НИ СУДИТИ РАНО, НИ БРАНИТИ ПРЕКАСНО

Говорим све ово овдје на темељима светих Симеона и Саве, на Немањином граду, разименованом и разграђеном, обурданом као што вјековима обурдавају најбјељију и насвјетлију кулу Косовску, ону која је била видиковац и стражарница за сваког Србина и Црногорца на Косову и Метохији који проговараху и одазиваху се капом црногорском и заклињаху Лазаревом клетвом.
                                                     

Новица Ђурић

Знали су Петровићи зашто је Косово и Метохија непроцењиво за православље па су своју паству учили како земља припада народу да би народ постојао и опстао на земљи родиљи и земљи плодиљи. И Господ је завјетовао да човјек мора остати у свој земљи како би земља била наша, како би сви наши домови сјали око Пећке патријаршије која најдуже памти и чија свјетлост с Божјом се милује.

И Косово је до времена оног страшног кад је обурдана капела цетињском Тајновидцу на Ловћену био праг сваке куће у Црној Гори,  највећа духовна и морална узданица, српско стабло чији је један коријен у Призрену, а други на Цетињу.

Како је то стабло све више развијало своје коријење ондашња комунистичка власт у Подгорици и ментори из Ватикана процијенили су да ће се Косово и Метохија најлакше срушити ако се прије тога сруши Његошева капелица.

Данас су у истом статусу, на истим мукама, и Његош и његово Косово и Метохија, чамују у страху и мраку надајући се да је велика Божја правда и да оно што су прађедови оставили унуцима, укрштено и освештано, не може било коме бити поклоњено, предато нити дато на управљање. Јер Косовом и Метохијом једино владају свијетли ратници. Свака Тајна вечера, сем оне Лазареве, је још једна тајна издаја без благослова наших светаца.

Не буде ли тако биће по оној Лазаревој: „Рђом капо док му је колена.“ Зато не треба судути рано, али ни бранити  када буде прекасно.

/ Ријеч на вечери Удружења Книжевника Црне Горе, трибина “Ријеч” Духовни центар „Симеон Мироточиви“ Немањина обала, у Подгорици, 18.01. 2018. /

Сусрети, промоције – Београд, Никшић, Беране, Подгорица, Плужине...

Полимске књижевне стазе

            У оквиру традиционалне манифестације „Полимске књижевне стазе” у Полимском музеју у Беранама, 15.12.2017. године, одржано је књижевно вече посвећено недавно преминулом пјеснику и новинару Влајку Ћулафићу.

 Новица Ђурић, Јанко Брајковић,Будимир Дубак, Милутин Мићовић,  и Дарко Јововић. 

             О стваралаштву Ћулафића говорио је књижевник Радомир Стојановић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић, Јанко Брајковић, Милутин Мићовић,  и Дарко Јововић. Медијатори су били Ирина Зечевић и Васко Драговић.

Промовисана Антологија „Марко Миљанов“

Новица Ђурић

            На трибини Удружења књижевника Црне Горе ,,Свободијада“, која се одржала у Никшићу у Друштву црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“, 18. септембра 2017, промовисана је Антологија „Марко Миљанов“.

Драган Копривица, Тодор Живаљевић Велички, Новица Ђурићи Перивоје Поповић.

            У име Удружења књижевника Црне Горе, који је издавач Антологије, обратио се књижевник Новица Ђурић, приређивач Милица Бакрач и писци Драган Копривица, Тодор Живаљевић Велички, Милица Бакрач и Перивоје Поповић.

Андрићград – сајам

Новица Ђурић испред споменика Ива Андрија у Андрићграду

На Тргу Николе Тесле у Андрићграду, у оквиру пратећег програма Сајма књига, публици је своју издавачку делатност представила Књижевна задруга Српског националног савјета Црне Горе.

Новица Ђурић

            Представници Књижевне задруге, Будимир Дубак и др Момчило Вуксановић, говорили су о подухвату ове издавачке куће, а поезију су говорили Благоје Баковић, Новица Ђурић и Рајко Палибрк, афоризме је читао Баћко Милачић.

