НОВИЦИ ЂУРИЋУ УРУЧЕНА ПРЕСТИЖНА НАГРАДА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ”

 

Посебан књижевни благослов Грачанице

  Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје - казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић

Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” одржани су 51. пут у Грачаници, гдје је у Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.

Новица Ђурић је српски пјесник, писац и новинар, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку, без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.
– Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо ипак и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје – казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић.
Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага” за члановима жирија.
– Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће зацијело преовладати мрак – казао је, између осталог, Ђурић који је публици читао стихове из своје поеме „Косово, Мајко".

Рада Комазец уручује награду Ђурићу

 

Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама -Јединство”, а трају од 1969. године.

  Ранко Ђиновић, Александар Ћуковић, Новица Ђурић, Драган Копривица и Милица Ђурић

– Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику награде.
Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец, а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског позоришта.
​Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту у 10 часова и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију. Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић и Милован Витезовић. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.
А.Ћ.

ДАН, Култура - датум: 2020-10-24

НА 51. ПЈЕСНИЧКИМ СУСРЕТИМА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ” У ГРАЧАНИЦИ ПИСЦУ НОВИЦИ ЂУРИЋУ УРУЧЕНО ПРЕСТИЖНО КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ

 

Ђурић: Политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље

 

Подгорица – У региону чувени, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић”, одржани су по 51. пут у Грачаници, на Косову и Метохији, гдје је у тамошњем Центру за културу добитнику овогодишње награде, књижевнику Новици Ђурићу, уручено престижно признање „Лазар Вучковић”.

            Новица Ђурић је српски пјесник, писац, критичар, публициста и новинар, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Говорећи о награди која му је уручена у Дому културе у Грачаници, Ђурић подсјећа да Косово за све Србе представља азбуку, без које се, говори у сузама, не би могли разумјети.

            “Ово није награда као друге које у животу добијемо. Ово је посебан пјеснички и људски благослов, благослов Грачанице. Косово је наша писменост, зато ова награда јесте потврда да смо, ипак, и ми једно зрно унијели у мозаик српске културе, а тај мозаик свесрпске културе требало би да је сваком писцу и свим осталим ствараоцима нешто најважније. Када се овдје дође, усправно се хода и говори само језиком истине, све друго овдје не постоји, и кратко траје”, казао је, између осталог, лауреат Новица Ђурић.

            Он је додао да је добро када поезија пронађе награду, а не да њен аутор „трага” за члановима жирија.

            “Тако се збило и са овим признањем, мени посебно драгим, престижном Наградом „Лазар Вучковић”. Уопште казано, наградом се уписујемо у пјесничке азбучнике, не под редним бројем, већ ћириличним, Симонидиним везом, што свијетли и када нам се чини да ће зацијело преовладати мрак”, рекао је, између осталог, књижевник Новица Ђурић који је публици читао стихове из своје чувене поеме „Косово, Мајко”.

            Истиче да није узалуд радио, те да је и ово признање и боравак на светој српској земљи потврда томе.

            “ Овдје се потврдило да нијесам узалуд радио, да то што сам радио, нешто и вриједи. Пјевајући о Косову, пјевајући о нашим светињама, уствари сам призивао све оно што су можда хтјели да напишу писци који су прерано изгубили живот, попут генијалног пјесника Лазара Вучковића и увјерен сам да је ово тренутак који ми је донио много немира. Радујем се овом признању, јер је оно додијељено од мога народа, јер смо ми Његошев народ и Петар Други Петровић Његош је знао шта је то Косовски завјет, шта је то велика косовска мисао. Ја сам мален да говорим о њему и о косовском завјету, али ето као неки мали мрав и ја приносим сламчицу на тај велики божји косовски мравињак”, казао је, између осталог, Новица Ђурић примајући ово изузетно књижевно признање у Грачаници.

