Академска трибина “Савремене тенденције у књижевности Новице Ђурића”

 СН Академска трибина - Лирик и поета без премца 

 Новица Ђурић

Академска трибина “Савремене тенденције у књижевности Новице Ђурића” у организацији Српског културног центра Свети Сава и Српског националног савјета Црне горе одржана је синоћ у просторијама Српске куће у Подгорици.

О стваралаштву овог угледног књижевника, предсједника Удружења књижевника Црне Горе, дугогодишњег новинара и уредника бројних медија пред подгоричком публиком говорили су Драган Алорић, уредник Српског радија, Миљан Николић и мр Александар Ћуковић.

Николић је говорећи о књижевном опусу Ђурића казао је да је у његовом ставралаштву примјетан додир са тематском цјелином пјесника Васка Попе и у својеврсном есеју под називом “Свеприсутна ведрина Новице Ђурића” истакао сву суштину његовог деценијског књижевног стваралаштва.

“Како исказати пјесму а не поништити се као пјесник, не одати њену тајну при том открићу, не подилазити читаоцу, остати с њене стране говора у најприснијој вези са материјом ријечи и бића изреченог?!.Књигом пјесама “Трагом живота” стао је на видјело својим принт покушајем да се представи и искупи међу толиким пјесничким искуством нараслим од почетка упамћеног пјевања и мишљења доносећи свој начин како користити у поезији ријечи и на које се теме и на која мјеста у човјеку проза да ослонити. Сам живот на првом мјесту а тек потом пјесничке вјештине и техника говора. Осврнемо ли се на оно што би смо могли назвати примарним изразом бића пјесника, настао као одраз исконског искуства младости наћи ћемо пјесника у свом природном окружењу заноса и увјерења, одраз чистог говора онако како то младост може да пјева и то наравно, под условом, да пред собом у тим раним текстовима имамо пјесника”, казао је Николић наводећи да је “времена и прилике да се докаже и оствари као пјесник Новица имао у наредних десетак књига поезије за одрасле и двије књиге пјесама за дјецу”.

Миљан Никиолић

Он је додао да бити лирик у вијеку атомске технологије и неандерталске етике како је негдје натукнуто за вријеме о коме говоримо дјелује на мах неувјерљиво, парадоксално, немогуће јер, како рече, “коме и чему себе посветити а да перципирано остане лирска исповјест?”.

Детаљ с трибине

Виолета, Леа и Матеа Ђурић

мр Александар Ћуковић, Новица Ђурић и Миљан Николић

“Није потребно уводити теорију жанрова да би доказали шта је данас узело примат у књижевној индустрији лијепе публицистике, измотавати се како је за све крива прозодија као основа организације људског говора и њен омиљени жанр као подесније средство и начин казивања. Новица Ђурић није бирао да своју контеплативну лирику издаје у бујуцама нараслог текста јер то би било против смисла и природе онога о чему је и на који начин говорио у својим дјелима. Он је лирик и његово искуство је управо те категорије, и то нема везе са тенденцијом у литератури која се чита и потражује, већ са литературом коју он проживљава и ствара по нужности личног нахођења и самој неопходности опстанка међу ријечи. У раним пјесничким књигама “Узалудна врата”, “Дрво у тами”, “Страх од сличности”, “Кућни тамничар”, “Божија дјеца” објављеним од 1980. до 1996. године из којих изабране пјесме налазимо у књизи под насловом “Камени јахачи” огледа се прва фаза његовог стваралаштва. Савремени свијет настанка пјесама овог периода назире се у контрасту слика породичне куће и завичаја, те губљења континуитета у контексту са дјетињством, извором матичног бића ком пјесник по свом опредјељењу и наслијеђеном искуству свим својим бићем и пјесничким начином поимања свог мјеста припада. Индустријско друштво, безлично бирократизовани људским ликом и модерни свјетски поредак стоје као контрапункт природи, породичној кући, огњишту те интимном односу са најближим сродницима који се јавља у каснијим пјесмама друге фазе. Ђурић бира га говори о ономе што му је непосредно блиско, што добро познаје. Он свједочи о свом свијету и поезију узима за средство документовања личног, интимног искуства као културе и традиције свог етноса”, навео је Николић.

