни­ца, па ка­ко он­да оче­ки­ва­ти да но­ви­на­ри и но­ви­нар­ство бу­ду про­фе­си­ја љу­ди – че­сти­тих и по­ште­них би­ље­жни­ка до­га­ђа­ја, ка­да са­мо ри­јет­ки бље­сну, али бу­ду уга­ше­ни по­пут ме­те­о­ра. Та­ко, с вре­ме­на на ври­је­ме, бље­сне још по­ко­ја ре­пор­та­жа и њен аутор, али се све то бр­зо за­гу­би у пра­шу­ми из­вје­шта­ја и про­ка­за­них – екран­ских ин­тер­вјуа од ко­јих сва­ко до­бро сло­во би­ва ре­тро­град­но, а при­ми­ти­ви­зам и ого­ва­рач­ка по­ли­ти­ка баш она­ква ка­кву ба­шти­ни по­ли­тич­ка, не мо­гу да ка­жем ели­та, јер оно че­га не­ма и не име­ну­је се, али сва­ка­ко су про­па­га­то­ри оно­га че­га не­ма и оно у шта и не вје­ру­ју. Па шта да ту ра­ди но­ви­нар и ка­ко да но­ви­нар­ство уз­диг­не не по­да­нич­ки бар­јак, онај ко­ји су кроз те­жа вре­ме­на про­ни­је­ли од ко­јег се још по­не­гдје ви­де ње­го­ви обри­си – ка­зао је Ђу­рић.
Он је до­дао да ни­ка­да и ни­је би­ло те­шко де­фи­ни­са­ти но­ви­на­ре, од­но­сно но­ви­нар­ство ако од­го­нет­не­мо да ли свје­до­чи исти­ну или пла­си­ра ла­жи.
– Ако ћу­ти­те стра­ху­је­те од се­бе, та­да је нај­бо­ље да на­пу­сти­те но­ви­нар­ство и бу­де­те пор­тир на вра­ти­ма не­ке од ин­сти­ту­ци­ја од ко­јих има­те ноћ­ну мо­ру. Јер, но­ви­нар­ство ни­је „про­ми­је­ни тв ка­нал”, већ да про­вје­ре­ним и не­по­бит­ним чи­ње­ни­ца­ма да до­при­нос про­мје­ни ло­шег на бо­ље. Је­ди­но су од еша­ло­на ре­ке­тар­ског но­ви­нар­ства, ко­је се осје­ћа све ви­ше у ме­ди­ји­ма, го­ри они ко­ји би­ва­ју про­па­ганд­на ма­ши­на по­је­ди­них пар­ти­ја, а на­кон то­га се се­ле у ка­би­не­те, по­сла­нич­ке клу­бо­ве, на јах­те, у бан­кар­ске тре­зо­ре... Тек та­да по­чи­њу да при­ча­ју о но­ви­нар­ском ко­дек­су и још до­вољ­но не­де­фи­ни­са­ном ис­тра­жи­вач­ком но­ви­нар­ству. Јер, у на­ро­ду су сви они ко­ји су да­ва­ли или узи­ма­ли тај­не ин­фор­ма­ци­је на­зи­ва­ни жби­ро­ви­ма да не ка­жем шпи­ју­ни­ма. Да­нас чу­јем да их зо­ву ис­тра­жи­ва­чи, зви­жда­чи, ду­ва­чи по­лу­и­сти­не, по­ли­циј­ско-ту­жи­лач­ка звижд­ни­ца – ка­зао је Ђу­рић.
Он је до­дао да но­ви­на­ри не сми­ју да бу­ду хи­је­не, већ да умје­сто стра­ха у сво­је тек­сто­ве сли­ва­ју исти­ну ко­ја не­ће ма­чем да по­си­је­че, већ да ви­да и за­ли­је­чи.
– А ли­је­па ри­јеч, ода­бра­на ка­да ће се и ко­јим по­во­дом ка­за­ти, ула­зи у сва­чи­ју ку­ћу без прет­ход­но за­тра­же­не ви­зе. А као та­ква, ин­фо­р­ма­ци­ја, при­ча, ре­пор­та­жа, по­ко­ле­ба­не осна­жи, не­вјер­ни­ма по­вра­ти вје­ру, а до­бру до­бром до­бру­је, но­ви­нар се упи­сао у не­про­ла­зност, ра­дост чи­та­ла­ца, од­но­сно гле­да­ла­ца и тог тре­нут­ка до­сто­јан је да при­ми при­зна­ње ко­јим га да­ри­ва про­фе­си­ја и ко­ји је њој, и са­мо њој, де­це­ни­ја­ма био на услу­зи. Да ли сам ја је­дан од тих, не сми­јем ре­ћи, али Бог ми је свје­док да сам уви­јек гдје је нај­та­ње пре­сје­цао на сво­ју ште­ту. Би­ла су мо­жда је­дан или два слу­ча­ја ка­да сам ср­цу ре­као пи­ши и ври­је­ме је по­ка­за­ло да о њи­ма дру­га­чи­је и ни­је ва­ља­ло пи­са­ти. И, уз за­хвал­ност мо­јим ко­ле­га­ма из УКЦГ и УКС, уз ра­дост по­сто­ја­ња Са­ве­за но­ви­на­ра СиЦГ, ја да­нас не мо­гу да не ка­жем срп­ском ,,Мон­ду”, мо­јој ,,По­ли­ти­ци” и свим уре­ђи­вач­ким ти­мо­ви­ма од да­на ка­да сам при­је пет­на­е­стак го­ди­на ушао у ту нај­ста­ри­ју но­ви­нар­ску по­ро­ди­цу, ве­ли­ко људ­ско хва­ла, увје­рен ка­ко је ово при­зна­ње још је­дан ка­мен­чић у ве­ли­ком мо­за­и­ку ,,По­ли­ти­ке”, за ко­ју су мо­је стри­не уви­јек го­во­ри­ле: ,,Си­не, ку­пи нам но­ви­ну”. Та­ко су сви чи­та­о­ци го­во­ри­ли за ,,По­ли­ти­ку”, па вје­ро­ват­но од ту­да и она ри­јет­ко тач­на ре­кла­ма: ,,Ка­да ка­жем но­ви­на, ми­слим на ‘По­ли­ти­ку’” – за­кљу­чио је Ђу­рић.

