Нова књига за дјецу Новице Ђурића

„Свуд ме има, кришом вирим“ је нова књига пјесама књижевника Новице Ђурића, иначе предсједника Удружења књижевника Црне Горе.

Најновију Ђурићеву књигу објавила је издавачка кућа „Књижевна задруга СНВ“ из Подгорице с којом овај писац крунише велики стваралачки јубилеј – 50 година од прве објављене књиге још као гимназијалац подгоричке гимназије.

На неуобичајеном формату, луксузно опремљена, са двадесет два колор цртежа академског сликара Мирка Марија Марјановића и изванредног дизајна Бориса Шундића дјеца су у прилици да продру у свијет недокучивих тајни кроз 33 Ђурићеве мини „поеме“.
На самом почетку ове књиге у обимном предговору др Душко Бабић је написао да је Ђурић испевао „педагогију љубави“.
„Слободније речено, читава књига конципирана је као 'дневник радозналости' несташне девојчице, која стварима и појавама око себе не дозвољава да буду само оно што су им наменили одрасли. Њени увиди у стварност говоре да све може бити слободније, лепше, распеваније... То је оквир у који су смештене све песме у књизи, сви њени мотиви и теме. У том простору налазе се четири циклуса - тематска круга, у којима су песме груписане по сличности питања и менталног односа према њима: И ја имам своје бриге, Бацам ствари и лудујем, Кашика је справа чудна и Низ ливаду покрај луга“, пише Бабић.
„Много је разлога, пише Бабић, због којих бисмо књигу Свуд ме има, кришом вирим могли да одредимо као породичну дечју лирику. Овде није од пресудне важности то што све ситуације, лица и питања о којима говоре његове песме долазе из породичног миљеа, што је, мање-више, уобичајена особина поезије за децу. Овде мислимо на то да је слика света која се детету нуди као позитивна парадигма понашања и размишљања, као слика добра у свету – а уметничко дело намењено деци то мора да има – везана за породицу и породичне вредности. Породица, кућа и укућани – мама, тата, брат, сестра, баба, деда, стриц...; куце и маце; кућне ствари, светковине, обеди, разговори, послови, дечији преступи, казне, дурења, смех... – то је средиште света, место здравог и срећног одрастања; где дете чувају и видљиве и невидљиве добре руке“, записао је између осталог Бабић.
Пишући о Ђурићевој „Педагогији љубави“, књижевник Ђорђе Брујић биљежи:
„Зато с правом можемо рећи да су данас у Црној Гори веома ријетке књиге намијењене дјеци, тако да нови рукопис Новице Ђурића ‘Свуд ме има кришом вирим’ представља право освјежење, још један поетски круг који прати најбољу традицију писања за дјецу, од Змаја, Десанке Максимовић, Драгана Лукића, Душка Радовића, Гвида Тартаље, па до Љубивоја Ршумовића, Николе Вујчића, Добрице Ерића (...) Поред тога што задовољава све ‘прописане’ захтјеве како би требало да изгледа једна лијепа и складна пјесма, поезија за дјецу Новице Ђурића исцртава нове кругове у којима се препознаје мајсторство умјетничког заната, онај степеник више који одваја стварно и трансцендентно претварајући склопове ријечи у љубав, односно умјетност...”
http://www.srpskenovinecg.com/kultura/knjizevnost/45541-nova-knjiga-za-djecu-novice-durica

Ђурићеве пјесме у руској Антологији „Нови Јенисејски писци“

Једна од страна из Антологије

У Антологији „Нови Јенисејски писци“, коју објављује реномирани књижевни часопис „Руски стил“ који је прије неки дан изашао из штампе у Москви, објављено је шест нових пјесама писца, предсједника удружења књижевника Црне Горе, Новице Ђурића. Антолигија, одосно часопис, посвећен је свјетском дану руског језика и рођендану АС Пушкин. Главни уредник овог угледног часописа је списатељица Галина Дубинина.

            Пјесме „Бог знао, да је он Бог“, „Како сам, Боже“, „ Резбар Божјег крста“, „Да је човјек видио, што и Бог“, „Суза Лазарева, Јелена“, „Он је поново у мом крају“ (Митрополиту Амфилохију) превео је познати руски писац и преводилац Борис Рајабухин.

Новица Ђурић

             Поред извода из биографије Ђурића, руски писац је у запису „Ја сам га поново срео“ навео следеће:

            „Новица Ђурић – је мисао у стиху. Његове нове пјесме су писане
са задње стране књиге живота. За њега је дан као мит – као родно мјесто вјере“.

            У биографским подацима Ђурића записано је да је предсједник Удружења књижевника, да је објавио књиге песама: Трагом живота, Узалудна врата, Дрво у тами, Страх од сличности (два издања), Кућни тамничар, Божја дјеца, Јави ми да сам жив, награда „Златно перо Русије“ – сребрни лауреат, 2010., Невјерно срце, Бос по речима, Косово мајко и књиге поезије за децу Милица словарица и Свуд ме има, кришом вирим.

            Књиге прозе: Светлост и сенке под Ловћеном, Десанка Максимовић – Жена која је само волела, Савиним стопама Лелејском Гором (2011.) за коју је 2012. године добио Унирексову награду за прозу „Душан Костић“. Роман ти причам (2013.), Српска књижевна задруга Београд, за коју је добио награду Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов“.

            Приредио књиге: Вуко – Мит који се сам уздигао, књига о Вукашину Вуку Вукчевићу, Од обећања до испуњења и књигу интервјуа – Мој разговор с њима (1990.)

            Заступљен је у неколико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик.

            Добитник је одличја “Златно перо Русије” (2015.) Савеза писаца Русије, почасног Ордена хероја рада и лауреат медаље “Цар-Риба” коју додјељује Међународни културни центар и издавачка кућа "Краснојарско Васкрсење" за заслуге у области зближавања култура, уметности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана.

    Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад (Награда за животно дјело УНЦГ и награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ и још неколико признања).

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/knjizevnost/44852-duriceve-pjesme-u-ruskoj-antologiji-novi-jenisejski-pisci