 

Мр Александар Ћуковић у свом обраћању је истакао да у Ђурићевом стваралаштву више наслова заокупља пажњу издвајајући на почетку дјело “Роман ти причам” за које је аутор добио награду “Марко Миљанов”.

“ Лична приповијест о одрастању згушњава живе слике сјећања у роман чији дискурс нема само интимни или завичајни карактер, у питању је слика једног начина живота без дотјеривања и уступака који би је измјестили из оквира тог дијела Црне Горе друге половине 20. вијека. Аутор је успио да овом дјелу подари документарну црту без стаха да би она могла означити изчашењем. Он је фактографску грађу проциједио кроз умјетничку визуру пружајући свом дјелу извјестан шарм”, навео је Ћуковић.

Мр Александар Ћуковић

 

У свом обраћању Ћуковић је подсјетио и на недавно публиковану Ђурићему књигу есеја под називом “У тебе се уздам” која је, како је навео, својеврсна мапа трагова сусрета са књигом и његов усрдни позив на читање.

“ Књига “У тебе се уздам” представља својеврсни дневник читања, путовање кроз биљешке настале на маргинама оних дјела којима је Ђурић посветио своју читалачку пажњу. Својим записима оставља траг о прочитаном, траг о могућем крају, могућем знаку и симболу, траг сусрета са најразноврснијом литературом и њеним рефлексијама. Свједок је мисли великана наше писане ријечи. Аутор се на тај начин суочава са временом прошлим, садашњим и будућим, увиђајући, градећи свијест о сопственој честици микро и макро космоса чији је неодвојиви дио. Ненамјерава бити критичар већ искључиво саучесник и судионик”, казао је мр Ћуковић.

Драган Алорић

 

Књиге Новице Ђурића

Овом приликом мр Ћуковић је подсјетио да Ђурић већ четири деценије активно учествује на књижевној сцени Црне Горе као препознатљив књижевни глас који своју особеност темељи на стабилној идеји чију срж непрестано причвршћује и веже за универзалне књижевне постулате и философске вриједности из којих црпи задивљујућу стваралачку снагу. Он је додао да је академска а нарочито новинарска критика са пажњом су пратила умјетничку генезу Ђурићевог дјела изричући високу оцјену о свим етапама његовог стваралаштва.

“ Након изузетне књиге “Десанка Максимовић,жена која је само волела” Ђурић пред своју бројну читалачку публику разастире још једну необичну исповијест, запис о великану наше књижевности Миодрагу Булатовићу. Лако и непретенциозно аутор открива мало познату авантуру из живота свог пријатеља давне 1980. године у манастиру Острог. Дјело “Миодраг Булатовић у Острогу” ненамјерно нуди три згуснуте слике које на Ђурићевски начин, судбински извиру једна из друге. Идеолошки кроки једног доба, бола у Никшићу и бола у Острогу а која би се могла завести под својеврсну скицу и садржајан роман тока свијести”, навео је мр Ћуковић.

                                                                 Новица Ђурић

Посјетиоцма се на крају академске трибуне обратио и господин Ђурић који се одабраним ријечима, захвалио дугогодишњим сарадницима истичући њихов, како је навео, немали допринос његовом стваралаштву.

 

Линк: http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/86389-sn-d-s-ribin-liri-i-p-b-z-pr-c-f

 

 

Ђурићу награда части "Naji Naaman" за 2021. годину

Књижевник Новица Ђурић је добитник престижне међународне награде "Naji Naaman" за 2021. годину.

Од 2002. године, књижевне награде "Naji Naaman" додељују се ауторима најеманципованијих књижевних дела по садржају и стилу, чији је циљ оживљавање и развој људских вредности.

Са 3217 учесника у такмичењу из осамдесет земаља, који пишу на шездесет језика и дијалеката: албански, апачки, арапски (књижевни и неколико говорних дијалеката), асамски, баскијски, бенгалски, белоруски, бхојпури, босански, бугарски, канаански, кинески (традиционални и поједностављено), хрватски, дански, холандски, енглески, филипински, фински, француски, немачки, грчки, хинду, мађарски, индонежански, италијански, каннада, киргишки, латински, македонски, маитхили, малајски, малајаламски, маратски, црногорски, непалски, норвешки , Одиа, перзијски, пољски, португалски, панџаби, рајастхани, румунски, руски, санскрт, српски, шпански, тагалошки, тајвански, тамилски, телугу, турски, урду, узбечки, вијетнамски и јоруба.