            Треба споменути да су Изабрана дјела Новице Ђурића, овогодишњег лауреата награде „Лазар Вучковић”, објављена у издању подгоричког „Унирекса”; трокњижје чине: књига поезије „Камени јахачи”, роман „Роман ти причам” и књига есеја и критичких прилога о поетици Ђурића „Три лица љубави”. На темељу Изабраних дјела овог аутора проф. др Драган Копривица објавио је своју студију „Књига о писцу Новици Ђурићу” (2020), такође у едицији „Унирекса”, у којој је на преко двјеста страница сагледао књижевне домете Ђурића у жанру поезије и прозе, уз преглед ставова критике о писцу.

                                                        Новица Ђурић

                                                        Новица Ђурић
 

            Ђурић се, обраћајући се бројним медијима након свечаног уручења, осврнуо и на пјесника чије име награда носи.

            “Велика нада нашег пјесништва, човјек који је кратко живио, а много написао снагом свог пјесничког исказа јесте Лазар Вучковић. И његов велики пријатељ и писац, Блажо Шћепановић, писац из Црне Горе, подарио је литератури мудрост исткану стиховима који и данас свједоче да је ријеч о особеном пјесничком гласу модерне поезије која се излива у свако вријеме које јој је стигло, али је није престигло и смјестило у заборав. Тако се данас по књигама казује Вучковић, Шћепановић, сво од Немање, до нас, који у овом суровом свијету покушавамо поезијом спасити душу своју. Добро је што су на 51. Пјесничким сусретима „Лазар Вучковић” уз моје дарје и писци из Црне Горе, као свједоци савремене, добре пјесничке и прозне особености. Радујем се што ћемо на Косову и Метохији бити у прилици да цјеливамо осим нашег писма и свете нам манастире, фреске, иконе”, изјавио је , књижевник Ђурић.

            По казивањима и стиховима пјесника, ниједна политика не може да из срца пјесника истргне било који дио српске земље.

            Организатори из Установе за новинско-издавачку дјелатност обећавају да ће наставити његовање културе, писма и језика на косовскометохијским просторима.

            Сусрети „Лазар Вучковић” добра су прилика да се пјесници послије дужег времена састану на мјесту које је често мотив њиховог стварања, што је и овог пута био случај, уз одређена ограничења усљед сложене епидемиолошке ситуације коју је условио корона вирус. Ове сусрете организује „Панорама - Јединство”, а трају од 1969. године.

            “Грачаница је мјесто гдје се спаја српска култура и историја и постојаност српског идентитета на Косову и Метохији, а посебно у овако тешким условима, ово је мјесто гдје наш народ не одустаје од оног што јесмо, што би требало да будемо. Овим сусретима показујемо да вјерујемо у оно што су наши ствараоци радили, у рад нашег народа на опстанку српског идентитета, језика и културе – казао је, између осталог, директор НИЈП „Панорама - Јединство” Светозар Влаховић, честитајући добитнику награде.

            Образложење жирија прочитала је одговорна уредница „Јединства” Рада Комазец, а обратили су се, између осталих, и књижевници Живојин Ракочевић, Братислав Милановић, Видак Масловарић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Рајко Ђиновић... Симпатије публике, између осталих, побрао је и проф. др Драган Копривица наступом у коме је читао своје најновије афоризме, што је праћено бурним овацијама. Публици се представио и Александар Ћуковић, уредник часописа „Стварање” Удружења књижевника Црне Горе и додатка о култури „Ћирилица” дневних новина „Дан”. Модератор програма била је Јасмина Стоиљковић, глумица Приштинског позоришта, која је уједно и казивала стихове пјесника Лазара Вучковића (1937-1966).

            Након Грачанице, програм је настављен наредног дана наступом пјесника у двориштима школа „Милан Ракић” у Бабином Мосту и „Радош Тошић” у Осојану, а књижевници из Црне Горе посјетили су и манастире Грачаница, Високи Дечани и Пећку патријаршију. Овом наградом, која се додјељује од 1970. године, претходних година окитили су се велики српски пјесници, међу којима Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Милован Витезовић и други. Она се додјељује за најбољу поезију објављену у последњих годину дана у часопису „Стрмљења”, у знак сјећања на трагично преминулог пјесника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру (заједно са пјесником из Црне Горе Блажом Шћепановићем) приликом учешћа на „Струшким вечерима поезије”.

