Тројство у руци мајке

Тројство у руци мајке

/ Новица Ђурић, КОСОВО МАЈКО, Партенон, Београд 2015. године /

Свака песничка књига има неко своје Тројство. У поеми ,,Косово, Мајко", Новица Ђурић, вечити симбол православних Хришћана смешта у мајчине руке. То су: Крст Дечански, тамјан и мало соли.

Читава ова песма обележена је овим симболима. 

Крст Дечански је спасоносан, тамјан миомирисан и лековит за све ране, а мало соли је дар од Бога кроз залогај хлеба, парче погаче, јер га доноси мајчина рука.

Док читамо ове окосовљене стихове, нисмо потпуно сигурни да ли су они ,,дијалог" песников са мајком, која је ту да све чује и разуме, или његов болни ,,монолог", вапај и стрепња.

Та велика жена тихује, моли, храни, заклиње млеком, спрема на пут своју децу, дочекује, самује, везе, сакупља лековите траве, а онда одједном, негде је нестала:

Што ли је нема,

да није замркла у молитвама,

на коленима пред мајком Љевишком

Иако је отишла, нестала, заспала, смрзла се, остају речи: ,,Ја се сада њених ријечи присјећам",а речи су наравоученије, опомена, задужбина, храм, светлост која зари значење имена: Лазар, Милица, Симонида, Дечани, Пећаршија, Мајка, сестре, браћа, завичај.

Хришћанска нада је неуморна, неумрла, несаломива. Она не гасне. Мајка никада не одлази ,,њу је само преварио сан" - пред лепотом ових стихова верујемо да се Симониди вид вратио и да нас она заувек посматра са фреске. 

Али и православна, песничка, синовљева туга је огромна, силна, као Космет - вековна. Мајка је отишла, са њом и кућне пчеле, хранилице, напустиле саће, винуле се низ Косово. 

Због те туге настаје и песма. Као молеб. Свећа. Цвет. Божур. Песма Мајци, Косовки, Црногорки, Српкињи, мученици. Песма као захвалност. Дуг. Поштовање. И неизмерна љубав.

Милица Бакрач

http://srpskenovinecg.com/kultura/kultura/knjizevnost/34147-kosovo-majko