За деветнаесту годину постојања књижевних награда "Naji Naaman" (2021) жири је наградио 75 нових добитника.

                                                                    Новица Ђурић

Током следећег септембра, лауреати ће наћи своје одабране текстове одштампане (интегрално или делимично) у летопису награда у оквиру бесплатне књижевне серије коју је објавила Фондација за бесплатну културу (Naji Naaman Foundation for Gratis Culture (FGC)) и добиће одговарајућу потврду којом ће им доделити почасна титула члана "Maison Naaman pour la Culture".

У наставку можете погледати интегрално саопштење организатора поводом додјеле награда на енглеском језику.

Naji Naaman Literary Prizes 2021 (75 new prizewinners)

With 3217 participants in competition, from eighty countries, writing in sixty languages and dialects: Albanian, Apache, Arabic (literary and several spoken dialects), Assamese, Basque, Bengali, Belarusian, Bhojpuri, Bosnian, Bulgarian, Canaanite, Chinese (traditional and simplified), Croatian, Danish, Dutch, English, Filipino, Finnish, French, German, Greek, Hindi, Hungarian, Indonesian, Italian, Kannada, Kyrgyz, Latin, Macedonian, Maithili, Malay, Malayalam, Marathi, Montenegrin, Nepali, Norwegian, Odia, Persian, Polish, Portuguese, Punjabi, Rajasthani, Romanian, Russian, Sanskrit, Serbian, Spanish, Tagalog, Taiwanese, Tamil, Telugu, Turkish, Urdu, Uzbek, Vietnamese and Yoruba, the nineteenth picking season of Naji Naaman literary prizes (2021) rewarded 75 new prizewinners:

Merit prizes: Hassan Saaf (Morocco); Isra’ Mustafa ‘Abbuchi (Palestine); Xara Kreta (Crete, Greece).

Creativity prizes: Amal Almashaiekh (Jordan, Emirates); Ameera Chayef Ali Al-Kouli (Yemen); Anna Keiko (China); Aurelia Rînjea (Romania); Béatrice Machet (France); Bhagirath Choudhary (India); Caroline Laurent Turunc (Turkey); Darija Žilić (Croatia); Duanzhuang Zhou (China); Eva Gjoni (Albania); Felicia Buonomo (Italy); Franco Leone (Italy); George Drăghescu (Romania); Gianpaolo G. Mastropasqua (Italy); Iana De Muro (Sardinia, Italy); Ibrahim Qassim Awdi (Lebanon); Inger-Mari Aikio (Samiland, Finland); Ioan Marta (Romania); Izara Batres (Spain); Javier Alvarado (Panama); Jovanka Stojčinović Nikolić (Bosnia and Herzegovina); Khosiyat Rustam (Uzbekistan); K. K. Mathew (India); Lucilla Trapazzo (Italy, Switzerland); Magde Mahrous (Egypt); Małgorzata Żurecka (Poland); Marie Derley (Belgium); Marine Wharmby (France); Martin Dinkov (Bulgaria, France); Menuţ Maximinian (Romania); Mihaela Băbuşanu (Romania); Mina Qasiri (Morocco); Mirzana Pašic Kodrić (Bosnia and Herzegovina); Muharrem Kurti (Kosovo); Olivier Houplain (France); Pietro Berra (Italy); Radwan Hariri (Lebanon); Rakesh Chandra (India); Ramakrishna Perugu (India); Snežana Šolkotović (Serbia); Stefano Baldinu (Italy); Steve Oyebode (Nigeria); Sue Zhu (New Zealand, China); Tareq Samin (Bangladesh); Tzemin Ition Tsai (Taiwan); Yeşim Ağaoğlu (Turkey); Yosef Hadday Mis (Iraq); Zorica Tijanić (Serbia); and out of competition: Fatima Ouaiaou (Morocco, Scotland); Layla Işik (Turkey); Magdolen Refaie (awarded for the second time, Syria, The Netherlands).