Горан Ћетковић и Новица Ђурић

            У дијелу музичког програма су учествовали етно појац Даница Црногорчевић и гуслари Славко Горановић и Јован Лакићевић.

„Дани Његошеви“ у Никшићу

            У Парохијском дому у Никшићу, 15. новембра 2017, одржана је културно-духовна манифестација „Дани Његошеви“ на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“. Манифестацију организује Књижевно друштво „Његош“ у част 170-те годишњице „Горског вијенца“.

            Поезију у славу највећег нашег пјесника говорили су: Ранко Јововић, Илија Лакушић, Вишња Косовић, Коста Радовић, Радомир Уљаревић, Бећир Вуковић, Новица Ђурић, Андрија Радуловић, Игор Ремс, Миљан Николић и Милица Бакрач. Вече су употпунили: хор Светог новомученика Станка, појци Андрија Васиљевић и Горан Јурић, те народни гуслар Славко Горановић и модератор Милица Бакрач.

Ђурић о „Христу у аду“, Будимира Дубака

С лијева на десно - Милица Бакрач, Новица Ђурић, Веселин Ракчевић, Милутин Мићовић, Драго Бакра и, Будимир Дубак

            Књига поезије „Христ у Аду“, аутора Будимира Дубака, представљена је 29. маја 2017, у оквиру трибине Удружења књижевника Црне Горе "Свободијада", у  Никшићу.

            О књизи су говорили писац Новица Ђурић и пјесникиња Милица Бакрач.

Споразумом до нових књига

            У Подгорици је 22. 03. 2017. потписан Споразум између Српског националног савјета – Књижевна задруга и Удружења књижевника Црне Горе. Овај документ потписали су предсједници организација, др Момчило Вуксановић и Новица Ђурић.

Новица Ђурић и Момчило Вуксановић потписују Споразом о сарадњи

Перивоје Поповић, Милица Краљ,Новица Ђурић, Момчило Вуксановић, Ђорђе Брујић и Тодор Живаљевић Велички.

            Потписивању споразума присуствовали су писци Ђорђе Брујић, Милица Краљ, Перивоје Поповић и Тодор Живаљевић Велички.

„Чекајући Христа“

            Песничка збирка Предрага Пеђе Вукића „Чекајући Христа“ представљена је 19.10. 2017. на Трибини “Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе у Подгорици.

 

Новица Ђурић, Предраг Вукић, Милица Краљ и Ђорђе Брујић

            О збирци пјесама у Духовном центру Лавре Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици, говорили су књижевници Новица Ђурић, Ђорђе Брујић и Милица Краљ.

            Друга промоција књиге пјесама „Чекајући Христа“ историчара и пјесника Предрага Пеђе Вукића промовисана је у оквиру трибине „Свободијада” у Никшићу, говорили су протојереј Миодраг Тодоровић, књижевник Новица Ђурић и пјесникиња Милица Бакрач.

 

„Кари Шабанови“ у Крипти Храма Христовог васкрсења

            У Крипти Храма Христовог васкрсења, 07.04.2017. одржана је промоција књиге „Кари Шабанови“ аутора Александра Леса Ивановића, која је изашла у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице и Српске књижевне задруге Београд.

            О књизи су говорили Мило Ломпар, Драган Лакићевић, Новица Ђурић и Будимир Дубак. Гост вечери је био Мирослав Максимовић, добитник награде „Јелена Балшић“ 2017. године. Програм је водила Марија Јањушевић.

Ново “Стварање”

Нови број књижевног часописа „Стварање“, гласила Удружења књижевника Црне Горе, представљен је у Духовном центру „Симеон Мироточиви“ на Немањиној обали, Подгорица. 

Ђорђе Брујић, Милица Бакрач, Будимир Дубак, Милица Краљ, Новица Ђурић

            О традицији „Стварања” говорили су и књижевници и публицисти: Будимир Дубак, Новица Ђурић, Ђорђе Брујић, Будо Симоновић и Милица Бакрач. Ново “Стварање” је модерно дизајнирано, илустровано изванредним цртежима сликара Предрага Пеђе Драговића.