            Подсјећамо, Пјеснички сусрети „Лазар Вучковић” организовани су углавном посљедње недјеље септембра или прве недјеље октобра, а садржај им се састојао од пјесничког каравана, који је некада два дана обилазио косовска мјеста (Велику Хочу, Призрен, Средску, Штрпце, Грачаницу, Зубин Поток, Косовску Митровицу, Приштину), и књижевних разговора о одређеној теми. На Сусрете су редовно долазили познати писци, књижевни критичари и теоретичари из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Србије – Десанка Максимовић, Бранислав Петровић, Мирослав Антић, Бранко В. Радичевић, Велимир Милошевић, Изет Срајлић, Мира Алечковић, Дара Секулић, Радован Павловски, Зоран Гавриловић, Предраг Матвејевић, Даринка Јеврић, Есад Мекули, Енвер Ђерћеку, Енвер Баки, Вукашин Вук Филиповић, Владета Вуковић и други.

С.Н.

 

Бокс1

Образложење жираја песничка награда "Лазар Вучковић" 2020. година

 

Жири књижевне награде "Лазар Вучковић", која се додељује сваке године за најбољу поезију објављену у часопису "Стремљења" између два Сусрета , у организацији Установе за новинско -издавачку делатност "Панорама" -Јединство из Приштине, сачињавали су: Рада Комазец -председник  и чланови: Радомир Стојановић; Радослав Златановић; Драгана Зечевић и Радивоје Кулић.

            Оцењујући богате поетске прилоге објављене у часопису   између два Сусрета жири је на седници одржаној 19. октобра 2020.  донео једногласну одлуку да ово престижно признање понесе песник из Подгорице НОВИЦА ЂУРИЋ, за циклус песама објављених у 4. броју Стремљења 2020. године

            У овом  циклусу   песама  исијавају избрушени и загрцнути  стихови шикнули из срца и душе, и значе ламент над косовско- метохијском земљом, њеним светињама, али и над песниковим завичајем и домом . Стварани под високом духовном температуром, производ су огромне кондензације  човековог удеса и бола, искуства и сна.

            Песник Ђурић нам Ракићевским и Јефиминим поетским везом осветљава ово времене људске драме и ране, дајући им при том, универзалне поруке и значења .Он  у потпуности  изражава наше унутрашње осећање , као да нам је увидео душу и на папир излио све што се у њој налази.

            У језгру ове поезије је родољубље и стоцизам, светиње и светитељи, али и дом и завичај као стајно место и духовни видиковац.  Ђурићева богата и садржајна распеваност у распону од духовности до завичајне лирике  прожета је јаким емоцијама и мотивима спаситеља и светитеља. 

            Мит и историја присутни су у скоро свим  песмама, и стварају онај  духовни омлад,  који употпуњује слику о нама, свету и времену. Ова се поезија бави и егзистенцијалним питањима човековог настанка и нестанка, његовог удеса и трајања, залазећи у срж  бића и језика,  проширујући при том духовне границе, значења и вертикале. Обраћа се оном бескрајном простору у коме одзвања Божији глас.  Аутор ових прелепих песама  нас упућује да   можемо једним стихом путовати у бесконачност и схватити да смо много више од свог физичког, менталног и емоционалног изгледа и да смо уствари нешто изнад свега овога , свест која превазилази физичку димензију и улази у царство светлости љубави и мира.   Она у најбољем  смислу потврђује  Хелдерлинову   максиму да песништвио није украс него најинтимнија структура духа. Песме су писане у слободном стиху, али се у свакој осећа језичка избрушеност  и унутрашњи дамар, који ову поезију чини особеном и препознатљивом, а то је тежња сваког песника и одлика сваке праве поезије.