Honor prizes (for complete work): Anne (Marie) Casey (Ireland/Australia); Antonia Russo (Argentina); Domenico Pisana (Italy); Dragan Koprivica (Montenegro); Ernesto P. Santiago (The Philippines/Greece); Jan Irigaray (Basque country, Spain); Jean Dornac (France); Jyotirmaya Thakur (India/UK); Kazimierz Burnat (Poland); Lică Pavel (Romania); Maria do Sameiro Barroso (Portugal); Nicolae Baciut (Romania); Novica Đjurić (Montenegro); P C C Prem (India); Pavlo Mikhailovych Movtchane (Ukraine); Serge Lapisse (France); Susy Desrosiers (Canada); Vasil Tocinovski (Macedonia); William S. Peters (U.S.A.); and out of competition: Afag Masud (Azerbaijan).

Genius prize: Awarded for the fourth time since the launching of the prizes in 2002; the first time being in 2016, the second time in 2018, the third in 2020: Ionuţ Caragea (Romania/Canada).

During next September, laureates will find their chosen texts printed (integrally or in part) in the prizes' yearbook within the free of charge literary series published by Naji Naaman Foundation for Gratis Culture (FGC), and shall receive an appropriate attestation granting them the honorary title of member of Maison Naaman pour la Culture.

Released in 2002, Naji Naaman literary prizes are awarded to authors of the most emancipated literary works in content and style, aiming to revive and develop human values.

 

 

Новица Ђурић „Златни прстен”

 Новици Ђурићу Ускоро ће лауреату Издавачка кућа „Феникс”, из Скопља, поводом „Златног прстена”, објавити његову нову књигу на македонском 

                                                                    Новица Ђурић

Овогодишњи добитник традиционалне Међународне награде за књижевни опус „Златни прстен” је писац Новица Ђурић из Црне Горе стоји, између осталог, у саопштењу Издавачке куће „Феникс” и Фондације за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија садашњост” из Скопља.
Новица Ђурић је пјесник, писац и новинар. Рођен је 1956. године у Дријенку код Колашина. Предсједник је Удружења књижевника Црне Горе, а био је и предсједник Удружења новинара Црне Горе.
Његова дјела су превођена на италијански, руски, њемачки, енглески, бугарски, шведски и македонски језик. Поред поезије и прозе, Ђурић пише есеје и критике. Заступљен је у 13 антологија и добитник је 12 књижевних награда и седам новинарских награда. Живи и ради у Подгорици, запослен је као новинар београдског листа „Политика”. Објавио је 25 књига поезије, прозе, есеја и новинарских жанрова.
Ускоро ће му Издавачка кућа „Феникс” из Скопља, поводом награде „Златни прстен”, објавити нову књигу на македонском језику.
– Свако признање годи писцу. Признања су потврда да наш књижевни рад ипак неко прати и вреднује, нарочито када она долазе из региона, као што је то случај са престижном наградом за књижевност „Златни прстен” из Македоније. Посебно ме радује чињеница да ће моја нова књига бити објављена на македонском језику, те да ће тамошња књижевна публика моћи да се упозна и са одређеним темама које ме заокупљају у новијем стваралаштву. Ово признање доживљавам и као признање цијелој нашој култури, а нарочито УКЦГ на чијем сам челу. Наћи се поред имена као што су Момо Капор, Мирослав Демак, Радомир Андрић, Владислав Бајац и други, заиста представља част и привилегију - казао је, између осталог, Ђурић за „Дан” на вијест о награди.
Награду „Златни прстен” додјељују издавачка кућа „Феникс” и Фондација за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија садашњост” из Скопља, а досадашњи добитници ове престижне награде су: Милан Гјурчинов, Ферид Мухић, Светлана Христова Јоцић, Јордан Плевнеш, Васил Точиновски, Петре Бакевски, Веле Смилевски, Тодор Чаловски, Раде Сиљан, Фиона Самсон, Петар Опачић, Борислав Парсуња, Владислав Бајац, Момо Капор, Радомир Андрић, Ева Рас, Душица Илин, Ристо Василевски, Виктор Б. Секеровски, Милан Орлић, Радован Влаховић, Сергеј и Тетјана Љуба, Аднан Озер, Радомир Уљаревић, Јованка Стојчиновић Николић и Мирослав Демак.
Датум и мјесто уручења биће накнадно саопштени.
А.Ћ.

www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=783433&datum=2021-03-11

 

 

НОВИЦИ ЂУРИЋУ УРУЧЕНА ПРЕСТИЖНА НАГРАДА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ”

 

Посебан књижевни благослов Грачанице

  Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје - казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић

Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” одржани су 51. пут у Грачаници, гдје је у Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.