Пјеснички омаж Славку Живковићу

Удружење књижевника Црне Горе организовало је 08.01.2016. године омаж пјеснику Славку Живковићу, (1960 - 2015) и промоцију рукописа „Недовршене морачке приче“, за који је предговор написао књижевник Драган Лакићевић. 

Новица Ђурић

Митрополит Амфилохије и Новица Ђурић

Митрополит Амфилохије и Новица Ђурић

Породица упокојеног пјесника Славка Живковића

            Књижевни програм „Морачки дијак Славко“ одржан је у Манастиру Морача.

Тодор Живаљевић, Новица Ђурић, Милица Бакрач, Илија Лакушић, Ранко Јововић, Радојица Булатовић и Трипко Драганић

Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Јововић и Рајо Булатовић

Новица Ђурић, Илија Лакушић и Ранко Јововић

Новица Ђурић и Тодор Живаљевић

Учествовали су чланови Удружења књижевника Црне Горе: Милица Бакрач, Богић Булатовић, Рајо Булатовић, Бећир Вуковић, Трипко Драганић, Новица Ђурић, Тодор Живаљевић Велички, Ранко Јововић, Илија Лакушић, Перивоје Поповић, Радован Радовић, Веселин Ракчевић и Слободан Чуровић. У програму је учествовао млади гуслар Јован Живковић, а ријечи захвалности писцима изговорила је супруга покојног Славка, Марија Живковић.

            Омаж пјеснику Славку Живковићу благословио је Митрополит Амфилохије.

„Нијеми дијалози“ Кнежевића

Илија Лакушић, Ранко Јововић, Милан Кнежевић, Новица Ђурић и Драган Копривица

Нова, пета књига поезије Милана Кнежевића, „Нијеми дијалози“ представљена је 18. октобра 2017, у оквиру трибине УКЦГ ,,Свободијада“, у Друштву црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“ у Никшићу. О књизи су говорили пјесници Ранко Јововић, Новица Ђурић и Илија Лакушић.

Први округли сто о гуслама у Црној Гори

Округли сто „Гусле у српској традицији и култури” одржан је 1.12.2016. године у Подгорици, у организацији Српског културног центра „Стефан Немања” из Подгорице.
            У расправи су учествовали академици, књижевници, филозофи, историчари, етномузиколози, публицисти и гуслари.

Драган Лакићевић, академици Светислав Божић и Рајко Петров Ного, Дејан Томић, Новица Ђурић, Симон Ђуретић, Бошко Вујачић, Будо Симоновић и Радован Пековић

            О гуслама у српској традицији говорили су: академик Светислав Божић, академик Рајко Петров Ного, др Момчило Вуксановић, проф. др Зоран Бингулац, Будимир Дубак, Дејан Томић, др Будимир Алексић, академик Рајко Петров Ного, Драган Лакићевић, проф. др Јово Радош, проф. др Саво Марковић, проф. др Миладин Шеварлић, Бошко Вујачић, Славко Јекнић, Будо Симоновић, Рајо Војиновић, Радован Пековић и Милан Ћеранић. 

Пјесништво Момира Војводића

Др Милош Ковачевић, др Михаило Шћепановић,др Момчило Вуксановић, Митрополит Амфилохије, Новица Ђурић и Драган Лакићевић

            У Манастиру Морача, у организацији Књижевне задруге Српског националног савјета, 8. марта 2015. године је организован велики научни скуп на тему „Пјесништво Момира Војводића, језик и поступак“ на којем су учествовали најеминентнији стручњаци из области духовности, књижевности и језика.

Детаљ са скупа

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Новица Ђурић

             О дјелу Момира Војводића говорили су: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, др Будимир Алексић, др Душко Бабић, др Бранко Златковић, академик Љубомир Зуковић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Лидија Томић, проф. др Михаило Шћепановић, проф. др Саво Марковић, др Момчило Вуксановић као и  књижевници Драган Лакићевић, Милица Бакрач, Будимир Дубак, Новица Ђурић, Ранко Јововић, Радован М. Караџић, Милица Краљ, Илија Лакушић, Веселин Матовић и Радомир Уљаревић.