 

 

 

---

Књига о Новици Ђурићу

Трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе, у оквиру сегмента „Нове књиге”, представља дјело проф. др Драгана Копривице „Књига о писцу Новици Ђурићу” (Унирекс, 2020), о којој ће, у сриједу 7. октобра, у 19 часова у Плавој сали Српске куће, говорити аутор проф. др Драган Копривица, мр Александар Ћуковић, Новица Ђурић и Милица Краљ, уредница Трибине.
Овом књигом др Копривица разматра Изабрана дјела Новице Ђурића („Унирекс”, 2019) која чини трокњижје: „Камени јахачи”, „Роман ти причам” и „Три лица љубави”.
 

                                                          Новица Ђурић

– Изабрана дјела Ђурића представљају свједочанство његових поетских и прозних домета уз објективне оцјене критике. И из тог хуманистичког угла освјетљава вријеме, дјела и људе исконски везане за сурову природу, која зна бити милосрдна само за оне који је русоовски добро познају, сједињују се с њом у светом двојству као њен одухотворени дио. (...) Његови стихови у духу романтичарског, филозофског и моралног виђења људског трајања, носе љубав и поштовање за историју етноса, вјеру православну и њене духовнике - истиче, између осталог, Копривица.
А.Ћ. (Дан)

https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=762561&datum=2020-10-06

 

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЈЕЛА НОВИЦЕ ЂУРИЋА КОЈИ ОБЈАВЉУЈЕ ПРЕКО ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ

Поезија и проза саткане на традицији и људскости Биљежећи најбитније догађаје Ђурићева пјесма се истовремено чита и као упит и као разрјешење драме појединца у данашњем злодобу, каже Краљ

Детаљ са промоције - препуна сала

 

Вече посвећено објављивању Изабраних дјела књижевника Новице Ђурића, предсједника Удружења књижевника Црне Горе, у издању „Унирекса”, одржано је 13.11.2019. године  у мултимедијалној сали КИЦ-а „Будо Томовић”. Изабрана дјела садрже књигу поезије „Камени јахачи”, роман „Роман ти причам” и критичке осврте „Три лица љубави”. Говорили су Милица Краљ, проф. др Драган Копривица и мр Александар Ћуковић.

Велибор Миловић и Мијајло Ђурић

Ђурићеву поезију и прозу говорили су Копривица и глумице Студентског театра из Подгорице Адриана Жоља Бошковић, Данијела Јовановић, Нора Павићевић, Хана Шкријељ и Милица Ђаковић.

Др Боро Чолаковић и Горан Шћекић, карикатуриста (први ред)

Мр Александар Ћуковић, Милица Краљ, Новица Ђурић, Адриана Жоља Бошковић и проф. др Драган Копривица

Link: https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=721180&datum=2019-11-14

Новица Ђурић : Књига не смије бити утамничена у границе

ПРЕДСЈЕДНИК УКЦГ НОВИЦА ЂУРИЋ О РАДУ НАКОН ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА

Књига не смије бити утамничена у границе

 За јесен је одложен међународни конкурс за награду „Марко Миљанов”, на који је до сада пристигло 15 књига, као и конкурс за прву књигу младих писаца и конкурс за књиге године поезије и прозе