Новица Ђурић је српски пјесник, писац и новинар, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку, без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.
– Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје – казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић.
Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага” за члановима жирија.
– Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће зацијело преовладати мрак – казао је, између осталог, Ђурић који је публици читао стихове из своје поеме „Косово, Мајко".

Рада Комазец уручује награду Ђурићу

 

Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама -Јединство”, а трају од 1969. године.

  Ранко Ђиновић, Александар Ћуковић, Новица Ђурић, Драган Копривица и Милица Ђурић

– Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику награде.
Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец, а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског позоришта.
​Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту у 10 часова и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију. Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић и Милован Витезовић. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.
А.Ћ.

ДАН, Култура - датум: 2020-10-24

НА 51. ПЈЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ” У ГРАЧАНИЦИ ПИСЦУ НОВИЦИ ЂУРИЋУ УРУЧЕНО ПРЕСТИЖНО КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ

 

Ђурић: Политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље

 

Подгорица – У региону чувени, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић”, одржани су по 51. пут у Грачаници, на Косову и Метохији, гдје је у тамошњем Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.

            Новица Ђурић је српски пјесник, писац, критичар, публициста и новинар, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку, без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.

            “Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак, и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје”, казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић.

            Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага” за члановима жирија.

            “Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће зацијело преовладати мрак”, рекао је, између осталог, књижевник Новица Ђурић који је публици читао стихове из своје чувене поеме „Косово, Мајко”.

            Истиче да није узалуд радио, те да је и ово признање и боравак на светој српској земљи потврда томе.

            “ Овдје се потврдило да нијесам узалуд радио, да то што сам радио, нешто и вриједи. Пјевајући о Косову, пјевајући о нашим светињама, уствари сам призивао све оно што су можда хтјели да напишу писци који су прерано изгубили живот, попут генијалног пјесника Лазара Вучковића и увјерен сам да је ово тренутак који ми је донио много немира. Радујем се овом признању, јер је оно додијељено од мога народа, јер смо ми Његошев народ и Петар Други Петровић Његош је знао шта је то Косовски завјет, шта је то велика косовска мисао. Ја сам мален да говорим о њему и о косовском завјету, али ето као неки мали мрав и ја приносим сламчицу на тај велики божји косовски мравињак”, казао је, између осталог, Новица Ђурић примајући ово изузетно књижевно признање у Грачаници.

            Треба споменути да су Изабрана дјела Новице Ђурића, овогодишњег лауреата награде „Лазар Вучковић”, објављена у издању подгоричког „Унирекса”; трокњижје чине: књига поезије „Камени јахачи”, роман „Роман ти причам” и књига есеја и критичких прилога о поетици Ђурића „Три лица љубави”. На темељу Изабраних дјела овог аутора проф. др Драган Копривица објавио је своју студију „Књига о писцу Новици Ђурићу” (2020), такође у едицији „Унирекса”, у којој је на преко двјеста страница сагледао књижевне домете Ђурића у жанру поезије и прозе, уз преглед ставова критике о писцу.

                                                        Новица Ђурић

                                                        Новица Ђурић
 

            Ђурић се, обраћајући се бројним медијима након свечаног уручења, осврнуо и на пјесника чије име награда носи.

            “Велика нада нашег пјесништва, човјек који је кратко живио, а много написао снагом свог пјесничког исказа јесте Лазар Вучковић. И његов велики пријатељ и писац, Блажо Шћепановић, писац из Црне Горе, подарио је литератури мудрост исткану стиховима који и данас свједоче да је ријеч о особеном пјесничком гласу модерне поезије која се излива у свако вријеме које јој је стигло, али је није престигло и смјестило у заборав. Тако се данас по књигама казује Вучковић, Шћепановић, сво од Немање, до нас, који у овом суровом свијету покушавамо поезијом спасити душу своју. Добро је што су на 51. Пјесничким сусретима „Лазар Вучковић” уз моје дарје и писци из Црне Горе, као свједоци савремене, добре пјесничке и прозне особености. Радујем се што ћемо на Косову и Метохији бити у прилици да цјеливамо осим нашег писма и свете нам манастире, фреске, иконе”, изјавио је , књижевник Ђурић.