Учесници симпозијума

Новица Ђурић, Љубица Гојковић и др Милош Ковачевић

Учесници симпозијума испред Манастира Морача

            У Манастиру Морача, у организацији Књижевне задруге Српског националног савјета, 8. марта 2015. године је организован велики научни скуп на тему „Пјесништво Момира Војводића, језик и поступак“ на којем су учествовали најеминентнији стручњаци из области духовности, књижевности и језика.

             О дјелу Момира Војводића говорили су: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, др Будимир Алексић, др Душко Бабић, др Бранко Златковић, академик Љубомир Зуковић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Лидија Томић, проф. др Михаило Шћепановић, проф. др Саво Марковић, као и  књижевници Драган Лакићевић, Милица Бакрач, Будимир Дубак, Новица Ђурић, Ранко Јововић, Радован М. Караџић, Милица Краљ, Илија Лакушић, Веселин Матовић и Радомир Уљаревић.

 

ЗАПИШИ ДОК ЧИТАШ : КАО ИЗ ДВА ПЕРА

/ Радомир Уљаревић, “Школа одучавања", Архипелаг, Београд 2017. “Нови часови” Графомарк, Лакташи 2017. / (Поезија)

Путује и пише. Записује. Сабира. Објављује. У ових неколико ријечи сажета је суштина живљења и стваралаштва пјесника Радомира Уљаревића. На овакав став “приморала ме” најновија књига песама “Школа одучавања” (у поновљеном издању као књига “Нови часови”) која је стиховни путопис о његовом боравку на Светој Гори и у Хиландару, исто као и онај похрањен у књизи “Бритва” с којом је пјеснички проходао, гдје је похранио доба, догађаје, људе, обичаје и неке свакодневнице, да не кажем ситнице које живот прате, доласком из Херцеговине у Црну Гору. Био је то првијенац, пјеснички баун, насловљен као “Бритва”, мотивска свјежина, јединствена и убједљиво најавила је долазак пјесника – Радомира Уљаревића.

            Након “Бритве” Уљаревић је објавио око двадесетак књига, али чини се да је она “Бритва” засјекла његово пјесничко поднебље и показала му пут из упрета ка свјетлости. Вјерујем, а књига “Школа одлучивања” (“Нови часови”) не да лагати, да је пјесничку ријеч Уљаревић побо, снажно, између непролазних вредности традиције и модерног времена, и сасвим неочекивано, као из два пера, стиховима свједочи о традицији моћи и ништавности савремености која са собом доноси наводно тако велико, а тако ништавно.

            А када се писац нађе у Светој Гори, Гори Светој, Светогори онда му се муње вјекова укрштају и удијевају вјекове постојања, пјевања, историје, историјских недоумица, па се из тог израстања бира она Божја која, када се запише, остаје да траје. Непомјерна, баш као и ова, можда и најбоља, Уљаревићева књига поезије.

Нерадо признајем себи како је ова укоричена Уљаревићева ходочасница покрала значајан дио мене док воском из запаљене свијеће сливам слова која горе и коју није могао угасити ни онај “луди вјетар” који “угасио је Пустињак Цетињски”, како забиљежи у пјесми “Жива свијећа”.

            Можда након ове пјесме, не случајно, пјесник смјешта пјесму “Ни ријечи више”, јер “Господ је казао своје”, а након Његове се у молитви обнављамо, посјећујемо, позивамо, призивамо, кајемо, обнављамо, праштамо... па се зато и надамо да бар васкрснућем будемо благословени јер, Уљаревићев “Очевидац” зна и јавља: “Бог је Господ/ И јави се нама”/.