Новица Ђурић 

Ако се не забрани улазак у сопствене рукописе, књиге и читање, ускоро би могао наступити и повратак писаца и њихових дјела међу љубитеље писане ријечи, каже за „Дан” Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе,.
– УКЦГ је обрадовано објављеним рукописима наших чланова чије промоције је одложио корона вирус. Још не знамо кад ћемо бити провучени кроз те иглене уши и шта ће ко коме шапнути, мада није непознато шта ће бити речено. Није узалуд пјесник Момир Војводић говорио да је много оних који у Црној Гори имају „муку са ушима”. Важно је да писци раде на својим рукописима како би свитање нових књига растјерало све болештине овог времена. Прво ћемо активирати трибине у Подгорици и Никшићу и покренути нове у Беранама са тамошњим Центром за културу, Будви, Херцег Новом и Пљевљима. Вјерујемо да ће ускоро бити ријешено питање адаптације простора УКЦГ и часописа „Стварање”. У тој „старој” кући наставиће се рад часописа и управе, јер је тај простор био и остао 40 година наш дом. Управни одбор је именовао уредништва часописа „Стварање” и „Сквер” који су током прошле године редовно излазили, а именована је и редакција „Записа”. У тим часописима биће публиковано све оно што је вриједно на српском језику – поручио је Ђурић.
Додаје да УКЦГ наставља са издавачком дјелатношћу, уз оштре критеријуме и високе стандарде.
– Са Културним центром Берана планирамо да остваримо сарадњу у области промоција значајних књижевник остварења, као и манифестације „Трг од ћирилице”. Однос ове институције према умјетности је за примјер многима у Црној Гори. Одложен је за јесен међународни конкурс за награду „Марко Миљанов”, на који је до сада пристигло 15 књига, као и конкурс за прву књигу младих писаца и конкурс за књиге године поезије и прозе. Овај издавачки подухват УКЦГ реализује већ трећу годину захваљујући Књижевној задрузи Српског народног вијећа и Мому Вуксановићу, која је укоричила књиге скоро сваког нашег члана – каже он.
Једна од гласовитијих књижевних манифестација су и „Његошеви дани”, утемељивача Књижевног клуба „Његош” из Никшића, писца Милутина Мићовића који окупљају пјеснике, мислиоце, преводиоце, који у Његошевом дјелу виде рефлексе оне првобитне творачке силе која држи свијет.
– Традиционално се отвара у Његошевој печатњи одакле писци из читаве Европе о Његошу говоре у Подгорици, Никшићу и Бару. Покровитељ ове манифестације је митрополит Амфилохије. Посебну пажњу посвећујемо Видовданским пјесничким бдјењима и наградама које се тим поводом додјељују. Очекују нас и међународни сусрети пјесника „Стиховез код Вука” у Шавнику у част Вука Караџића. Овај сабор одржава се већ дванаест година, захваљујући утемељивачу, пјеснику Војиславу Караџићу. Ту је и манифестација „Трг од ћирилице” у Херцег Новом која је прошле године пјеснички „проклијала” у Колашину, Бару, Цетињу, Петњици, Морачи... Намјера нам је да се тај пјеснички трг огласи и из осталих градова. Не треба заборавити да је то манифестација коју је утемељила Митрополија црногорско-приморска, Херцегновска парохија на челу са свештеником Радомиром Никчевићем и Удружење књижара и издавача Радомира Уљаревића. Шта ће све бити остварено у оквиру овог пројекта још не знамо, јер тек предстоје договори око концепта, а све ће зависити од средстава - каже он додајући да на пријем у УКЦГ чека двадесетак писаца међу којима су и угледни академици, те да ће Комисија за пријем ускоро засједати.
УКЦГ чека и ближа сарадња са Удружењем књижевника Србије, РС, КиМ, али и са удружењима Словачке, Румуније, Бугарске...
– Са писцима из других земаља морамо што живље сарађивати, јер књига не смије бити утамничена у границе било које државе. Ништа мање важни УКЦГ нијесу пјеснички помени, промоције и нова читања дјела наших упокојених чланова. Можда човјек увијек може и више и боље. Другачије - свакако. Ја са овом вриједном и честитом управом могу још ово - закључује Ђурић.
А.Ћ.

---

Издања УКЦГ на међународним сајмовима
– Сва издања УКЦГ наћи ће се на штандовима издавачких кућа Унирекс и КЗСНВ, па ће тако бити доступна на међународним сајмовима, што ће допринијети бољој афирмацији наших аутора. Посебно ме радује што ће се на сајмовима наћи издања едиције „Нови талас”, која је будућност УКЦГ - поручио је Ђурић за „Дан”.