Хај­дук те го­ни хај­ду­ке

– Но­ви­ца Ђу­рић ни­је био и ни­је ,,хај­дук ро­бља ве­за­но­га”, ни­ти је слу­жио, ни­ти слу­жи они­ма ко­ји­ма ,,за­кон ле­жи у то­пу­зу”, бо­ре­ћи се за исти­ну и прав­ду Ђу­рић је ,,хај­дук те го­ни хај­ду­ке” и сто­га је ње­го­ва ,,хај­ду­чи­ја” гла­со­ви­та и слу­жи на част и ку­ћа­ма у ко­ји­ма је ра­дио, али и но­ви­нар­ству у цје­ли­ни. Да Но­ви­ца Ђу­рић ни­је са­мо хра­бар и ча­стан већ и ква­ли­те­тан но­ви­нар по­твр­ђу­је и ње­го­ва бо­га­та жи­вот­на и рад­на би­о­гра­фи­ја – на­во­ди се, из­ме­ђу оста­лог, у пред­ло­гу за ову пре­сти­жну на­гра­ду ко­ји је пот­пи­сао УО УНЦГ.

На­гра­ђе­ни Гу­лан и Ви­да­ко­вић

На­гра­ђе­ни Бра­ни­слав Гу­лан из Но­вог Са­да, при­је све­га је еко­ном­ски и агро­е­ко­ном­ски но­ви­нар ко­ји се про­фи­ли­сао и као екс­перт за ове те­ме у нај­е­лит­ни­јим ју­го­сло­вен­ским и срп­ским ме­ди­ји­ма. Са­рад­ник је број­них на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја и до­бит­ник ва­жних при­зна­ња.
Вук­ман Ви­да­ко­вић, та­ко­ђе на­гра­ђе­ни но­ви­нар, са сво­јим ли­стом „Је­дин­ство” из При­шти­не по­ди­је­лио је че­стр­де­сет и пет го­ди­на до­бра и зла, ра­де­ћи као пре­да­ни хро­ни­чар и про­фе­си­о­на­лац.

