Три награде из Русије за Новицу Ђурића

Обавјештење о награди Новици Ђурићу

Предсједнику Удружења књижевника Црне Горе,
Предсједнику Удружења новинара Црне Горе

Господину НОВИЦИ ЂУРИЋУ

Поштовани господине Новице Ђурићу
Организациони одбор Националне књижевне награде „Златно перо Русије“ Вас поздравља с књижевним наградама за 2015. Годину.
Ви сте постали витез почасног ордена „Трудовая доблестъ“ (Херој рада).

Одлуком жирија сте такође постали златни добитник Националне књижевне награде „Золотое перо Руси“ (Златно перо Русије).
Међународни културни центар и издавачка кућа „Красноярское Воскресение“ награђују Вас медаљом „Царъ-рыба“ (Цар-риба) за заслуге у области зближавања култура, умјетности, новинарског стваралаштва народа Русије и балканских земаља.
Орден „Трудовая доблестъ“ (Херој рада), диплому и медаљу „Царъ-рыба“ (Цар-риба), као и одликовање „Золотое перо Руси“ (Златно перо Русије) биће Вам уручени на великој свечаности, која ће се одржати 30. октобра 2015. године у Централном дому писаца у Москви, на адреси: улица Болышая Никитская 53.
С поштовањем и са жељама за нове стваралачке успјехе,

Предсједник Организационог одбора
Националне књижевне награде
«ЗЛАТНО ПЕРО РУСИЈЕ»

Светлана Савицка

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/knjizevnost/35234-novica-djuric-zlatno-pero-2015

http://perorusi.ru/blog/2015/09/%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B8-2015/ 

ЊЕЖНОСТ У ЧУНУ

Знаш ли како у мом чуну
шапуће њежност ко у жбуну,
па се привијем, следим, змијски
убризгам отров, људски, истински.

Знаш ли како срце звони
када се следи крв и моли - отвори,
па се подигне велика ролна,
дах људски, семенка отровна.

Знаш ли како се пјева
жудња између два тијела снева,

па се разњежи, потре, рашири,
пусти пипке и чедно вири.

Знаш ли како зна да јекне
од радости као од бола меке
жиле у гласу и у струку,
када се без даха хваташ за руку.

Знаш ли чему све те ситнице,
љубав, тијело, њежност и трице,
зашто кад је срце онда стена,
све ће проћи, потом нас нема.

Новица Ђурић о награђеној књизи Перивоја Поповића

Новица Ђурић као предсједник жирија награде "Марко Миљанов", Удружења књижевника Црне Горе, на Медуну 8. маја 2008. године о награђеној књизи Перивоја Поповића.

Бити ту и тамо

Куда отићи а остати овдје,

заробљен у убјеђења, славе,

предати се сеобама, туђини,

а бити ту и тамо испред главе.

Љубити жене, дјецу, плотине,

калдрме, сокаке, улице нове,

гледати у фењер к’о у лампионе

талогом плочника како плове.

Кренути с првом кишом,

јахати на лишћу, сплаву траве,

носити стопе након корака

прерушени у сонетима славе.

Посјећи стабла, шуме непрегледне,

нек се пјевач у њима снађе,

птица пјевачица и уплакани путник

кад пут не знају нек пјева безнађе.

Све нека крене у сеобе,

срцу се разњежи, овјери човјека,

души допусти нека пјева, цвили,

ближи последњој пјесми из далека.

Нити сам тамо, нити сам овдје,

дуго трајаху узалудне сеобе,

миришем травке што пчелама меде,

не би ли устао из свеколике биједе.

Куд год да кренух

остајах овдје,

сеобе, сеобе....