уторак, 11.12.2018.
Култура
Дописник нашег листа из Црне Горе објавио је трокњижје –
поезију под насловом „Камени јахачи”, прозу обједињену у „Роман ти причам” и
есеје књижевне критике „Три лица љубави”
Аутор: Милица
Димитријевић
недеља, 09.12.2018. у 07:12
Ђурића” (у издању „Унирекса”), књижевника, председника Удружења књижевника Црне Горе и дописника нашег листа из ове земље.
Реч је о изабраној поезији под насловом „Камени јахачи”, прози обједињеној у „Роман ти причам” и есејима књижевне критике – „Три лица љубави”. Предговор за књигу поезије написао је Милован Витезовић, а поговор песникиња Милица Краљ. Академик Матија Бећковић аутор је предговора за књигу прозе, док је предговор за књигу есеја урадио мр Александар Ћуковић, а поговор мр Радоје Фемић. Своје књиге Ђурић је представио и у Београду, на овогодишњем Сајму књига у Београду.
Пишући о Ђурићевој поезији, Милован Витезовић је рекао: „Новица Ђурић се у певању најчешће опредељивао за слободан стих, да му строге, метричке форме не би калупиле мисли. Тако су у збирци песме слободног певања и мишљења. У њима је, почев од прве песме шкртим, скупим и мудрим речима шифровао свој и народни живот.
А у таквим загонеткама можемо и себе наћи. У песмама су сва горка искушења и многа проклетства која га нису могла заобићи, а он их је, певајући, доживео као предачки благослов. Овако изабране песме представљају заветну збирку овог песника живог српског језика, чувара његовог достојанства”.
Изабрана дела Новице Ђурића |
„То је истина о сваком смртнику, поготово песнику. Не може се знати по ком кључу је памћење нешто издвојило и запечатило, а нешто друго избрисало, као да га није ни било. То је једна од тајни нашег идентитета. Оно што песник не може да заборави постају и мотиви око којих је саденут и који најупорније траже да дођу до речи. Једну такву ниску нанизао је из свог памћења песник Новица Ђурић у лирској исповести коју је насловио ’Причам ти роман’. Реч је о истинитим, личним доживљајима о којима песник зна више од икога, зато их и исписује не осврћући се наоколо и не угледајући се ни на кога”, оценио је Бећковић.
Ђурићево (1956, Дријеник) стваралаштво превођено је на италијански, руски, бугарски, шведски и македонски језик. Био је главни и одговорни уредник ,,Омладинског покрета”, прве црногорске илустроване ревије ,,Покрет”, дневника ,,Глас Црногорца”, први главни и одговорни уредник дневних новина ,,Дан”. Обављао је дужност шефа дописништва новосадског ,,Дневника” за Црну Гору, новинара ,,Вечерњих новости”. Добитник је бројних књижевних и новинарских награда.
http://www.politika.rs/scc/clanak/417623/%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B0
Нема коментара:
Постави коментар