А.ЋУ­КО­ВИЋ / ДАН, култура, 2.11.2016. године  /
http://www.webtv.rs/play/87296/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore-novici-%C4%91uricu-branislavu-gulanu-i-vukmanu-vidakovicu 

Lin: http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&datum=2016-11-02&clanak=571317&naslov=Kad%20ka%BEem%20novine%20mislim%20na%20%E8ovjeka 

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore_769518.html 

http://www.mitropolija.com/episkop-kiril-2-novembra-u-sabornom-hramu-u-podgorici-govorio-na-predstavljanju-casopisa-stvaranje/

http://www.alo.rs/urucene-nagrade-saveza-novinara/78937 

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе

Награда за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе уручена је данас у Прес центру Новици Ђурићу, Браниславу Гулану и Вукману Видаковићу.

Вукаман Видаковић, Бранислав Гулан и Новица Ђурић

„Награду су заслужили новинари са великим радом, искуством и утицајем, како у својим срединама, тако и на општем плану. Њихови текстови, укупни рад и ангажман показују непрекинуту истрајност и трагање за професионалном истином“,наведено је у образложењу жирија, који је радио у саставу Гордана Ерор, Душан Давидовић и Живојин Ракочевић.
Говорећи на данашњој свечаности Душан Давидовић је рекао да је жири једногласно донео одлуку и истакао да сваки добитник понаособ представља подстрек младим новинарима.
 

Душан Давидовић, Вукаман Видаковић, Бранислав Гулан, Новица Ђурић и Саво Греговић

Сви лауреати, примајући награде, осврнули су се на тешку ситуацију у новинарској професији.

Новица Ђурић, дугогодишњи дописник „Вечерњих новости“, „Политике“ и „Борбе“ из Подгорице, истакао је да су у Црној Гори новинарске слободе још далеко, новинари се хапсе, експресно туже, а за оне који су, не тако давно и убијани, још увек нису пронађене убице и налогодавци.
„Дјелимично смо за опште сивило и сами криви, за непрофесионалности губљење дигнитета ове часне професије, која је озбиљно зарибала у такозваном таблоидном новинарству, које преплављује наше просторе, пристајући на понижавање због голог опстанка“, рекао је Новица Ђурић, примајући награду.
Бранислав Гулан из Новог Сада је, пре свега економски и агроекономски новинар, који се профилисао и као експерт за теме из области пољопривреде у најелитнијим југословенским и српским медијима и био сарадник бројних научних институција и добитник важних признања.
Захваљујући на награди, Гулан је приметио да су новинари чешће нагрђивани него награђивани, такође констатујући да је ово зло време за новинарство, и да се објављују углавном неистине и полуистине.
Вукман Видаковићје цео свој радни век веран приштинском „Јединству“. Такође се осврћући на садашњу ситацију у новинарству, присетиосе савета који су новинари једном приликом добили од Драже Марковића, некадашњег председника Савезне скупштине и једно време директора Радио Београда.
„Поштоване колеге, све што сам научио о вашем послу је да будем пратиоц система. То и вама препоручујем, јер од вас ништа не зависи“ саветовао је Марковић.

Портал УНС, Аутор: С. Димитријевић - 29.11.2016.
http://uns.org.rs/desk/UNS-news/42194/urucene-nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore.html 

Награде Савеза новинара Србије и Црне Горе Новици Ђурићу, Браниславу Гулану и Вукману Видаковићу

Жири у саставу Гордана Ерор, Душан Давидовић и Живојин Ракочевић једногласно је одлучио да овогoдишње награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе припадну Новици Ђурићу, Браниславу Гулану и Вукману Видаковићу.