            По казивањима и стиховима пјесника, ниједна политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље.

            Организатори из Установе за новинско-издавачку дјелатност обећавају да ће наставити његовање културе, писма и језика на косовскометохијским просторима.

            Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама - Јединство”, а трају од 1969. године.

            “Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику награде.

            Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец, а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић, уредник часописа „Стварање” Удружења књижевника Црне Горе и додатка о култури „Ћирилица” дневних новина „Дан”. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског позоришта, која је уједно и казивала стихове пјесника Лазара Вучковића (1937-1966).

            Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију. Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Милован Витезовић и други. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.

            Подсјећамо, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” организовани су углавном посљедње недјеље септембра или прве недјеље октобра, а садржај им се састојао од пјесничког каравана, који је некада два дана обилазио косовска мјеста (Велику Хочу, Призрен, Средску, Штрпце, Грачаницу, Зубин Поток, Косовску Митровицу, Приштину), и књижевних разговора о одређеној теми. На Сусрете су редовно долазили познати писци, књижевни критичари и теоретичари из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Србије – Десанка Максимовић, Бранислав Петровић, Мирослав Антић, Бранко В. Радичевић, Велимир Милошевић, Изет Срајлић, Мира Алечковић, Дара Секулић, Радован Павловски, Зоран Гавриловић, Предраг Матвејевић, Даринка Јеврић, Есад Мекули, Енвер Ђерћеку, Енвер Баки, Вукашин Вук Филиповић, Владета Вуковић и други.

С.Н.

 

Бокс1

Образложење жираја песничка награда "Лазар Вучковић" 2020. година

 

Жири књижевне награде "Лазар Вучковић", која се додељује сваке године за најбољу поезију објављену у часопису "Стремљења" између два Сусрета , у организацији Установе за новинско -издавачку делатност "Панорама" -Јединство из Приштине, сачињавали су: Рада Комазец -председник  и чланови: Радомир Стојановић; Радослав Златановић; Драгана Зечевић и Радивоје Кулић.

            Оцењујући богате поетске прилоге објављене у часопису   између два Сусрета жири је на седници одржаној 19. октобра 2020.  донео једногласну одлуку да ово престижно признање понесе песник из Подгорице НОВИЦА ЂУРИЋ, за циклус песама објављених у 4. броју Стремљења 2020. године

            У овом  циклусу   песама  исијавају избрушени и загрцнути  стихови шикнули из срца и душе, и значе ламент над косовско- метохијском земљом, њеним светињама, али и над песниковим завичајем и домом . Стварани под високом духовном температуром, производ су огромне кондензације  човековог удеса и бола, искуства и сна.

            Песник Ђурић нам Ракићевским и Јефиминим поетским везом осветљава ово времене људске драме и ране, дајући им при том, универзалне поруке и значења .Он  у потпуности  изражава наше унутрашње осећање , као да нам је увидео душу и на папир излио све што се у њој налази.

            У језгру ове поезије је родољубље и стоцизам, светиње и светитељи, али и дом и завичај као стајно место и духовни видиковац.  Ђурићева богата и садржајна распеваност у распону од духовности до завичајне лирике  прожета је јаким емоцијама и мотивима спаситеља и светитеља. 

            Мит и историја присутни су у скоро свим  песмама, и стварају онај  духовни омлад,  који употпуњује слику о нама, свету и времену. Ова се поезија бави и егзистенцијалним питањима човековог настанка и нестанка, његовог удеса и трајања, залазећи у срж  бића и језика,  проширујући при том духовне границе, значења и вертикале. Обраћа се оном бескрајном простору у коме одзвања Божији глас.  Аутор ових прелепих песама  нас упућује да   можемо једним стихом путовати у бесконачност и схватити да смо много више од свог физичког, менталног и емоционалног изгледа и да смо уствари нешто изнад свега овога , свест која превазилази физичку димензију и улази у царство светлости љубави и мира.   Она у најбољем  смислу потврђује  Хелдерлинову   максиму да песништвио није украс него најинтимнија структура духа. Песме су писане у слободном стиху, али се у свакој осећа језичка избрушеност  и унутрашњи дамар, који ову поезију чини особеном и препознатљивом, а то је тежња сваког песника и одлика сваке праве поезије.