            “Видиш ли двери / За шта ти очи служе“ изусти Косто на мјесту гдје угледа искру Господњу у Јован Долу која је изњедрила слугу Радомира Никчевића и овог другог Радомира који златовеза пјесму “Градња скита у Јован Долу”. И ова пјесма, и све у овој књизи, дају ми за право да милином припадају првоштампаној “Школи одучавања”. Њоме се обнавља оно што би протјерано из свакодневног живота, ријечи са извора – прве капи бисернице, присјећање историје... јер поезија само најтрагичније капи из наше утробе претвара у пјесму, зато пјесник није мисаони хербаријум, нити записничар настанка нових грађевина и рађања обичних, односно значајних личности, већ испојник њихових душа. Зато је пјесма и исповиједница, а не никако хронолог, односно пуки хроничар који кроз те важне датуме покушава себе опјевати, да не кажем овјековјечити. Само су ријетки јунаци ове књиге, попут Коста Нинковића, видјели себе како Божје мученике замјењују “на мртвој стражи” (Косто Новаков сам собом), замјењује их како би себе уградио у темељ цркве. Ту је она искра која ријетким пјесницима за живота сијевне и узнесе му ријечи.

            Чини ми се да се та искра обрела у највећем броју стихова ове књиге, по мени, најприје оне првокрштене као “Школа одучавања” која је уистину била штиво подучавања, присјећања, али и искра нових и до сада неисказаних тајни са часова живота какви су били деценијама Костови и Радомирови. Ето, сада ова књига казује како је Косто уствари био усмени казивач, а Радомир нови, мудри, млади Вук који је биљежио, “кадио и ковао”, сабирао и ређао све од првог до последњег часа. Из тог поја, усмених казивања, настала је и пјесма, нека ми Бог опрости, чудокрштења гдје Косто одјевен у одежду Божјег сјаја, дубоко вјерујући да у њему проговара радост Господа, крштавао је осветнике, бранитеље дјеце, жена, кућног прага, огњишта и земље у крв претворене, који су повјеровали да су у том његовом “крштењу” нашли спокој душе “и смирење пред смрт” (Косто Новаков у цетињском манастиру с владиком). Тако Радомир сазида од ријечи, стихова, споменик свом пријатељу, пјеснику, рушитељу свега што му се представило као норма, оном Косту који на “великој кости” написа “Учитељ – ја / Ђак – ја”/ (Први час).   

            Оно што није било уочљиво у претходним Уљаревићевим књигама, можда га је и било али се притајило, јесте модерно кићење сваке пјесме, а богами и стиха, па су пјесме “као бисер дјевојка” која у љепоти зла исказује сву своју драматургију ове књиге. Мудри људи ријечима никада не закивају, али ћу ипак ризиковати да кажем како је Уљаревићева књига “Школа одучавања” драма осаме, путовања, ишчекивања, покајања, туге, сумње и оне најтеже неизвјесности – ишчекивања. Драма у којој се пјесник иза сваког слова прибојава оне најтеже – ненадне. Тек како необјашњиво трепери човјек када се осјећа безбједније под земљом него на небу гдје се можда учини неуком да се губи “граница међу свјетовима” и у том бескрају “посиједају на празна мјеста”.

            Није Уљаревић у свијет гледао кроз кључаоницу, али ни кроз прозор од Хиландара, већ кроз моћи Тројеручице, кроз крст Хиландарски, гледао монаха, с иконама, фрескописно се смјештао у вријеме и наручје оних светаца који му жеђ утолише, а потом се огледну у сјају лобања од оне златне која свједочи безгрешност исто као и оне на којима би понека сјенка праха монаха који су стопали Симеонову и Савину светограђевину. Па и у овим пјесмама покаже се понека сјенка. Из те таме свјетлости, односно свјетлости таме у пјесмама Уљаревића присутна је зебња, страх да човјека не сустигне она народна клетва на коју саопштава али је не призива аутор, Бог те невидио.