Председник жирија Гордана Ерор изјавила је да су награду „заслужили новинари са великим радом, искуством и утицајем, како у својим срединама, тако и на општем плану. Њихови текстови, укупни рад и ангажман показују непрекинуту истрајност и трагање за професионалном истином.“
Новица Ђурић из Подгорице је новинар Вечерњих новости, Борбе и Политике. Његов рад какрактерише објективно и реално сагледавање комликованих догађаја и појава које прати у Црној Гори. Осим новинарског нерва, његов стил писања је препознатљив и близак читалачкој публици. Ђурић је плодан писац и песник, тренутно обавља функцију председника Удружења књижевника Црне Горе.
Бранислав Гулан из Новог Сада је пре свега економски новинар и агроекономски новинар који се профилисао и као експерт за ове теме у најелитнијим југословенским и српским медијима. Сарадник је бројних научних институција и добитник важних признања.
Вукман Видаковић је са својим листом „Јединство“из  Приштине поделио честрдесет пет година добра и зла, радећи као предани хроничар и професионалац.
Свечано уручивање награда за животно дело биће обављено 29. октобра 2016. године у 13 часова у Прес центру Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6/III.

УНС вести /28. 10. 2016. / 

http://uns.org.rs/desk/UNS-news/42182/nagrade-saveza-novinara-srbije-i-crne-gore-novici-djuricu-branislavu-gulanu-i-vukmanu-vidakovicu.html 

Сибир - Ђурићу уручена награда “Цар-риба”

Књижевник Новица Ђурић, иначе предсједник Удружења књижевника Црне Горе, био је у Сибиру на позив Митрополита Сибирског Пантелејмона, да прими књижевну награду “Цар-риба” коју су му крајем прошле године додијелили  Међународни културни центар и издавачка кућа „Краснјарское Воскресение“. 

           Организациони одбор Међународног просветног скупа “Словенска Душа” и Двадесетог јубиларног фестивала умјетности који се од 3. до 5. маја 2016. одржао у сибирском граду Краснојарск позвали су Ђурића да буде учесник ова два највећа фестивала која се одржавају у Руској федерацији.

            Поред међународне награде – медаље „Цар-риба“ за заслуге у области зближавања култура, умјетности, новинарског стваралаштва народа Русије и балканских земаља, Ђурић је прошле године добио и Међународну књижевну награду за књижевност „Златно перо Русије“ које му је додијелио Савез писаца Русије и Орден „Херој рада“,

            О каквим се признањима ради довољно говори податак из званичног саопштења жирија да је Ђурић „Златно перо Русије“ добио у конкуренцији више од 25.000 учесника из 75 земаља.

 

Митрополита Сибирски Пантелејмон у својој резиденцији примио је Ђурића

Виолета, Митрополит и Ђурић

За медије Ђурић је изјавио да је позив признање коме се није надао, посебно што је то позив, осим писаца и других “културњака” великог и далеког Сибира, “најприје благослов који сви тражимо од божјих изасланика на земљи, посебно када га шаље Његово Високопреосвештенство Митрополит свесибирски, господин Пантелејмон”.

Ђурић се уписује у књигу утисака почасних грађана

Награду Ђурићу уручио је директор архијрејског образовног центра Краснојарск, Андреј Бардаков

У писму захвалности митрополиту Ђурић је, између осталог, написао:

            “Вашим позивом поново сте потвдили да су Црна Гора и Русија род рођени још од времена Светог Петра Цетињског. Неизмјерно Вам хвала што сте позвали раба Божјег, мене грешног и прегрешног да свједочим и принесем једно зрно соли, оно којим је Син Божји посолио стадо своје. Нијесу ријечи довољно моћне да Вам искажем захвалност на позиву, јер на обичне ријечи сада немам право. Осјећам једино како срце диктира свако слово захвалности и како се моли Богу да живите у здрављу на радост свих – Руса, Срба, Црногораца, свих над чијом је главом положен крст”.

Ђурић на споменику Виктора Астафијева писца романа “Цар риба”

 

Бардаков, Ђурић и књижевник, преводилац, новинар Сергеј Шчеглов 

Ђурић на једној од конференција за новинаре - Краснојарск