 

 

 

---

Књига о Новици Ђурићу

Трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе, у оквиру сегмента „Нове књиге”, представља дјело проф. др Драгана Копривице „Књига о писцу Новици Ђурићу” (Унирекс, 2020), о којој ће, у сриједу 7. октобра, у 19 часова у Плавој сали Српске куће, говорити аутор проф. др Драган Копривица, мр Александар Ћуковић, Новица Ђурић и Милица Краљ, уредница Трибине.
Овом књигом др Копривица разматра Изабрана дјела Новице Ђурића („Унирекс”, 2019) која чини трокњижје: „Камени јахачи”, „Роман ти причам” и „Три лица љубави”.
 

                                                          Новица Ђурић

– Изабрана дјела Ђурића представљају свједочанство његових поетских и прозних домета уз објективне оцјене критике. И из тог хуманистичког угла освјетљава вријеме, дјела и људе исконски везане за сурову природу, која зна бити милосрдна само за оне који је русоовски добро познају, сједињују се с њом у светом двојству као њен одухотворени дио. (...) Његови стихови у духу романтичарског, филозофског и моралног виђења људског трајања, носе љубав и поштовање за историју етноса, вјеру православну и њене духовнике - истиче, између осталог, Копривица.
А.Ћ. (Дан)

https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=762561&datum=2020-10-06

 

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЈЕЛА НОВИЦЕ ЂУРИЋА КОЈИ ОБЈАВЉУЈЕ ПРЕКО ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ

Поезија и проза саткане на традицији и људскости Биљежећи најбитније догађаје Ђурићева пјесма се истовремено чита и као упит и као разрјешење драме појединца у данашњем злодобу, каже Краљ

Детаљ са промоције - препуна сала

 

Вече посвећено објављивању Изабраних дјела књижевника Новице Ђурића, предсједника Удружења књижевника Црне Горе, у издању „Унирекса”, одржано је 13.11.2019. године  у мултимедијалној сали КИЦ-а „Будо Томовић”. Изабрана дјела садрже књигу поезије „Камени јахачи”, роман „Роман ти причам” и критичке осврте „Три лица љубави”. Говорили су Милица Краљ, проф. др Драган Копривица и мр Александар Ћуковић.

Велибор Миловић и Мијајло Ђурић

Ђурићеву поезију и прозу говорили су Копривица и глумице Студентског театра из Подгорице Адриана Жоља Бошковић, Данијела Јовановић, Нора Павићевић, Хана Шкријељ и Милица Ђаковић.

Др Боро Чолаковић и Горан Шћекић, карикатуриста (први ред)

Мр Александар Ћуковић, Милица Краљ, Новица Ђурић, Адриана Жоља Бошковић и проф. др Драган Копривица

Link: https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=721180&datum=2019-11-14

Новица Ђурић : Књига не смије бити утамничена у границе

ПРЕДСЈЕДНИК УКЦГ НОВИЦА ЂУРИЋ О РАДУ НАКОН ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА

Књига не смије бити утамничена у границе

 За јесен је одложен међународни конкурс за награду „Марко Миљанов”, на који је до сада пристигло 15 књига, као и конкурс за прву књигу младих писаца и конкурс за књиге године поезије и прозе