 / ДАН, 29.05.2020. године /

https://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2020-05-31&rubrika=Kultura&najdatum=2020-05-29&clanak=745867&naslov=Knjiga%20ne%20smije%20biti%20utamni%E8ena%20u%20granice

„Вуковски ти појем” у Петњици

Пјесничким сусретом „Вуковски ти појем” у Петњици код Шавника 28.07.2019. горине одржана је традиционална манифестација „Трг од ћирилице”. Са овог култног и културног догађаја организатори су послали поруку да је праведно да Трг од ћирилице „узме воде са извора”, баш у Петњици завичају Вука Караџића, али и српског језичког „гринича”, који је међу другим раскошним дијалектима нашег разуђеног народа изабран да буде еталон и стуб српског књижевног језика. Петњичани су на комплексу „Вукови коријени” угостили пјеснике и гусларе из Црне Горе, Републике Српске и Русије. Гост вечери је био Игор Јелисејев из Ростова на Дону, пјесник и преводилац, главни уредник часописа „Рукопис”, дописни члан Петровске академије, угледни члан Удружења књижевника Русије и љубитељ српске поезије.

 У програму су још учествовали Новица Ђурић, Перивоје Поповић, Рајо Булатовић, Радомир Уљаревић, Љубисав Бијелић, Милица Бакрач, Станка Никач, Јанко Јелић, Бојан Рајевић, Радован Радовић, Милутин Мићовић, Чедо Ковачевић, Војислав Караџић, Миљан Николић, Слађана Паповић, Бојан Рајевећ, Будимир Дубак, Наод Вуковић и Рајко Џаковић.
Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, директор Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора” пренио је благослов митрополита Амфилохија да овогодишња манифестација „Трг од ћирилице” крене управо из Петњице.

Учесници књижевних сусрета - Петњица

 О дјелу Косте Радовића

У оквиру књижевне манифестације „Трг од ћирилице”, 9.08.2019. године је у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару одржано вече у част књижевника и публицисте Косте Радовића, који се недавно упокојио у 84. години. О лику и дјелу Косте Радовића, добитника бројних награда међу којима је и „Марко Миљанов” за 2018. годину, говорили су академик проф. др Синиша Јелушић и Перивоје Поповић, а његову поезију су казивали Милица Бакрач, Ранко Мићуновић и Слава Војиновић. 

Бар, 9.08.2019. Писац Перивоје Поповић, академик Синиша Јелушић, књижевници Новица Ђурић и АлексијПанагопулос

Милица Бакрач, Новица Ђурић, Слава Војиновић и Перивоје Поповић

Алорић Драган, Ранко Мићуновић,Милица Бакрач и Новица Ђурић

Књижевна награда „Миодраг Ћупић“ Новици Ђурићу и Зорану Пешићу Сигми

Жири за књижевну награду „Миодраг Ћупић“ једногласно је донио одлуку да се награда „Миодраг Ћупић“ додијели равноправно Зорану Пешићу Сигми за књигу поезије „Биће све у реду“ (Ниш, 2018.), и Новици Ђурићу за књигу поезије „Камени јахачи“ (Подгорица, 2018.) 

Новица Ђурић и Зоран Пешић Сигма

Пјесник Радојица Грба, Оливера Гошовић и Новица Ђурић

Виолета, Леја, Матеа, Марко Ђурић са пјесником Слободаном Дошљаком Бећом

Сигма са супругом

Пјесник Илија Лакушић, Оливера Гошовић и пјесникиња Милица Краљ

Перивоје Поповић, Новица Ђурић и Андрија Радуловић

Виолета, Новица и Душица / Ђурић/Миловић

Најава из Дана

Новица Ђурић и Момчило Вуксановић

Мијајло Ђурић, Коста и Момир Јауковић / у другом реду Виолета,Леја, Матеа и Марко Ђурић