            Ову књигу нико ми није понудио. Препоручио. Пронашла ме међу многим другим књигама које прелиставах. А када нешто тражиш и наћи ће те, као што Уљаревић у пјесми “Очевидац” записа: “Бог је Господ / И јави се нама”./

            Колико је пјесник прилагодљив ријечима, ситуацијама, мјенама, просторима, селидбама, осликава и његово ходочашће са Камените Горе Херцегове, у Црну Гору Његошеву, односно у пјесничку Гору Црну до Свете Горе гдје су ријечи у Божјем букету, гдје су она стара слова “окована у олову” (Стара слова) васкрсла и у свијет кренула како би, гдје год бану ријеч пјесничка, била храм човјеку и слову. Империја Духа Светог.

            Можда би ово моје поимање поменуте књиге било с фалинком када не би нанизао циклусе као стихове и тако и ја постао њен дио, неког новог, трећег, допуњеног издања. А та се пјесма од назива циклуса овако посложи:

            Све ћу вас казати код Бога

            Сити вукови.

            Црна кутија

            (је) школа одучавања.

            Три Радомира

            Гледају доле низ друмове.

            Косто господин Когито

            Златно руно (не прижељкује).

   / Подгорица, 2018. !        

 

Посјета Завичајној фондацији „Стеван Сремац“ у Сенти

Завичајна фондација „Стеван Сремац“ у Сенти. ...., Предраг Баћко Милачић, Момчило Вуксановић, Матија Бећковић, Новица Ђурић, Петар Терзић, ..., Драган Алорић

Новица Ђурић, Будимир Дубак, Матија Бећковић и Момчило Вуксановић

Новица Ђурић, Будимир Дубак и Матија Бећковић

 У оквиру сарадње са културним институцијама српског народа у региону, делегација Српског националног савјета посјетила је Завичајну фондацију „Стеван Сремац“ у Сенти и том приликом поклонила 300 наслова издања Књижевне задруге Српског националног савјета, из едиција Савремена српска књижевност у Црној Гори, Документи и Антологија Сербика, штампаних на српском језику и ћириличном писму.

Новица Ђурић, Будимир Дубак и Матија Бећковић

Новица Ђурић, Матија Бећковић, Петар Терзић, Будимир Дубак, Предраг Баћко Милачић, ... и Момчило Вуксановић

Новица Ђурић и Момчило Вуксановић

Новица Ђурић, Будимир Дубак, Матија Бећковић, Момчило Вуксановић, Петар Терзић и Драган Алорић

Новица Ђурић

Новица Ђурић, Будимир Дубак, Матија Бећковић и Момчило Вуксановић

Новица Ђурић, Матија Бећковић, Петар Терзић и Баћко Милачић

Новица Ђурић, Матија Бећковић, Момчило Вуксановић, Петар Терзић и Драган Алорић

Поклон књига Завичајној библиотеци

Петар Терзић, Будимир Дубак, Матија Бећковић, Новица Ђурић и Момчило Вуксановић

            Посјета је усмјерена на сарадњу са српским националним организацијама ради очувања културног, језичког и вјерског идентитета српског народа.

            У оквиру посјете делегација Српског националног савјета обишла је и спомен-обиљежје Стевану Раичковићу у Сенти.

Испред спомен-обиљежја Стевану Раичковићу

Испред спомен-обиљежја Стевану Раичковићу - 2

..., Будимир Дубак, Петар Терзић, Матија Бећковић, Новица Ђурић и Момчило Вуксановић

Спомен-обиљежје Стевану Раичковићу

Новица Ђурић и Матија Бећковић

Петар Терзић, Будимир Дубак, Матија Бећковић, Новица Ђурић и Момчило Вуксановић

            Делегацију Српског националног савјета сачињавали су: др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета, академик Матија Бећковић, Будимир Дубак, главни и одговорни уредник Књижевне задруге Српског националног савјета, Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Драган Алорић, уредник „Српског радија“ у Црној Гори и Предраг Баћко Милачић, графички уредник „Српских новина“.

            Делегацију Српског националног савјета испред Завичајне фондације „Стеван Сремац“ дочекао је Петар Терзић са сарадницима.

                                                                                                      Ђ. Брујић