Новица Ђурић 

Ако се не забрани улазак у сопствене рукописе, књиге и читање, ускоро би могао наступити и повратак писаца и њихових дјела међу љубитеље писане ријечи, каже за „Дан” Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе,.
– УКЦГ је обрадовано објављеним рукописима наших чланова чије промоције је одложио корона вирус. Још не знамо кад ћемо бити провучени кроз те иглене уши и шта ће ко коме шапнути, мада није непознато шта ће бити речено. Није узалуд пјесник Момир Војводић говорио да је много оних који у Црној Гори имају „муку са ушима”. Важно је да писци раде на својим рукописима како би свитање нових књига растјерало све болештине овог времена. Прво ћемо активирати трибине у Подгорици и Никшићу и покренути нове у Беранама са тамошњим Центром за културу, Будви, Херцег Новом и Пљевљима. Вјерујемо да ће ускоро бити ријешено питање адаптације простора УКЦГ и часописа „Стварање”. У тој „старој” кући наставиће се рад часописа и управе, јер је тај простор био и остао 40 година наш дом. Управни одбор је именовао уредништва часописа „Стварање” и „Сквер” који су током прошле године редовно излазили, а именована је и редакција „Записа”. У тим часописима биће публиковано све оно што је вриједно на српском језику – поручио је Ђурић.
Додаје да УКЦГ наставља са издавачком дјелатношћу, уз оштре критеријуме и високе стандарде.
– Са Културним центром Берана планирамо да остваримо сарадњу у области промоција значајних књижевник остварења, као и манифестације „Трг од ћирилице”. Однос ове институције према умјетности је за примјер многима у Црној Гори. Одложен је за јесен међународни конкурс за награду „Марко Миљанов”, на који је до сада пристигло 15 књига, као и конкурс за прву књигу младих писаца и конкурс за књиге године поезије и прозе. Овај издавачки подухват УКЦГ реализује већ трећу годину захваљујући Књижевној задрузи Српског народног вијећа и Мому Вуксановићу, која је укоричила књиге скоро сваког нашег члана – каже он.
Једна од гласовитијих књижевних манифестација су и „Његошеви дани”, утемељивача Књижевног клуба „Његош” из Никшића, писца Милутина Мићовића који окупљају пјеснике, мислиоце, преводиоце, који у Његошевом дјелу виде рефлексе оне првобитне творачке силе која држи свијет.
– Традиционално се отвара у Његошевој печатњи одакле писци из читаве Европе о Његошу говоре у Подгорици, Никшићу и Бару. Покровитељ ове манифестације је митрополит Амфилохије. Посебну пажњу посвећујемо Видовданским пјесничким бдјењима и наградама које се тим поводом додјељују. Очекују нас и међународни сусрети пјесника „Стиховез код Вука” у Шавнику у част Вука Караџића. Овај сабор одржава се већ дванаест година, захваљујући утемељивачу, пјеснику Војиславу Караџићу. Ту је и манифестација „Трг од ћирилице” у Херцег Новом која је прошле године пјеснички „проклијала” у Колашину, Бару, Цетињу, Петњици, Морачи... Намјера нам је да се тај пјеснички трг огласи и из осталих градова. Не треба заборавити да је то манифестација коју је утемељила Митрополија црногорско-приморска, Херцегновска парохија на челу са свештеником Радомиром Никчевићем и Удружење књижара и издавача Радомира Уљаревића. Шта ће све бити остварено у оквиру овог пројекта још не знамо, јер тек предстоје договори око концепта, а све ће зависити од средстава - каже он додајући да на пријем у УКЦГ чека двадесетак писаца међу којима су и угледни академици, те да ће Комисија за пријем ускоро засједати.
УКЦГ чека и ближа сарадња са Удружењем књижевника Србије, РС, КиМ, али и са удружењима Словачке, Румуније, Бугарске...
– Са писцима из других земаља морамо што живље сарађивати, јер књига не смије бити утамничена у границе било које државе. Ништа мање важни УКЦГ нијесу пјеснички помени, промоције и нова читања дјела наших упокојених чланова. Можда човјек увијек може и више и боље. Другачије - свакако. Ја са овом вриједном и честитом управом могу још ово - закључује Ђурић.
А.Ћ.

---

Издања УКЦГ на међународним сајмовима
– Сва издања УКЦГ наћи ће се на штандовима издавачких кућа Унирекс и КЗСНВ, па ће тако бити доступна на међународним сајмовима, што ће допринијети бољој афирмацији наших аутора. Посебно ме радује што ће се на сајмовима наћи издања едиције „Нови талас”, која је будућност УКЦГ - поручио је Ђурић за „Дан”.

 / ДАН, 29.05.2020. године /

https://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2020-05-31&rubrika=Kultura&najdatum=2020-05-29&clanak=745867&naslov=Knjiga%20ne%20smije%20biti%20utamni%E8ena%20u%20granice