Награђена књига "Камени јахачи"

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ: ПЈЕСНИЧКА ДИВОТА МИЛЕНКА ЈОВИЋА

Пише: Новица Ђурић

/ Миленко Јовић, , „Док се нова мука рађа”,Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2020. године  (Поезија) /

 

Миленко Јовић, пјесник који се нагледао туђих, а премучио својих мука. Не бих смио да тврдим да је више премучио своје муке него што су оне то заслуживале. Изледа да ова моја констатација нема смисла, али шта је смисао у бесмисленом животу једног пјесника чија душа већ поодавно живи на микронској нити. Управо је пјесник најсавршенији умјетник који умије да живи ивицом понора гдје се сваким треном

„нова мука рађа”.

            А, душа која повија оно што је било јуче, невина душа, неријетко је и наивна, не разумије свакојаке „паклене науме” и пита се: / је ли тачно / „Милостиви Боже / да доброта твоја / и њих помилује” („Запитаност”).

Умало па да заборавим да сам ове прве реченице записао након што сам прочитао рукопис „Док се нова мука рађа”, пјесника, најтајнаније пјесничке душе, лирика и „мученика” Миленка Јовића.

            Они које би срце могло да изда са опрезом треба да читају ову књигу саткану од сјенки, туге, бола, патње, дилема, јаука, покајања..., књигу у којој је пјесничка истина - бол, најснажнији и највјеродостојни стих који се не може порећи. Јер, шта је нада ако је у „сјенци увела”, ако угарци око огњишта узалудно вапе за ватром као што Јовић у пјесми „На сузи без имена” каже, циједи: „душа нам се следила / на сузи без имена”.

            Ко буде читао ово мало слова о пјесничкој дивоти Миленка Јовића треба да зна да ја није сам пјесник-критичар, већ само пјесник који пјева пјеснике. Пјесник, ком су туђе пјесме, стихови, строфе, запјевале и измамиле радост туге, а богами и по коју сузу. Јер, сви су пјесници по једна суза у океану људске уплаканости.

            Све је за пјесника у животу важно, па и доба умирања. Пјесник саопштава да /„није неважно / од какве ће канапе / бити исплетена / твоја смрт”, о чему свједочи и пјесма „Није неважно”. У том промишљању живота и смрти пјесник Јовић отићи ће Дрином, знајући зашто баш њом, јер је из ње изронио ријечи бола, покајнице и упитнице. Само је ова ријека опет била, како пјесник пјева, „поплочана са костима”. Опет та Дрина из које се чује пјеснички хук као да пита пјесника, а и он њу - „зар их има / зар нас има”. („Дрина”). Није овдје ријеч о пјесничком, нити историјском тренутку. Напротив, као у пјесми „И трајемо тако даље”, Јовић зна да се враћа на тренутке јер све што би, бива поново. Зато, сваки трептај пјеснику је вјечност, како каже, „док не прође и та мука”.

            „Пјесма  заумна” није се дала непомену јер се није „умјела скрити / без трага”, ријетка словна скиталица замјерила се пјеснику који се од ње не одриче, већ шаље глас да ако се којим случајем сретну „у неком пролећу / од пламена твога / чуваћу свијећу” увјеравајући њу (нас) да је сам себи довољан у свитању. Наравно, ако се оно догоди.

            Што више читам чвршћи сам у увјерењу да само пјесници умјешно бирају сјећања, па је и овај пјесник из богате животне ризнице пробрао сјећања и тако именовао циклус „Бирајући сјећања”. С разлогом врата сјећања отвара Гаврилом Принципом чија смрт је обасјала таму над родом својим, односно, како каже пјесник „ширило се небо / надом обливено”.

            У споменар надаље ниже стихове о Чарлсу Виљему - Топу чије име је записаио на једном гробу код Манастира Свете Тројице, Исмету Седлару и Миловану Раонићу Карсону, пјеснику чији је глас подсјећао на славуја који је рођен заљубљен у своје пјесме и с’ њима издахнуо. Карсону су остали дужни они које је за живота презадужио. Међу њима није и Милеко Јовић који у пјесми саопштава како иде „по трагу / његових снова”.

            Нигдје то нијесам чуо, али сам искуствено осјетио у неколико наврата како мртвац плаче.

            Тај језиви осјећај дотакао је и Јовића који у пјесми „Уз мало прашине” дефинише и саопштава и моје сазнање како је бол унутрашња тајна, јунак над јунацима који се ни пред ким не одаје, јер они који одлазе Богу на дар неријетко бивају „затрпани неукусом / родбинске жалости”.

            Пјесме сабране у циклусу „Ћутање” посебног су пјесничког „кова”, без риме, такозваног слободног стиха, мајсторски умиване и брушене. Звоне тихо, бивају памтише и далеко се чују. Тако им шапуће и њихов аутор који у пјесми

„Кад зовеш“ увјерава и завјетује: „Зови тихо / они које тражиш / сасвим су близу“. И пјесма „Увијек” има своју посебну драж, вриједност која говори оно што сви знамо, а уствари је најтеже казати оно познато па тако писац увјерава како се по руковању људи препознају. Пријатељ је, вјерује Миленко, и када стегнемо човјеку руку и ништа не кажемо, пријатељу, каже: „не могу прићи са рукама на леђима”.

Оно што се разумије као живот у овом случају, као пјесма порука, пјесма догађаја, пјесма слутњи, у пјесмама је именовано као „Давања”,

„Оно” и „Знатижеља”, а онда слиједе пјесме с ос- мјехом и тугом дјечака који се сјећа љепоте „израсле „на периферији” („О свему”), док у пјесми „Почни вјеровати” поручује како је љековито након скидања маски и свих љутњи потопити се „у ћутње” и „почети вјеровати”. И тек што почех вјеровати како је само рођење догађај, све остало су приче, причанија, и „ништа послије”, разувјери ме пјесма „Догађај”.

            Посумњам  на трен како је у животу пјесника увијек постојала по једна муза која је одредила његову судбину и потекла венама. Из тог емоционалног извора истакале су све пјесме посвећене жени. И Јовић вјерује да је љубав жене у чекању док „су ријечи празне” као што говори у пјесмама „Потражи се” и „Дођи”. Остале пјесме у циклусу „Није ни постојала” одјевене су сликама распознавања и тумачења „Неисписаних порука / о непостојећој радости”.

            „Тајна скончања” је циклус који читаоцу поново враћа, топлу, лирску душу пјесника којим потврђује да је мајстор риме, али не оне по хиљаде пута поновљене у многим пјесничким сонетима, пјесмама које писци просто строје и калупе у недостатку снаге, знања и умјећа, приморани да позјамљују туђе риме како се то све чешће примећује и код неких млађих пјесника. Ево се и ја изрекох као Јовић у пјесми „Једном се неко” гдје пјева: „Једном се неко изрече у шуми / како су стабљике најбоље свијеће / кажу да је данима потом / у бунилу дрхтало дрвеће”. Пјесмом „Осјетиш једном” пјесник осјећа „поље жедно”, олује из дубине, дјецу како се „понашају вучки у гладној самоћи”, како снага нестаје, како жена кида врпцу и слуша „како плачу нерођена”, осјети како болује „туђу” бољку... С разлогом се на ову пјесму „наслања” „Раздаљина” загонетно сложена у четири слике пјесникова увјерења о ономе чега нема. Можда и бјеше у назнакама, али је све то изненада „боја ноћи избрисана“.

            На крају, да овај свој запис завршим пјесмом у „Повјерењу“ с краја ове књиге: „Иде босо дијете улицом / и сриче звијезве / можда ће / пристати на пјесму“.

Можда ће и Миленко Јовић „Као на рођењу“, „берући букете јутра / слушати шапат пјесме“.

 / Подгорица, март 2020./